ЈУБИЛЕЈ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „ПРОМЕТЕЈ“ – Подвиг прометејски

Пише Радомир Чубрановић

Прометеј, угледна и велика издавачка кућа у Србији, обележила је у суботу, 10. јануара, у Свечаној сали новосадске Градске куће, четврт века од оснивања (основали су је Зоран и Борка Колунџија).
Од 1990, овај издавач је сигурним корацима проналазио пут до читалаца, потврђујући квалитет својих издања избором и ангажовањем еминентних сарадника: преводилаца, истраживача, историчара, лингвиста. Прометеј је снажно афирмисао издаваштво у науци, књижевности, публицистици, а препознатљивост је остварио репрезентативним монографијама, делима посвећеним српској културној и политичкој баштини, посебно онима која се баве прошлошћу и садашњошћу Србије, Новог Сада и Војводине. Чувен је по едицији лингвистичких издања, те по великим пројектима у области језика. Са око 2.500 досад објављених наслова и продукцијом од око 100 наслова годишње, Прометеј се сврстао међу највеће издаваче у Србији.
„Издавачка кућа Прометеј је дала велики допринос култури Новог Сада и целе наше земље. Свих ових година, Град Нови Сад је био партнер, пружао подршку и данас смо веома задовољни резултатима њиховог обимног, активног и квалитетног рада. О томе сведоче и многобројне награде и признања које је ова кућа освојила“, каже Вања Вученовић, члан Градског већа за културу.
„Прометеј се трудио да овековечи лепоту Новог Сада, његову архитектуру, специфично урбано језгро које подсећа на дане барока и класицизма. То је Прометеј чинио с поносом, монографијама о највећем граду у Војводини, мењању његовог изгледа, али и духовне климе. При томе, мултиетничност овог града негована је као посебан квалитет. Годину 2014. завршили смо са највећим признањем, Наградом за издавачки подухват на Сајму књига у Београду за капиталну едицију Србија 1914–1918, објављену заједнички са Радио-телевизијом Србије“, истакао је Зоран Колунџија, власник Прометеја.
Међу ауторима првога реда чијем имену и делима је ова кућа посветила највећу пажњу јесте и академик Дејан Медаковић. Оно што је могуће данас утврдити, то је да је у свим жанровима које је овај аутор богато неговао управо феномен дугог памћења био предоминантан. Промишљајући ту синтагму, а у знак пијетета према свом најзначајнијем аутору, Прометеј је од 2008. године установио Награду Дејан Медаковић. Њен овогодишњи добитник је академик Динко Давидов за књигу Иконописци српских сеоба у издању Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Прометеја. Досадашњи лауреати ове награде били су: Момо Капор (Исповести) Миодраг Б. Протић (Нојева барка III) Мирко Демић (Трезвењаци на пијаној лађи) Василије Крестић (Историчар у времену преломних и судбинских одлука) Радивој Стоканов (Траговима Лазе Костића) и Александар Гаталица (Писац не станује овде).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *