Излог књиге

Иван Иљин и Васкрс Русије  – Између Чеке и Гестапоа

„Catena Мundi“, Београд, 2014.

Ове 2014, 4. децембра, Владимир Путин је, у свом годишњем обраћању Федералној скупштини, цитирао само једног руског мислиоца, Ивана Иљина: „Ко воли Русију, мора да јој жели слободу; пре свега слободу за саму Русију, за њену међународну независност и самосталност; слободу за Русију – као јединство за руске и све друге националне културе; и, на крају – слободу за руске људе, слободу за све нас; слободу вере, тражења истине, стваралаштва, рада и својине.“ Очито, ово је програм Путиновог деловања у будућности.
Издавачка кућа „Catena Mundi“ је управо објавила преглед Иљиновог живота и рада, а поводом шездесетогодишњице смрти. Биографија великог руског мислиоца, гоњеног и од бољшевика и од нациста, преплиће се са излагањем његовог учења и погледа на свет. Приређивач је стални сарадник „Печата“, Владимир Димитријевић.

Јован Мирковић – Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској

„Свет књиге“, Београд, 2014.

Фото-монографија Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској вредно је сведочанство о незамисливим зверствима једног, и размерама патње и страдања другог народа. Двојезично издање фото-монографије, на српском и енглеском, садржи велики број документарних, до сада необјављених фотографија са призорима злочина над српским народом у НДХ од 1941. до 1945. године.
Историјски догађаји који су се збили од 1941. до 1945, и од 1991. до 1993. у свему су потврдили, како у предговору књиге истиче академик Василије Крестић, оцене П. Гавранића изречене 1895. Оба пута када су Хрвати стекли своје државице, дошло је, како је Гавранић и предвидео, до крвавог пира у којем су жртве били Срби.

Илија Вуковић – Свједочења, Србија и главари (1987–2014)

„Самиздат“, Београд, 2014.

Текстови домаћих и страних аутора различитих политичких оријентација, које је проф. др Илија Вуковић сабрао у два тома књиге Свједочења, Србија и главари (1987–2014) својеврсна су хрестоматија, која ће, како сматра аутор, олакшати људима од струке и науке да о наведеном периоду историје и живота Србије сачине потребна и боља дела. Ова књига је и отпор и осуда фалсификата историје Србије и њене издаје од стране „пете колоне“ Империје (САД).

Љиљана Хабјановић Ђуровић – Наш отац

„Глобосино“ д.о.о, 2014.

Наш отац је трећа књига из породичног циклуса Љиљане Хабјановић Ђуровић − наставак романа Ана Марија ме није волела и Женски родослов.
Роман је потресно сведочанство жене која први пут после четрдесет и три године среће свога оца.
Са њом су њене успомене.
Са њим његова кћи из другог брака.
Шта може да донесе тај сусрет? Шта може донети сусрет странаца којима је неко рекао да су отац и кћи?
Књижевница је, како каже, ову књигу „посветила свој заборављеној деци“.

Рашко В. Јовановић – Бранислав Ђ. Нушић, живот и дело

„Службени гласник“, Београд, 2014.

Монографија о Браниславу Нушићу изашла је у години обележавања 150-годишњице од његовог рођења а посвећена је животу и обимном стваралачком делу једног од најплоднијих и најпопуларнијих српских писаца уопште, а посебно на размеђи 19. и 20. века. Подсећајући на Нушића као свестрану личност живог и радозналог духа, необично активну у готово свим сферама друштвеног живота, која никада није била по страни од матица судбоносних историјских збивања, Јовановић га цитира: „Тај сам живот не само запазио него и живео њиме и, као феникс, са сваком новом генерацијом, са сваким добом, са сваком епохом нашег друштвеног развитка умирао и опет се рађао да живим новим животом, животом нових људи и новог друштва.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *