Све обмане министра Тасовца

Пише Драган Мраовић

Многе државе, укључујући и западне, додељују својим уметницима не само доживотна национална признања за културу већ и увећане пензије. Јер, дела многих уметника доносе приход држави и после њихове смрти…

Министар културе Иван Тасовац тврди да је „избрисана граница између смисла и бесмисла… оним у шта се додела националних признања претворила током времена. Ту привилегију не познаје ниједно развијено друштво, изузев, можда, некадашња Источна Немачка или Совјетски Савез“. Недопустиво је, са дипломатског и међудржавног гледишта, да се члан владе Србије овако изругује Совјетском Савезу и Источној Немачкој, а тиме и данашњој Руској Федерацији, која је наследник СССР. Истовремено, министар обмањује српску јавност јер „ту привилегију“ имају многа данашња „развијена друштва“. Управо Руска Федерација даје месечне државне дотације у износу од 800 рубаља изузетним личностима руске културе и уметности, као и талентованим младим ауторима књижевних, музичких и уметничких дела. Добитници Лењинове награде, државне награде СССР, као и државне награде Руске Федерације (РСФСР) имају и додатне месечне финансијске накнаде у износу од 330 одсто социјалне пензије. У Румунији уметници добијају увећање редовне пензије за 50 одсто, а они који стекну статус националних уметника, односно добију националну награду за културу, имају још и месечни износ од 1.000 долара.
Али, ево, нашем министру дражих западних „развијених“ примера. Шведска признаје допринос култури доживотним гаранцијама примања у месечном износу од пет основних примања за текућу годину! САД имају форме стимулисања уметника и спортиста путем законске обавезе спонзорства, рецимо за освојену медаљу, или кроз велике хонораре, плаћена предавања која им дају доживотне гаранције итд. Немачка награђује уметнике кроз разне фондове (German Federal Cultural Foundation, Arts Fund Foundation, Тhe Performing Arts Fund, Тhe German Literature Fund, Тhe German Translator Fund, Тhe Socio-Cultural Fund итд.) чија садашња средства од око 35 милиона евра иду из буџета државе. Аустрија, Лихтенштајн и Швајцарска додељују уметницима разлику на редовна примања до 2.000 или 2.500 евра (зависно од земље) односно, ако имају примања мања од тог износа, разлику им доплаћује држава. Аргентина се одужује својим уметницима са 500 фунти месечно, Црна Гора са 789, Македонија са 500 евра месечно, Бугарска управо уводи национално признање новим Законом о култури. Као што се види, многе државе, укључујући и западне, додељују својим уметницима не само доживотна национална признања за културу већ и увећане пензије. Јер, дела многих уметника доносе приход држави и после њихове смрти. Рецимо уџбеници, преводи књига за школску лектиру или књига које се користе у настави на универзитетима.
Уметници се слажу да треба унапредити процедуру додељивања награде, али се не слажу да је она обесмишљена по својој намени (нека министар подсети јавност са којим образложењем је она осмишљена 2007. и одобрена у парламенту 2009.) већ су је обесмислили министар и Министарство културе њеном применом, без унапређивања критеријума (процедура кандидовања, састав и рад комисија итд.) а влада Србије је долила уље на ватру јер је, ван комисијских одлука, помешала естраду, схваћену као забаву, и уметност. Управо Тасовац оставља забави широм отворена врата, јер у нацрту његовог „осмишљавања“ културе, члан 5, тачка 11, стоји да су „култура и остала извођења културних програма и културних садржаја (мјузикл, циркус, пантомима, улична уметност…)“. Тиме Тасовац уводи естраду у културу и прави циркус од националне награде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *