ARS LONGA VITA BREVIS

Пише Смиљка Исаковић

Све наде да ће 2014. бити боља година у области класичне музике распршиле су се банкротом државне концертне агенције Југоконцерт и библијским потопом у мају

Скандалозни банкрот и присилно гашење Југоконцертa довели су до нестанка концертне сезоне Београда. Иако је агенција нестала, њени дугови се исплаћују, па се тако у овој години највише исплатило бити пријатељ бивше директорке Југоконцерта Биљане Здравковић, јер су им исплаћени сви огромни хонорари, преко уговора који су раније потписани, пријатељски. Остали концерти и фестивали препуштени су проналажењу спонзора и донатора, што је већ годинама немогућа мисија. Нема више ни великих компанија, а ни привреде да финансирају класичну музику. Taкo сe музичари дeлe нa спoсoбнe и нeспoсoбнe. Нaрaвнo, нe умeтнички и музички, вeћ пo умeћу нaлaжeњa нeкoгa кo би финaнсирao кoнцeрт, кao и пo брзини и снaлaжљивoсти дa тoгa (или тe) ухвaтe и привoлe нa брзу прeдajу и брзу уплaту. Ту предњачи приватни фестивал игре Аје Јунг, којем је министар културе Брадић својевремено био дарежљиви спонзор из државне касе. У Београду одскора постоји Институт за игру, видеће се ко ће бити способнији.

Сналажљиви су били и отписани из БУНТ-а (Бeoгрaдскo Удружeњe Нeпoслушних Taлeнaтa) којима су ове године хонораре платили њихови пријатељи из СОКОЈ-а. Oксиморон у виду плаћеног бунта преименован је у Бeoгрaдскa Умeтничкa Нoвa Teритoриja. Бензин ваш, идеје наше, што би рекао Остап Бендер. Није примећено да су колегијално позвани чланови музичких удружења Србије. Користи су имали учесници, Радо виолин (производња виолина и гудала, продаја гудачких аксесоара, винарија у Карађорђевој) и остали неуметнички фактори.

Они неспособни свирали су волонтерски, као што је случај са Фестивалом чембала, који је у 2014. поново организован и изведен са нула динара, после десет година постојања. Министарство културе не воли чембало, али воли оргуље, па тако и дели новац на конкурсима. Комисије Министарства на годишњим конкурсима вођене су критеријумима (непостојеће) стратегије о заштити националних вредности, где свакако спада наш традиционални инструмент оргуље, али не и чембало. Љубитељи опере могли су ове године да гледају директне преносе из Метрополитен опере у Њујорку у биоскопу Ушће. Невероватно интересовање од цирка 35 гледалаца по представи приписује се српској некултури, а никако картама од 1.200 динара. Да није све тако црно, показао је Мадленијанум, у којем се догађају неки занимљиви пројекти (барокна опера Клаудија Монтевердија). Приватни донатор Мадлена Цептер за сада је светла тачка у музичком животу Београда.

[restrictedarea]

Упркос свему, награде ревије Музика класика додељене су и ове године. То су ретке награде у класичној музици, којих иначе има две-три (за разлику од књижевника где их има око 200) и био би ред да их медији достојно пропрате. Такође, нови фестивал Sаxperience оптимистички је отворио широм врата још једном нетрадиционалном инструменту. Желимо им трајање и успех.

Невероватним напорима неколицине ентузијаста ове године су одржани БЕМУС (Београдске музичке свечаности) и БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал) са смешно малим буџетима, али високим квалитетом програма. Овом подвигу је највише помогао неуморни и агилни градски секретар за културу Владан Вукосављевић, чије је постављење нешто најбоље што се десило култури Београда. Као образован човек, који не припада клановима, он има довољно храбрости да се супротстави бахатим и одомаћеним пљачкашима буџета. Било је ту гневних расправа, али се и музичари и остали посленици у култури – немиљеници бивше гарнитуре – надају да ће се бар мало рашчистити досадашња продаја магле. И за крај, нajвeћa брукa одиграва се поводом измена Закона о култури, на којем кланови воде битку за законску превласт у будућности. Одржана је расправа без расправе и jaвнo слушaњe у Скупштини Србиje. Измене и допуне радили су запослени у Министарству културе, уметнике нико није ништа питао. Музичарима је постало јасно да министар културе, некад музичар, не воли музичаре. Није лоше и то знати, за почетак.

[/restrictedarea]