Излог књиге

Алексеј Тимофејев, Црвени и бели, руски утицај на догађаје 1941–1945,

„Укронија“, Београд, 2014.

Како је нестала руска емиграција у Србији? Колико се грађана СССР и бивше Руске империје борило против партизана на тлу Југославије? Ко и како је припремао партизански рат у Југославији уочи Другог светског рата? Какви су били односи равногорског покрета и покрета Совјетског Савеза? Ко је стајао иза Споразума Броза и Шубашића који је запечатио судбину Краљевине Југославије, те које искуство сучељавања су понели црвеноармејци и становништво Србије 1944? Одговарајући на ова питања, аутор књиге прецизно трасира пут између реалних и идеализованих узајамних слика, покушавајући да реконструише узајамне перцепције Срба и Руса у току ратних збивања.

Иван Солоњевич, Народна монархија,

„Укронија“,  Центар за истраживање православног монархизма, Београд, 2014.

Капитално дело једног од најзначајнијих теоретичара монархизма, где се аутор недвосмислено опредељује као православни саборни монархиста. На тај начин, Иван Солоњевич је, како стоји у предговору српском издању, јасно омеђио саму идеју народне монархије од површних квазимонархистичких идеја тзв. „демократског монархизма“ с једне, и „диктаторства“ с друге стране, детаљно образлажући зашто народу не треба „ни тиранин ни лутка, већ домаћин“.

Марко Парезановић, Енергетска безбедност,

Нова српска политичка мисао, Београд, 2014.

Борбе у енергетском сектору су свакодневне и немилосрдне, оне никада нису објављене и никада се неће завршити. У научној монографији „Енергетска безбедност“, аутор изношењем ставова кроз непосредно истраживање настоји да на основу доступне научне, стручне и друге расположиве грађе, као и на примеру реалних кретања енергетских процеса у унутрашњим и спољнополитичким токовима, систематизује досадашња сазнања. Истичући да дисбаланси у међусобно супротстављеним интересима представљају извориште конфликта и криза у овој области, Парезановић закључује да отуда није нереално рећи да ће 21. век бити обележен борбом за енергетске ресурсе, борбом у којој се неће бирати ни средства ни методе ради остваривања циљева.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *