Издавачка 2014. – Наслови године

Шта је најзанимљивије и највредније што је у књижевном стваралаштву, али и у укупној издавачкој продукцији објављено током минуле године? Да ли је Васа Павковић, књижевни критичар, писац и уредник периодике, у праву када закључује: Као да је упркос одсуству културне стратегије у нашој земљи српска књижевност још једном успела да се вине изнад саме себе. И понуди последњим трагачима за вредностима низ квалитетних књига написаних на српском. Одговори „Печатових“ критичара на нека овом тврдњом „отворена“ питања следе у наредним бројевима, а сада – у духу пригодних годишњих „свођења рачуна преко ранг-листи“ – објављујемо избор најбољих наслова који су у Србији штампани у 2014, а према виђењу неколицине књижевних критичара нашег листа.

Никола Маринковић:

Никола Маловић – Једро наде, „Лагуна“
Љубодраг Димић, Мира Радојевић – Србија у Великом рату 1914–1918, СКЗ
Мирослав Максимовић – Скривени посао, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“
Петар Пијановић – Српска култура 1900–1950, „Службени гласник“
Рајко Петров Ного – С мене на уштап, „Српска књижевна задруга“
Јанко Вујиновић – Књига о храсту, „Филип Вишњић“
Предраг Тодоровић – Антологија српског дадаизма, „Службени гласник“
Мило Ковић – Гаврило Принцип: документи и сећања, „Прометеј“
Зоран Чворовић – Право и православље, „Catena Мundi“

Владимир Димитријевић:

Верољуб Вукашиновић – Самар, „Легенда“

Изабране песме достојног настављача Јефимијине песничке традиције славословља и скрушености, љубостињског комшије Верољуба Вукашиновића, саће медоносних стихова, доказ да су песници насушни и у „оскудним временима“(Хелдерлин).

Милош Црњански – Лирика Итаке и коментари, Институт за књижевност, Филолошки факултет у Београду, Матица српска
Нова читања песништва Црњанског, још један доказ тезе Новице Петковића да је „наша авангарда – ‚Лирика Итаке‘“. Зрели плодови научног скупа одржаног 2013, о годишњици песниковог рођења. Уредник: Драган Хамовић
Едиција Србија 1914–1918, „Прометеј“, РТС
Сјајне књиге о Првом светском рату на нашем простору: од Гаврила Принципа до коначне победе. Свака српска кућа би требало да има ову едицију – то је памћење за будућност.
Ка српском становишту,
„Evro-Giunti“
Појам „српског становишта“, Милоша Црњанског, афирмисан у Ломпаровом Духу самопорицања, у овом зборнику, чији су приложници наши угледни интелектуални брижници и који се бави свим кључним темама, од идентитета, преко војске и образовања, до питања „евроунијаћења“, нашао је свој манифестни облик за најширу и најпрактичнију употребу у културном рату у Србији данас.
Катена мунди, друго издање / приредио Предраг Р. Драгић Кијук, „Catena Mundi“
После 22 године од првог издања ове енциклопедије наше самоистоветности, друго издање славног двотомника брзо је отишло међу нове читаоце. Припрема се и треће. Штиво за оне који имају потребу да знају не само откуда су него и куда иду.
Зоран Чворовић – Право и православље, „Catena Mundi“
Незаобилазна студија о хришћанским основама европског права, које се сада разарају: од Византије до Русије и Србије.
Рајко Петров Ного – С мене на уштап, СКЗ
Тешко је превазићи самог себе; Ногу је то пошло за руком, и после књиге сећања Запиши то, Рајко објавио је дело које још искреније трага за понором у сопству и светлошћу у Богу. Распон достојан песника Недреманог ока и Не тикај у ме.
Сања Бошковић – Косовски културолошки мит, „Службени гласник“
Зашто смо овакви какви јесмо? О конститутивној повести наше народне свести пише Сања Бошковић, показујући да је косовска вертикала срж нашег културног обрасца.
Петар Пијановић – Српска култура 1900–1950 , „Службени гласник“
Драгоцени, умно и скрупулозно написани приказ историје српске културе у првој половини 20. века, са нарочитим освртом на заблуду југословенства.
Ђорђе Ј. Јанић – Доситеј и доситејевштина, СКЗ
Обрачун са митом о Доситеју Обрадовићу кога гоне „мрачњаци“ из Цркве: не само да није гоњен него је имао много поштовалаца. Како су „доситејевци“ кривотворили Доситеја?
Рудник: шапат висина / приредио Борисав Челиковић, „Службени гласник“
Још један од српских завичаја смештен у књигу врхунских прилога стручњака и заљубљеника, од геологије и географије до књижевности и историје, илустрован фотографијама од којих застаје дах, још један доказ да је ово „питома земља стасите душе“.
Никола Живковић – Берлински записи 5, Задужбина Милоша Црњанског
Пети том дневничких записа Николе Живковића, Србина са Жумберка који живи на линији Берлин – Београд, бави се почетком деведесетих година прошлог века и распадом СФРЈ. Живковић, ерудита и врстан стилиста, бира праве слике из тих дана, када се, као и данас, Србима судило на страшном суду Запада.

Весна Тријић:

Владан Матијевић – Пристаништа, „Агора“
Никола Маловић – Једро наде, „Лагуна“
Сава Дамјанов – Итика Јерополитика@Вук, „Агора“
Брана Радевић – Боја дубоке воде, „Вулкан“
Милован Марчетић – Књига о Беуку, „Чигоја“
Крста Поповски – Трудови, Културни центар Новог Сада

Милан Р. Симић:

Сава Дамјанов – Итика Јерополитика@Вук, „Агора“
Владан Матијевић – Пристаништа, „Агора“
Саша Хаџи Танчић – Бог их погледао, „Танеси“
Александар Гајшек – Агапе: антологија, „Агапе књига“
Бојан Јовановић – Памћење и самозаборав, „Orpheus“
Епископ Игнатије – Да нам брзо дође Господ, Епархија браничевска
Зоран Крстић – Црква у друштву, Епархија браничевска, „Каленић“
Драшко Ређеп – Конкретни читалац, „Агора“
Ненад Шапоња – Постоји ли додир твоје душе?, КОВ
Саша Радојчић – Увод у филозофију уметности, „Агора“