Десет драгоцених наслова о Великом рату

Пише Милош Милојевић

Приређивачи су у десет књига укључили историографска дела од класичне политичке и дипломатске историје до савремених истраживачких тенденција у друштвеној историји и историји тзв. обичног човека и илустроване хронике српске историје у Првом светском рату …

Едиција Србија 1914−1918

„Прометеј“,  Нови Сад 2014. – РТС, Београд

Стогодишњица обележавања почетка Великог рата, очекивано и добродошло, подстакла је бројне српске издаваче да у своје програме уврсте и издавање књига са овом тематиком. Штампана су или реиздата бројна историографска и мемоарска дела. Ипак, издавачи су се углавном опрезно ограничили на једну или неколико књига са овом тематиком, ређе су се опредељивали за опсежније издавачке подухвате. Бројем издања претежу књиге посвећене „Младој Босни“, Сарајевском атентату и Гаврилу Принципу. Едиција Србија 1914−1918, коју су недавно заједнички издали новосадски „Прометеј“ и РТС, нема наведених „недостатака”. Наравно, и други издавачи су објављивали књиге ширег тематског опсега − СКЗ је издала преглед српске историје у Великом рату са освртом на српску и историју међународних односа крајем 19. века Србија у Великом рату (1914−1918) коју су концизно написали историчари Љубодраг Димић и Мира Радојевић, док је „Лагуна“ у два обимна тома издала књигу еминентног британског војног историчара Макса Хејстингса Катастрофа 1914. Историчар Миле Бјелајац је написао бритку и изузетно садржајну књигу 1914−2014: Зашто ревизија? која се на популаран начин бави контроверзним темама о догађајима што су водили ка рату и ревиозионизму у историографији и публицистици.
Морамо, међутим, да се сложимо са Милошем Ковићем, приређивачем једне од књига у поменутој едицији, који са нескривеном резигнацијом бележи: …данашња посусталост српског друштва и државе скоро да је неупоредива са било којим добом националне историје. Држава је опседнута бригом да се обележавање годишњице одбране Србије у Великом рату не замери наследницима и потомцима оних који су је 1914. напали. Довољно је само упоредити српску академску продукцију посвећену стогодишњици Сарајевског атентата са оном из 1964, када је књигама Војислава Богићевића, Николе Тришића, Драга Љубибратића, Владимира Дедијера и многих других обележена педесетогодишњица овог периода. Едиција о којој је реч највише се приближила садржајем и обимом високим стандардима које су поставили аутори наведени у претходном цитату. Њу чини десет књига разноврсне садржине, у изузетно доброј опреми. Упадљива карактеристика „Прометејеве” едиција јесте изразита разноврсност. Приређивач је у десет књига укључио историографска дела од класичне политичке и дипломатске историје представљене делом Ђорђа Станковића Србија 1914−1918. Ратни циљеви до савремених истраживачких тенденција у друштвеној историји и историји тзв. обичног човека, које представља књига италијанског историчара Луке Горголинија Проклети са Азинаре, затим дневничко-мемоарске списе (Катарина Штурценегер, Србија у рату 1914−1916) реиздање избора српских писама из Првог светског рата, који је још 1923. припредио и објавио др Владислав Пандуровић, публицистичко-новинарске белешке Бруна Барилија, класичну студију о страдањима Срба у Срему Тоше Искруљева, илустровану хронику српске историје у Првом светском рату коју је приредио Ђорђе Ђурић и збирку разноврсне садржине о избеглим Србима на Корзици приређивача Зорана Радовановића.
Ипак, посебно бисмо истакли две књиге ове едиције – општи преглед историје Првог светског рата немачког историчара Оливера Јанца 14. Велики рат и обимна хрестоматија историјског материјала о „Младој Босни“ и Гаврилу Принципу Милоша Ковића Гаврило Принцип. Документи и сећања која запрема готово хиљаду страница! Издвајање ове две књиге у потпуности је арбитрарно, читаоци широког спектра интересовања, на било који начин заинтересовани за историју Првог светског рата, пронаћи ће у овој едицији барем неколико наслова који ће им привући пажњу.
Тешко је дати општу оцену избора као целине. Литература о Првом светском рату је непрегледна – међу делима о Великом рату су и класици светске и српске историографије али, како је нагласио Лука Горголини, Први светски рат је постепено све више бивао коришћен као методолошка обука и лабораторијска вежба за нове тенденције у историјској науци па су бројни и новији радови велике вредности. Овој едицији као целини може се упутити и једна критичка опаска – њој недостаје идеја водиља или је барем није могуће, и на први поглед, лако докучити. Нажалост, припређивач ни на једном месту није образложио свој избор.
Можемо да се запитамо зашто у едицији названој Србија 1914−1918. нема неких од класичних дела српске историографије овог периода – важне књиге Владимира Ћоровића, Милорада Екмечића, Владимира Дедијера (иако су одломци из Сарајева 1914. прештампани у хрестоматији извора о Гаврилу Принципу) добри су кандидати, затим извора из српске војне историографије или неког дела о историји друге ондашње српске државе, Црне Горе, у Великом рату.
Свака појединачна књига ове едиције је вредна и заслужује читаочеву пажњу, али их је заједно тешко уклопити у логичну целину. Број од десет књига је ипак сувише мали да би се све теме које је приређивач настојао да обухвати адекватно обрадиле. Може се предпоставити да је ширином избора приређивач настојао да заинтересује што ширу читалачку публику.
Уместо закључка, напоменимо и да је ово избор који од свег срца препоручујемо читаоцима, као и да поред извесних недостатака, ова едиција је, за сада, највреднији издавачки подухват у Србији посвећен стогодишњици Великог рата. И – нажалост – оно што потенцијалног читаоца може да одврати јесте висока цена едиције, која капитална дела чини готово недоступним најширим круговима читалаца.