„Тиранија“ малих сценских форми

Међународни позоришни фестивал „Славија 2015“

Пише Рашко В. Јовановић
На београдском Врачару, ове године је четрнаести пут заредом месец март окупио љубитеље театра, навикнуте да у Позоришту „Славија“ гледају представе са свих страна света. Од седам  приказаних фестивалских комада, у само два је ангажовано пет или више глумаца, остали су били изразито камерни – у просеку са по три лица

Иако је ове године програм Међународног позоришног фестивала „Славија 2015“ био нешто скромнији од уобичајеног, јер је приказано укупно седам представа, интересовање публике за овај театарски догађај било је несмањено. Напротив – сва извођења приказивана су пред препуном двораном Позоришта „Славија“. Можда се томе не треба чудити, јер фестивал је окупио позоришне ансамбле са три континента, а они су представили репертоар који је био, чини се, прикладан спој традиције и савремености: обухватио је дела класика 19. и 20. века – од Гогоља и Салтиков-Шчедрина до О‘Нила и Нушића, али и дела савремених писаца као што су Јасмина Реза, Миро Гавран и Стефан Бошковић. Ратна ситуација на Блиском истоку омела је долазак позоришне трупе „Јам“ из Техерана, која је требало да наступи прве фестивалске вечери и прикаже комад настао према једном сегменту  Шекспировог „Краљa Лира“. Уместо њега,  9. марта увече гледали смо „Арт“ Јасмине Резе у извођењу Београдског драмског позоришта. Промена репертоара првога дана свакако није била добар наговештај за даљни ток смотре. Међутим, све је следећих фестивалских дана било према утврђеном програму: видели смо шест представа које су извели: Позориште „Славија“, Позориште за младе „Бријанцев“ из Санкт Петербурга, позоришна група „Асала“ из Александрије, група „Арт 365“ из Подгорице, позоришна компанија „Лудо подземље“ из Тел Авива и Позориште „Црвена бакља“ из Новосибирска. Скромније него ранијих година, али се мора признати да су сва извођења публици донела пријатне сценске доживљаје.

„Комад“

ПИСАЦ Стефан Бошковић

ПОЗОРИШТЕ „Арт 365“ – Подгорица

РЕДИТЕЉ Мирко Радоњић

Три глумице разговарају, разуме се, о јединој ефектној улози и свака би је радо играла. И о својим животним проблемима, али је централна тема  ипак – ефектна главна улога. Три пријатељице – Каћа – Ивона Човић Јаћимовић, Хана – Жана Гардашевић Булатовић и Управница – Јелена Ненезић Ракочевић, разговарају и о општим проблемима, посебно оним који прате жене, да би највећу пажњу посветиле уметности којом се баве. Учинило нам се да су пасажи о позоришту били и најзанимљивији. Иако им је глумачки задатак био донекле олакшан, будући да су тумачиле себе и своју професију, треба рећи да су одлично испуниле свој задатак. Дискусија се, по свој прилици, води за столом, можда у некој глумачкој гардероби. За оне који се интересују о чему се у позоришту говори „иза кулиса“- ова представа могла је бити посебно занимљива.

[restrictedarea]

„Пре доручка“

ПИСАЦ Јуџин О’Нил

ПОЗОРИШТЕ Позоришна група „Асала“ – Александрија

АДАПТАТОР ТЕКСТА И РЕДИТЕЉ Ахмед Хани

Дуодрама у којој се са психолошког становишта приказује један промашени брак. Госпођа Роуленд ради и привређује за разлику од свога супруга Алфреда, који је уметник без посла. У једном тренутку она одлучује да се са њим обрачуна и почиње да му указује колико је слаб и лош човек, јер га она храни. Непрестано га нападајући и  измишљајући разне догађаје из прошлости – отераће га у самоубиство. Напасну и брбљиву госпођу Роуленд тумачила је Фатма Дарвиш енергично и убедљиво. Алфреда Роуленда играо је Ахмед Хани, који је представу и режирао. Читава прича се креће између прошлости и савремености, али и између измишљеног и жељеног, између стварног и нестварног, презентована је динамично, у лепом сценографском оквиру, уз добро пласиране тонске ефекте буре и грмљавине.

„Јуда из Головљева“

ПИСАЦ Михаил Јевграфович Салтиков-Шчедрин

ПОЗОРИШТЕ Позориште за младе „Бријанцев“ – Санкт Петербург

АДАПТАТОР ТЕКСТА, РЕДИТЕЉ И СЦЕНОГРАФ Георгиј Васиљев

Роман „Господа Головљеви“ Михаила Салтиков-Шчедрина нема чврсту фабулу јер није „породични роман“ у класичном смислу, већ је то дело роман-хроника у којем је писац на сатирички начин описао феномен пропадања руске племићке породице. Свако поглавље одељена је прича о неком догађају у породици Головљев и обично говори о смрти некога од њених припадника. У тој заједници породичне везе само су привид, јер се сви чланови међусобно мрзе и једва чекају смрт онога другога не би ли се дочепали наследства. Драматизатор текста, Георгиј Васиљев, одабрао је сегмент романа у којем је средишња личност Порфириј Владимирович Головљев, назван Јудушка или Крвопијушка, који је последњи представник рода… Васиљев је коректно адаптирао дело, да би, као редитељ и сценограф, поставио представу дословно у реалистичком стилу. Валериј Дјаченко тумачио је улогу Јуде успевши да оваплоти његову подмуклу природу и дволично, заправо љигаво понашање. Ирина Соколова у улози Арине Петровне, његове мајке, била је и појавом инаступом класично изграђен тип старице судбински  осуђене да се супротставља махинацијама свога сина. Од осталих извођача истицали су се Александер Иванов као Јудин брат Паул и Радик Галиуљин као Петер, Јудин син. Била је то једна представа прожета набојем нетрпељивости која је доминирала међу свим актерима.

„Арт“

ПИСАЦ Јасмина Реза

ПОЗОРИШТЕ Београдско драмско позориште

РЕДИТЕЉ Миљан Прљета

Духовит текст Јасмине Резе „Арт“ познат је нашој публици по представи Атељеа 212, приказиваној пре неколико година. Реч је о конверзационој драми где се расправља о ликовној уметности, заправо о једном платну, које би се, по свему судећи, могло сврстати међу дела апстрактног сликарства. Наиме, један од актера, Серж, купио је за позамашну суму новца једну такву слику и позвао је своје пријатеље да виде аквизицију. Први, Марк, изражава сумњу у истинску уметничку вредност слике и оспорава његову куповину. Креће расправа и постепено бива све жешћа а самим тим драмска ситуација постаје све комичнија. У режији Миљана Прљете, који је у представи тумачио и улогу Сержа, наступили су још Небојша Дугалић као Марк и Милан Гутовић као Иван. У суштини,  комад Јасмине Резе је ехо расправа што су се средином прошлога века у свету, па и код нас, водиле када је дошло до појаве апстрактног сликарства. Треба подсетити да су се, нарочито у лаичким дискусијама, постављала питања шта представља (или шта значи) ова или она слика. Управо такво питање поставља у овом комаду Марк и, наравно, не добија одговор. Ако ни гледаоци такође нису добили одговор, не можемо рећи да се нису лепо забавили гледајући ову представу, којом је отворен фестивал.

„Петер@Бург“

ПИСАЦ Елена Тартаковски

ПОЗОРИШТЕ Позоришна компанија „Лудо подземље“ – Тел Авив

РЕДИТЕЉИ Олга Туберовски и Елена Тартаковски

Троје глумаца – Хадас Ејал, Ори Леванон и Јури Казанцев су, користећи елементе театра покрета и пантомиме, са великим рафинманом извели овај сценски приказ Елене Тартаковске, рађен по мотивима дела „Дневник једног лудака“ Николаја Гогоља и „Записи из подземља“ Фјодора Достојевског. Прецизност њиховог глумачкога израза, као и свега што су чинили на позорници, у пуној мери пленила је пажњу гледалаца. Највеће мајсторство испољио је Јуриј Казанцев: увек прикладним понашањем на сцени, уз фино одабране покрете и одличну мимику. Било је то најбоље глумачко остварење које смо видели на овом фестивалу.

„Опасна игра“

ПИСАЦ Бранислав Ђ. Нушић

ПОЗОРИШТЕ Позориште „Славија“ – Београд

РЕДИТЕЉ Велимир Митровић

Поводом првога извођења Нушићеве „Опасне игре“ својевремено смо писали у „Печату“, износећи повољне оцене. На фестивалу „Славија 2015“, како нам се учинило, представа је била још боље изведена: добила је у уиграности, глумци су ликове још рељефније тумачили. Једину награду фестивала, Статуету „Дон Кихот“, рад вајара Коље Милуновића, која се додељује најбољој представи, једногласном одлуком жирија (Сергеј Коваљов, књижевник и критичар из Белорусије, Живорад Ајдачић, редитељ из Београда и писац ових редова) добио је ансамбл Позоришта „Славија“, што је публика одушевљено поздравила последње фестивалске вечери.

„Све о женама“

ПИСАЦ Миро Гавран

Позориште „Црвена бакља“ – Новосибирск

РЕДИТЕЉ  И  СЦЕНОГРАФ Константин Колесник

Три глумице играју у овој представи, свака ни мање ни више него по пет личности! Не изгледа ли то невероватно, заправо – немогућно? Наиме, у комаду Мира Гаврана „Све о женама“, који изводи новосибирско позориште „Црвена бакља“, глумице Антонина Кузњецова, Татјана Класина и Викторија Левченко направиле су егзибицију и – наступиле приказујући укупно петнаест личности различитих година, у распону од младих до најстаријих дана. Све то у јединственом току, не прекидајући представу – само у неким променама гардеробе и других детаља у изгледу (мимички израз, шминка, стављање наочара или употреба штапова при ходању итд). Ипак, иако нисмо сигурни да су сви гледаоци  регистровали те промене, не можемо овим глумицама оспорити умеће трансформације израза. Миро Гавран написао је ово сценско дело са себи својственим познавањем психологије жена, али и мушкараца, јер не треба заборавити да је он аутор и комада „Све о мушкарцима“. У сваком случају, позориште „Црвена бакља“ успешно је окончало фестивал „Славија 2015“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *