Шпијуни које Американци воле да мрзе

Пише Владислав Панов
Увелико је у току инсталација русофобичне хладноратовске реанимације на малим екранима, коју предводи већ три сезоне успешно пласирана пионирска серија „Американци“ а прати је све већи број сличних остварења, и то не само из америчке продукције

Џорџ Орвел је пригодно именовао политички анимозитет између Истока и Запада, установљен још током ослобађајућих борби против нацизма крајем Другог светског рата, назвавши га Хладним ратом. Тај наводно потајни и тихи рат између два „блока“, који је у сваком смислу експлодирао средином прошлог века, обележио је сва релевантна политичка збивања непомирљиво поларизованог света у послератовским деценијама. Довео је свет у више наврата на ивицу нуклеарног истребљења. Овај је период, међутим, углавном покривен од стране јефтиних криминалистичких рото-романа, у лаганим заплетима бесмислених акционих филмских хитова и шпијунских трилера, претежно сасвим површно написаним. Парадоксално, у филмској заоставштини из тог периода кључна остварења, која су на најефектнији начин артикулисала хладноратовско лудило невидљиво зараћених супернација ондашњег света, јесу комедије. Међу онима које су највише рекле онима који су могли да разумеју, али можда то нису желели или смели, јесу класик Стенлија Кјубрика „Доктор Стрејнџлав“ и „Руси долазе“ Нормана Џуисона. Примера има још, чак и веома озбиљних, што су се бавили последицама хладноратовских нуклеарних претњи: оне су материјализоване у крај света у атомском холокаусту описаном у оригиналној верзији језовито трагичне дистопијске поруке, „На плажи“, оној Стенлија Крејмера из 1959. (позорница уздизања Хладног рата до врхунца у реалном тадашњем свету) али и у римејку из 2000. године, када је хладноратовска нуклеарна и свака друга опасност наводно престала. Изузетан у својим слично реалистично мрачним порукама својевремено је био и чувени телевизијски хит „Дан после“.

[restrictedarea]

Све почиње од „Американаца“ Победа капитализма и ослобођење од главне претње да се горепоменути и сви други трагични сценарији ултимативне последице Хладног рата заиста обистине, Совјетског Савеза, није, међутим, Русе, који су наставили да буду пропагатори постсовјетског индуктора свега лошег на светској политичкој позорници, ни у једном моменту савремене постсовјетске ере поставио у раван са слободним капиталистичким светом. Руси су остали искључиви извор егзистенцијалне параноје сваког америчког уживаоца њиховог савршеног и једино од задртих и назадних непријатеља какви су они угроженог рајски узвишеног начина живота. И док су, ипак, према колико-толико реалистичним друштвеним односима који су завладали светом, творци индустрије забаве дојучерашње главне плашитеље просечног Американца и сваког другог његовог западног савезника, Русе, почели да представљају као криминалце, а Рускиње као проститутке, телевизијска је продукција предводнички одлучила да комерцијално рестартује баук од хладноратовских поларизација. У том је смислу кључну улогу одиграла хит-серија „Американци“, коју је један од ударних „мејџорса“, телевизијска компанија Еј-Би-Си, лансирала пре три године. Серија „Американци“ је у међу-  времену покренула лавину хладноратовских прича, која куља с малих екрана, и то не само из америчке продукције. У њој, присутној с несмањеном популарношћу код најширег слоја публике и у актуелној трећој сезони, главни јунаци су лажно-стварни брачни пар руских шпијуна, који се представљају као типична америчка породица из предграђа, а заправо су најсуровији тандем дубоко у типични амерички начин живота утканих руских убица и шпијуна, спремних на све како би извршили задатке из Отаџбине. Радња серије се одвија почетком осамдесетих година прошлог века, када је Хладни рат почео да добија димензије коначног обрачуна конвенционалним средствима. Успех ове иначе заиста квалитетне и врло вешто написане серије, с мноштвом позадинских порука, бројним уверљивим заплетима и ликовима, како то бива, инспирисао је и конкуренцију да проба с нечим слично политички коректним и истовремено профитабилним. И тако се отворио простор за иницирање новог-старог тренда.

Британци су уз помоћ моћне продуцентске потпоре одговорили мини-серијом „Игра“, која говори о лову на руске шпијуне, а њихов задатак је ни мање ни више него уништење власти у Великој Британији почетком седамдесетих година 20. века. Лик и дело чувеног америчког шпијуна из врха америчке хладноратовске обавештајне службе, Олдрича Ејмса, такође су зајахали овај најновији талас русофобичне хладноратовске реанимације у серији „Шпијуни“, која се хвали да је њена прича потпуно аутентична и поноси се завршетком, оличењем америчког тријумфа над црвеним бауком из Совјетског Савеза, пошто је њихов опасни шпијун у америчким редовима раскринкан и ухваћен. Патриотски набој који је затворио ову серију додао је нову димензију величања америчког патриотског духа и тријумфа свега доброг што он подразумева у тој мери да делује као пропаганда Цијиних манипулатора масама, што, бар донекле, вероватно и јесте. Занимљиво је да је управо широм Европе актуелна и немачка осмоделна серија, „Немачка 83“, која се, као и поменути амерички хит „Американци“, смешта у срце финалног хладноратовског окршаја Истока и Запада, на почетак осамдесетих година протеклог века, нудећи причу о источнонемачком шпијуну инфилтрираном у западнонемачку војску да би се домогао стратешких војних тајни НАТО-а. Серија је, са своје две прве епизоде, премијерно приказана на овогодишњем Берлинском филмском фестивалу и од тада се успешно распродаје по Скандинавији и неким другим земљама некадашњег европског Запада, а ускоро ће бити и на програму америчке телевизије. Овом друштву свакако припада и комерцијално не баш успела (због неодговарајуће и сигурно потпуно неочекиване слабе гледаности, прекинута пре краја и пребачена на приказивање на интернету) серија, такође из продукције америчке прајм-тајм телевизије, „Оданост“, где је концепт породице дубоко скривених руских шпијуна иза паравана типичне америчке породице смештен не у време Хладног рата, већ у данашњицу.

Хладноратовска позорница И на том месту, заправо, ваља посматрати предстојећи тренд постављања хладноратовске позорнице у савременој понуди америчке индустрије забаве. Све ће коначно бити пребачено из славне и тријумфалне хладноратовске историје у данашњицу, једнако, разуме се, победничку. Јер и противник је и даље исти. Руски председник Владимир Путин, поспрдно и погрдно у западним медијима назван и Влад Освајач, медијски се инсталира као нови баук, толико велики, моћан и за све добро на Западу опасан да сам може да представља хладноратовску претњу. У сваком случају, очигледно прекопотребни антагонистички однос према Русији, која је једнако капиталистичка као и остатак глобалистички устројеног света, добиће хладноратовску одежду у медијима и индустрији забаве. У том се смислу припремају нова дела из најмоћније продукције. Крајем године ће у биоскопе стићи нови спектакуларни производ из ауторско-продукцијске сарадње Стивена Спилберга и Тома Хенкса, уз сценаристичку подршку најкреативнијег холивудског, однедавно и телевизијског ауторског тандема, браће Џоела и Итана Коена, „Мост шпијуна“, у којем ће поносна америчка нација бити детаљно упозната са херојским подвизима чувеног адвоката Џејмса Донована, који је усред хладноратовске хистерије почетком шездесетих година прошлог века издејствовао да КГБ ослободи пилота америчког шпијунског авиона Герија Пауерса. Није уопште неопходно помињати да ће спрега оваквог евоцирања шпијунске историје, може се рећи и митологије, као и маштарија што готово сентиментално враћају сат у доба Хладног рата, са забавном индустријом бити настављена и значајно унапређена у годинама које долазе серијама о савременом сукобљавању напредног Запада са поменутим путиновским бауком. Неопходност јасног дистанцирања од садашње Западу политички потпуно неодговарајуће Русије, које ће ускоро бити обогаћено и отвореним конфронтирањем на свим плановима, дакле и на забавном, већ је увелико примарни задатак послушно „слободних“ медија и забавноиндустријске „уметности“, у чију политичку подобност и патриотизам не треба сумњати.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *