Dokumenti

Piše Aleksandar Dunđerin Zašto srpski savremeni pisci ambasadori ne mogu da slede primere naših nekadašnjih književnih velikana angažovanih u diplomatiji?   Da li angažman srpskih pisaca u diplomatiji predstavlja nastavak, inače izuzetno uspešne prakse, pogotovo …

Kako bi našu javnost podsetili i suočili sa zločinima koje su u Novom Sadu i selima Šajkaške oblasti mađarski fašisti izvršili januara 1942. godine nad nedužnim civilima, pre svega srpske nacionalnosti, prenosimo deo podataka koje …

Piše Uglješa Mrdić „Operaciju potkovica“ nekadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na suđenju u Haškom tribunalu okarakterisao kao „fabrikovanje nemačkog Ministarstva odbrane“     Svedoci smo još jedne prevare zapadnih moćnika u koordinaciji sa …

Piše Milo Lompar U posrednoj i zapretanoj vezi sa Crnjanskim, Raičkovićevi dnevnički stihovi se pojavljuju kao precizni – jer su gotovo prozni, isprekidani proznim rečenicama, rasuti – i u kamenu klesani tragovi osnovnog iskustva   …

Piše Vladimir Dimitrijević Ovu, 2012. godinu, tačno sto godina posle slavnog oslobođenja Kosova i Metohije (1912), dočekujemo sa lumenima koji u Turskoj vide saveznika, i uživajući u milim nam turskim serijama zbog čega se junaci …

Razgovarala Biljana Đorović Zapadni Nostradamus ekskluzivno za „Pečat“ predviđa šta će nam se dešavati 2012. godine   „Kada bi Nostradamus danas bio živ, teško bi mogao da održi korak sa Džeraldom Selenteom, NY Post osnivačem …

Piše Dragomir Antonić Pri kraju 19. veka, otvaranje Srbije prema „Evropi“, tj. Austrougarskoj carevini, učinilo je da blagorodni, prostodušni, siromašni, nezlobivi Božić Bata izgubi primat pred pojavom rimokatoličkog Vertepa. Jednostavno, Božić Bata je proglašen staromodnim …

Piše Ljiljana Bogdanović Da li upravo potpisani bilateralni Sporazum SAD-a i „države“ Kosovo o zaštiti kulturnog nasleđa upozorava kako zaborav, propusti i previdi, uz često besmislenu kooperativnost naše države, pa i crkve, mogu jednog dana …

Piše Aleksandar Dunđerin Kako se „Hrišćanski kulturni centar“ Radovana Bigovića uključio u EU propagandu u Srbiji?   Gotovo sva istraživanja pokazuju, a skoro svi mediji prenose da broj evroskeptika u Srbiji iz meseca u mesec …

Piše Ljiljana Smajlović U Vikiliksu postoji depeša iz ranog decembra 2009. godine u kojoj se detaljno prepričava kako je Angela Merkel još u novembru 2009. godine rekla Borisu Tadiću – nemate još šanse da postanete …

Piše Milovan Danojlić Računamo s Rusijom, i taj nam se račun čini prirodan i samorazumljiv; a može li ona računati na nas? Dokle će sadašnje osećanje tople naklonosti prema njoj trajati?3aključili smo, odjednom, da na …

Piše Milo Lompar Književnost nije samo područje duha na kojem se on lako i uspešno kretao nego je književnost i konstitutivno svojstvo njegovog duha, ona pripada prirodi njegove refleksije i u slučajevima kada je Slobodan …

Piše Vladimir Dimitrijević Mi u ubrzanju istorije vidimo nešto protivprirodno, demonsko. Čovek nije stvoren da živi na taj način. I zaista, 20. vek, vek najvećeg progresa (ubrzanja istorije za koje se optimistički verovalo da će …

Piše Časlav D. Koprivica Nije slučajno što za njim ostaju i veliko djelo i uzoran život, jer on se vazda trudio oko onoga trajnoga, ostajućega. Zato je njegovo pisano djelo proizlazilo iz njegovog životnog djela, …

Piše Biljana Đorović     Pred nama se upravo sada vode ratovi programirani u laboratorijama vrlog Novog sveta, čiji  najmračniji planovi streme oduzimanju slobode kao jedine uslovnosti od koje zavisi naša ljudskost, kao i pretvaranju planete …

Zbog ovog izlaganja povodom rasprave o ustavnim amandmanima u martu 1971. godine, profesor Đurić je odstranjen sa Pravnog fakulteta i presudom Okružnog suda u Beogradu, 17. jula 1972. godine, osuđen na kaznu strogog zatvora u …

Razgovarala Dragana Marković Povodom godišnjice od smrti Živojina Pavlovića (29. novembra 1998) objavljujemo razgovor sa Ljubom Popovićem, u kojem naš proslavljeni slikar govori o saradnji i prijateljstvu sa najznačajnijim srpskim rediteljem crnog talasa u jugoslovenskoj …

Razgovarala Zorica Zec Povodom godišnjice od upokojenja Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, 15. novembra 2009. godine, objavljujemo razgovor sa ocem Vukašinovićem, jednim od priređivačem „Sabranih dela patrijarha Pavla“   Izdavački fond „Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke“ je, …

Priredio i preveo sa ruskog Vladimir Dimitrijević Ovaj dokument, kao zbir etičkih principa i pravila koja bi trebalo da važe u ekonomiji, usvojen je na završnom plenarnom zasedanju Osmog svetskog ruskog narodnog sabora, održanom u …

Piše dr Oliver Antić Još u doktorskoj disertaciji „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“, koju je 1924. godine odbranio u Gracu, Ivo Andrić bio je svestan opasnosti džihada u civilizacijskom smislu   …

Piše Vladimir Dimitrijević Sledeće, 2012, navršava se sto leta od kada je Milan Rakić u četničkim redovima vojvode Vuka krenuo, s puškom u ruci, da oslobađa Kosovo i Metohiju. Ove, 2011, navršilo se sedamdeset godina …

Piše Nataša Jovanović Krsni hod Bogorodice Tabinske po Srbiji Pojavljivala se u smutno vreme. I netom, ostavljajući iza sebe čudesnu blagodat izlečenja, nestajala. Ikona Tabinske Majke Božje kojoj je car ruski darivao zlatne kočije i …

Piše Vladimir Dimitrijević Ovog 20. oktobra 2011. godine navršava se sedamdeset godina od kada su Hitlerovi predstavnici evropske civilizacije i kulture u Srbiji pokazali pravo lice Zapadne Evrope, streljajući decu u Kragujevcu samo zato što …

Piše Aleksandar Dunđerin Da li je Gadafi bolje razumeo Crnjanskog nego mi? „Lamentu nad Beogradom“ (1956), poslednjoj pesmi Miloša Crnjanskog, himni koja u romantičarskom maniru metaforizuje smrt (vele)grada, i, njegovog, pesnika, nalazi se pregršt aluzija …

Piše Nataša Jovanović Predstavljanje knjige „Ljetopis kosovskog raspeća“ mitropolita Amfilohija u „Kolarcu“ Bežali su pred ostrvljenim hordama Šiptara ostavljajući iza sebe metohijsku zemlju u plamenu. Bili su to dani kada je nestajao jedan svet i …

Piše Nataša Jovanović Ova knjiga je zaustavljena slika jednog stradanja, bezvremlja, za svako vreme i za sve ljude – da podseti, kao u oba Zaveta, šta se događalo kada su hrišćanska Evropa i hrišćanska Amerika …

Piše dr Slavenko Terzić Reč u Manastiru Mileševi, 7. oktobra 2011. godine, na dan osvećenja zvona darovanog iz Rusije Ovaj predivni dar, prispeo iz velike Ruske zemlje, samo je jedan biser u dugom nizu darova …

Piše dr Slavenko Terzić Brutalna sila NATO-a otela nam je Kosovo i Metohiju, ali to nije kraj istorije. Niko se spokojno ne oseća i ne spava mirno na otetoj tuđoj zemlji. Ako želimo da zaista …

Piše Biljana Đorović U knjizi „Demokratija uključena: Dirigovana demokratija i spektar obrnutog totalitarizma“ Šeldon Volin tvrdi da sadašnji sistem SAD-a i njegovi operativci dele sa nacizmom iste aspiracije ka neograničenoj moći, ali su njihove metode …

Piše Biljana Đorović Ratovi protiv Srbije i Iraka na kraju 20. veka uveli su čovečanstvo u period u kojem su prestali da važe zakoni, funkcionišu institucije i kada je otpočela era medijskog čišćenja kao jedna …

Piše Vladislav Panov Američki profesor antropologije Dejvid Greber je zaslužio važno mesto u otporu zapadnih intelektualaca protiv neoliberalnih kapitalističkih moćnika najpre izuzetnim antropološko-političko-socijalnim radovima i predavanjima, a onda i onim, sasvim neuobičajenim, anarhističko-antropološkim U društvu …

Piše Vladislav Panov Američki ekonomski ekspert, pisac, predavač i univerzitetski profesor,  Džozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine, posle rada u ključnim institucijama onoga što se smatra stubovima globalizacije i savremene zapadne ekonomije, …

Piše Uglješa Mrdić Povodom 70. godina od rođenja nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, u Požarevcu pored grobnice 20. avgusta otkrivena je bista sa njegovim likom Da nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan …

Piše Vladislav Panov Tokom poslednjih desetak godina angažovanim radom Robin Henel je izrastao u neku vrstu teoretičara pobune protiv globalizacije jer je postao vodeći ekonomista čiji su radovi i ekonomske analize postali obrazovno tkivo najsnažnijih …

Piše Vladislav Panov U svetu u kojem intelektualni bardovi gotovo isključivo nose pantalone, ona je možda usamljena, ali nikako nije podređena. Recimo, u anketi dva ugledna magazina, američke „Spoljne politike“ i britanskog „Prospekta“, Naomi je …

Piše Rajko Petrov Nogo Kosovo nam se ukazuje kao samo lice našega identiteta. Može jedan narod izgubiti i naći neko drugo lice, može postati i neki drugi narod. Ali kultura i poezija imaju malo duže …

Piše Vladislav Panov Italijanski politički teoretičar i filosof stare generacije Antonio Negri istakao se životnim radom u borbi protiv kapitalističkog sistema i globalizacije. Iako je u mlađim danima bio poznat po ekstremnim političkim idejama i …

Piše Vladislav Panov Ovaj Amerikanac, najpoznatiji po bestseler knjizi „Ispovesti ekonomskog plaćenog ubice“, po kojoj je snimljen i dokumentarni film, u takozvanom „podzemlju otpora“ globalizaciji može ponosno da nosi svoje ime i slovi kao jedan …

Piše Miroslav Stojanović Intelektualac nesporne hrabrosti, ličnog integriteta i etičnosti. Njegov nedvosmislen stav, reska i direktna reč o kardinalnim društvenim, političkim i istorijskim temama, kao što je pitanje srpstva i jugoslovenstva ili problem Kosova i …

Piše Vladislav Panov Iako su u centru pažnje i kritičkog pisanja ovog njujorškog autora bile Sjedinjene Države, za nas je daleko značajnija činjenica da se on vrlo oštro i argumentovano angažovao u borbi za istinu …

Piše Vladislav Panov Radž Patel, viskoobrazovani britanski Indijac sa američkim pasošem, pisac je aktivista i demistifikator osvajačkih poluga novog svetskog poretka u oblasti agrikulture u nerazvijenim državama, i jedan je od elitnih antioglobalista, specijalizovan za …

Piše Vladislav Panov Jedan od lidera antiglobalističkog internacionalnog otpora, zahvaljujući višedecenijskom predavačkom, savetničkom i teorijskom književnom radu je kanadski profesor ruskog porekla, ekonomista Majkl Čosudovski Kanadski profesor ekonomije Majkl Čosudovski, o čijoj smo najnovijoj knjizi …

Piše Vladislav Panov Pod plaštom kulturne globalizacije ubrzano je poništavanje identiteta svake pojedinačne kulture pre svega gubljenjem jezičkog identiteta, prihvatanjem potrošačke ideologije i takozvanog „multikulturalnog državnog uređenja“ koje podrazumeva ne samo kulturne, već i obrazovne …

Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre šest vekova, pre punih 600 godina dogodila se jedna od najvećih bitaka onoga doba. Kao i sve velike događaje i taj prate mnoga pitanja i …

Piše Vladimir Dimitrijević Svi mladobosanci su se pozvali na pravo koje je leglo u temelje moderne demokratije, pravo da se digne buna protiv vladara – tiranina. A pod tiranijom Beča stenjala je bosanska raja skoro …

Kako su Nemci pre sto godina videli Srbiju, naše državnike, crkvene velikodostojnike i narod Likovni prilozi (karikatura) sa „balkanskim i srpskim temama“ objavljivanim od 1903. do 1918. godine u berlinskim satiričnim časopisima – sakupljeni u …

„Nikada naša duša narodna nije bila tako vidovita kao na Vidovdan, pre 550 godina. Tog sudbonosnog dana ona je kroz svetoga Kneza i njegove vitezove sagledala svu istinu neba i zemlje, i pravom cenom ocenila …

Piše Milica Ostojić Đani Viola, bivši policajac OUN na Kosovu, dokazuje kako je rasturanje Jugoslavije, NATO bombardovanje i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u funkciji samo jednog cilja – globalne dominacije SAD-a „Bombardovali smo …

Oktobra 1985. godine 2016 Srba sa Kosova i Metohije obratilo se za pomoć skupštinama Srbije i Jugoslavije žaleći se na svoj nepodnošljiv položaj. Kako je njihova peticija ostajala bez odgovora Odbor za odbranu misli i …

Piše Mirjana Sisojević-Radojičić Od Pašaluka do gospodske varoši vodi nas autor Branislav Božović kroz arhiv prošlosti i Beograd  čije je vreme „neprolazno“ Zasluženo, Beograd je dobio knjigu „Uprava i upravnici grada Beograda 1839. do 1944.“ …

Piše Natalija Jovanović O balkanskom „Holokaustu“ ćutalo se predugo i smišljeno, a slučaj Srebrenice koji je podignut i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini na isti nivo na kojem se nalazi 50 miliona Hitlerovih …

Piše Rajko Petrov Nogo Sa­mo je pre­ga­lac i pod­vi­žnik, a da to ni­ko od nje­go­vih sa­bo­ra­ca ni­je znao, mo­gao sa pre­da­no­šću po­red svih dnev­nih po­slo­va da kra­de od svog sna ne bi li i iza …

Piše Vladimir  Dimitrijević Srpska politička elita u prošlosti izdala je narod koji joj je verovao, kao što se, u mnogim slučajevima, zbiva i danas… „Moj dobri rode svi su lagali.“ Dučićeva „pjesan“ za današnji dan …

Piše Rajko Petrov Nogo O Slobodanu Seleniću U ple­me­ni­tom na­po­ru da va­lja raz­go­va­ra­ti, po­veo je Do­bri­ca Ćo­sić jed­nu gru­pu be­o­grad­skih pi­sa­ca u Sa­ra­je­vo s je­se­ni 1991. go­di­ne – Se­le­ni­ća, Pa­la­ve­stru, Dar­ka Ta­na­sko­vi­ća – da sa …

Piše Rajko Petrov Nogo O sukobu sa Makom Dizdarom Pri­čao mi je Ra­do­van Ka­ra­džić da mu se se­dam­de­se­te, sad sve­jed­no ko­je, ža­lio je­dan ko­so­o­ki ru­ski vrač, či­ji su pre­ci dav­no pri­mi­li pra­vo­sla­vlje, ko­ji je bi­o­e­ner­gi­jom …

Piše Rajko Petrov Nogo Kakva bi to bila mladost, kada joj more ne bi bilo do ko­le­na… Moj na­ra­štaj obe­le­ži­la je še­zde­set osma, stu­dent­ska go­di­na. Evo nas na uve­ća­noj fo­to­gra­fi­ji, još 1966, i to kraj …

Piše Rajko Petrov Nogo Cela planeta, evo, linčuje Radovana. U rasturenom Brozovom salašu, među nedoraslim, slučajnim ljudima, kloniranim u komitetskim retortama, u našem državotvornom zaboravu, on se uspravljao i sazrevao u istinskog vođu na koga …

Piše dr Žika Bujuklić Ugledni novinar i publicista je na skoro četiri stotine stranica pružio još jedno surovo svedočanstvo o tragičnoj sudbini naroda kojem i sam pripada, prikupljajući lične ispovesti preživelih svedoka Tiho i skoro …

Piše Vladimir Dimitrijević Rimokatolicizam, koji naši ekumenisti zovu „sestrinskom crkvom“, već vekovima ima praksu beatifikacije i kanonizacije koja je intrigantna za ostale hrišćanske konfesije.  Kakve nam svece nudi „sestrinska crkva“, na čijem čelu se nalazi, …

Piše Vladimir Dimitrijević Bogdan Trifunović je svojom sveobuhvatnom studijom pokazao koliko je tzv. „lokalna istorija“ bitna za izučavanje celine prošlosti našeg naroda Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ u Čačku nije poznata samo po jednoj od …

Piše Momčilo  Krajišnik „Pečat“ ekskluzivno objavljuje haško pismo Momčila Krajišnika posvećeno dramatičnim događanjima i  epohalnim razilaženjima  u tumačenju i danas otvorenih političko-lingvističkih pitanja oko srpskog jezika Beograd Poštovani profesore, Verujem da ćete se iznenaditi kad …

Piše Vladimir Dimitrijević Rezolucija sa petrogradskog skupa je jasna: Dijaloga s Vatikanom ne može da bude dok god se ne izvrši debeatifikacija takvog „sveca“ kakav je Alojzije Stepinac Taman smo se (bar neki) obradovali rezultatima …

Na osnovu uvida autoritativnog konzilijuma u Miloševićevo zdravstveno stanje sačinjen je pravi naučni rad sa velikim brojem relevantnih medicinsko-naučnih referenci, koje potvrđuju da je predsednik SRJ mučki ubijen u tamnici Haškog tribunala Dana 12. marta …

Piše Akademik prof. dr Milorad Ekmečić, istoričar Osećanje realizma i duha prošlog vremena je odredilo i ideološko ubeđenje Slobodana Miloševića. Bez sumnje socijalista, oslobođen ubeđenja da će budući socijalizam izaći iz ovoga sistema, istorijski propalog …

Govor Milorada Vučelića na ispraćaju Slobodana Miloševića u Požarevcu, 18. marta 2006. godine Od minule subote u Srbiji najboljega nema. Nema Slobodana Miloševića. Tvoju smrt, Predsedniče, primamo kao nešto nepravedno. Nepravedno, jer nam je uzela …

Piše Prof. dr Željko Simić Odasvud pothranjivani kolektivni zaborav i samozaborav onih koji ga podstiču, hrane i održavaju, skrajnuli su velike istine o Slobodanu Miloševiću kao pretemeljitelju srpske državnosti, obnovitelju srpske duhovnosti i liberalnom političkom …

Govor akademika profesora dr Mihaila Markovića na ispraćaju Slobodana Miloševića 18. marta 2006. godine u Beogradu Otišao je u istoriju jedan od najvećih sinova srpskog naroda, vođa srpskih socijalista, naš Slobodan. Retko se rađa čovek …

Aleksandar Vučić, tada generalni sekretar Srpske radikalne stranke, pročitao je na ispraćaju Slobodana Miloševića, 18. marta 2006. godine, poruku iz Haga dr Vojislava Šešelja Dragi Slobo, kao grom iz vedra neba pogodila me je vest …

Roditelje ne biramo. Ja sam imao sreće. Meni je Slobodan Milošević otac. Tačnije – tata, pošto sam ga poslednji put video u dvadeset šestoj godini, a to je uzrast u kome većina i dalje oca …

Piše Dragan Nedeljković Tokom prethodna dva veka među Srbima je postojalo mnogo blistavih duhova za koje su moralne i kulturne vrednosti bile iznad materijalnih, a opšti, narodni i otadžbinski interesi iznad ličnih i privatnih, mnogo …

Piše Rajko Petrov Nogo Izgovoreno u Marićevića jaruzi kod Orašca, povodom primanja nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“, na Sretenje Gospodnje 2004. godine Valjalo bi ovdje, u Marićevića jaruzi – odakle je Karađorđe krenuo na podvižnički, žrtveni …

Piše Milica Ostojić Jasno je da će XXI vek biti azijski jer je za kratko vreme Istok napravio takav skok da se može reći da je Kina već postala gospodar svoje budućnosti; lansirana modernizacijom postiže …

Piše Aleksandar Molotkov Bez obzira na očigledno izraženi povratak pravoslavlja u društvenu svest, rusko društvo se naglo transformiše u pravcu zapadno-liberalnog načina života u njegovim najlošijim pojavama. Ruska civilizacija gubi poslednja svojstva identiteta – takav …

Piše Vladimir Dimitrijević Nije daleko trenutak kada će naša deca učiti istoriografiju odbira, srbofobije i jugofilije. U takvoj istoriji samo će „Beopašaluk“ biti država Srbija, dok će sve ostalo biti označeno kao „mentalna Srbija“, štetna …

Piše Dragan Mraović Pitanje primata pape oko kojeg, što se Vatikana tiče, nema ustupaka za pravoslavlje je sporno, pa stoga nije jasno otkuda velika promena u ponašanju naših zvaničnika od kojih su neki, poput mitropolita …

Piše Radoš Ljušić Junaci kosovske legende vitezovi su bez mane i straha sve do današnjih dana, kada se desio neverovatni preokret, čija je posledica činjenica da su današnji junaci – Srbomrsci, regrutovani ponajviše iz sopstvenog …

Piše Jovan Pejin Kako je u Novom Sadu obeležen dan ujedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema sa Kraljevinom Srbijom i zašto ovaj praznik od najveće važnosti za Srbiju u Beogradu nije ni pomenut Novembar mesec …

Piše Slobodan Samardžić Ovaj rad izložen je na skupu koji su povodom knjige Aleksandra Molnara „Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita“, organizovali Institut društvenih nauka i Treći program Radio Beograda. U pozivnom pismu za …

Prevela sa ruskog Ksenija Trajković „Pečat“ objavljuje skraćenu verziju „Manifesta prosvećenog konzervativizma“ Nikite Mihalkova, u kojem ruski umetnik i mislilac predstavlja svoju viziju državne izgradnje i društvenog uređenja Rusije u 21. veku U svakom periodu …

Piše Nataša Jovanović Ruska intelektualna elita okupila se i ove jeseni u Sankt Petersburgu, na konferenciji posvećenoj (ne)mogućnosti dijaloga između pravoslavaca i katolika, i podsetila još jednom i domaću i svetsku javnost na stravična stradanja …

Piše Aleksandar Dunđerin U Beogradu je promovisan jedan novi jugoslovenski kulturološko-elitistički koncept, koji bi trebalo da zaživi na virtuelnom prostoru nekakvog zajedničkog kulturnog identiteta Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine Kada sam u okviru temata …

Piše Vladimir Dimitrijević Uklanjanje episkopa Artemija sa uprave Eparhije raško-prizrenske u proleće 2010. godine, dovelo je do jednog od najozbiljnijih potresa u novijoj istoriji SPC. U čemu se ogleda najveća opasnost eventualnog raskola u srpskoj …

Piše dr Slavenko Terzić Kada nam danas neki iz Evrope drže lekcije o tome kako da se „oslobodimo prošlosti“ i „viška istorije“, kako je Srbija 1912. godine vodila navodno „osvajački rat“, treba ih podsetiti da …

Piše Nikola Vrzić „Pečat“ objavljuje stenograme sa dve sednice Vlade Srbije u novembru 2001. godine, tokom pobune Jedinice za specijalne operacije. Kakav je stav prema „crvenim beretkama“ imao premijer Zoran Đinđić, i zašto njihov protest …

Piše Milo Lompar U Terezinu, u staroj tvrđavi, i danas se čuva pomen na Sarajevski atentat i na Gavrila Principa, koji je upravo u ovom starom vojnom kazamatu Austro-ugarske Monarhije dočekao preranu smrt. To je …

Piše Nikola Vrzić Kako su Milorad Ulemek Legija i Zoran Đinđić uspostavili saradnju u noći između 5. i 6. oktobra, kakva je u tome bila uloga Dušana Spasojevića i Ljubiše Buhe Čumeta, i zašto je …

Piše Vladimir Dimitrijević Od 20. do 27. septembra 2010. u Beču su održani pregovori Mešovite pravoslavno- rimokatoličke komisije za bogoslovski dijalog. Sastanak se bavio veoma važnom temom – ulogom rimskog pape u Crkvi prvog milenijuma, …

Priredio Uglješa Mrdić Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije Poštovani građani, pred drugi krug izbora želim da vas na ovaj način upoznam sa svojim viđenjem izbornih i političkih prilika u …

Priredio Uglješa Mrdić „Pečat“ prenosi jedan od poslednjih intervjua ubijenog premijera dr Zorana Đinđića, emitovanog na TV Galaksija u emisiji „Raskršće“, u kojem je predsednik Vlade, 20 dana pre atentata, govorio o borbi za očuvanje …

Piše Vladimir Dimitrijević Od decembra 1990. godine, pa sve do 5. oktobra 2000. godine, Srpska pravoslavna crkva sve vreme bila je protiv vlasti Slobodana Miloševića, navodno nesposobne da brani naše nacionalne interese, pre svega KiM. …

Piše Vladimir Dimitrijević I Srbi i njihovi neprijatelji znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska pravoslavna crkva, dotle komadanje srbskog nacionalnog bića nije završeno. Ako je to tako, onda ne smemo biti beslovesni pred procesima koji …

Piše Vladimir Dimitrijević Ovaj prilog, nastao povodom povratka imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi, trebalo bi da nas podseti na hrišćanske ideale – od rane Crkve, preko srednjeg veka, do danas. U njemu su date kako svetopredanjske …

Piše Vladimir Dimitrijević Ovaj mađarski Jevrejin, u mladosti saradnik nacista, od trenutka kada mu početni kapital „pozajmljuje“ Džordž Karlvaj, desna ruka britanskog barona Edmonda de Roštilda i saradnik kontroverznog narko-trgovca Roberta Veskoa, počinje da se …

Piše Dr Oliver Antić Pozicija i deo opozicije smatraju da je ulazak Srbije u Evropsku uniju put „bez alternative“, iako tvrde da teritorijalni integritet ne može biti doveden u pitanje. Uvereni smo da nacionalno odgovorna …

Piše Kosta Čavoški Odgovor Koste Čavoškog Simi Avramoviću i Branku V. Jokiću na tekstove „Kleveta se ne isplati“ i „Samopoštovanje?“, objavljene u prošlom broju „Pečata“ povodom knjige „Stradanje srpskih pravoslavnih svetih mesta na Kosovu i …

Piše Nataša Jovanović Prave i lažne revolucije postavljene na novim utopijskim idejama, neizbežno povuku za sobom čitave generacije mladih ljudi, kojima je svojstvena potraga za idealom. Razapeti između ideologije i ideala, u godinama kad se …

Piše Branko V. Jokić Direktoru i glavnom uredniku magazina „Pečat“ G-dinu Miloradu Vučeliću Beograd, 26. 7. 2010. U prethodnom broju lista „Pečat“ od 23. jula 2010. godine  objavljen je tekst akademika Koste Čavoškog s naslovom …

Piše Sima Avramović Reagovanje Sime Avramovića na tekst Koste Čavoškog „Izdaja se isplati“, objavljen u 124. broju „Pečata“ (23. avgust 2010. godine) Pošto tekst Koste Čavoškog pod naslovom „Sima Avramović – izdaja se isplati“ („Pečat“, …

Piše Kosta Čavoški Brošura „Stradanje srpskih pravoslavnih svetih mesta na Kosovu i Metohiji“ čiji su potpisnici Sima Avramović i grupa autora, svedočanstvo je kako su za „šaku dolara“ neki naši intelektualci spremni da stvaraju projekte …

Piše Dragan Mraović Snage KFOR-a koje su delovale u bivšoj Jugoslaviji, dobile su 22. novembra 1999. godine bezbednosna uputstva u kojima, između ostalog, stoji: „…izbegavajte svako sredstvo za koje sumnjate da je pogođeno projektilima OU …

Razgovarao Uglješa Mrdić Istoričar Veselin Đuretić u intervjuu za „Pečat“ otkriva detalje u vezi sa navodima iz beležnice prvog komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, koji se tiču srpsko-ruskih odnosa iz perioda ratnih dešavanja …

Piše Darko Tanasković Mustafa Cerić već skoro dve decenije jedan od najaktivnijih i najuticajnijih učesnika u svim zbivanjima koja neposredno ili posredno imaju veze s islamom i muslimanima na prostoru bivše Jugoslavije. U ovom prilogu …

Piše Dragomir Anđelković Naši evroatlantski propagandisti govore da su jedine granice koje Srbi treba da brane one EU, prema Istoku, i da je za nas sveta zemlja međa Estonije sa Rusijom, a ne Kosovo. To …

Piše Predrag R. Dragić Kijuk Evropa je izgubila politički kompas i danas postoji kao nato-američki protektorat. Zarobljena sopstvenom biografijom, ona je postala saučesnik i u izvršenju smrtne kazne nad humanističkim idealom, kome je inače težila …

Piše Miodrag Zarković Mantra da srpske nevolje, istine i interesi nikoga ne zanimaju danas je nadmoćna u našem javnom diskursu u tolikoj meri, da se odnos Srbije prema Zapadu sveo na lažnu dilemu – ili …

Piše Milica Ostojić Knjiga italijanskih novinara Đuzepea Ćula i Vitoria Romana „Vukovi u magli“  dokumentuje ulogu UN, EU i SAD u stvaranju kriminalne države u srcu Balkana i postavljanju terorista i zločinaca na čelne pozicije …

Piše Vasilije Đ. Krestić Prema planu hrvatske nacionalne politike, tzv. srpsko pitanje u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji treba rešiti biološkim istrebljenjem Srba, njihovim etničkim čišćenjem, nasilnom hrvatizacijom i preveravanjem, što je i učinjeno Mnogo je …

Piše Gojko Đogo Perišić bio jedina ozbiljna ličnost koja ga je mogla, u nekoj prilici, smeniti ili zameniti, a takve, Zoran Đinđić, kao ni bilo ko iz te neokumrovačke škole, nije voleo Vremenska i prostorna …

Piše Rajko Petrov Nogo Osnivač i dugogodišnji potpredsednik demokrata – udaljen u Kanadu zbog nekih neslaganja sa onima koje je osnovao i kojima je potpredsedavao – željan svoga grada i razigranog, duhovitog jezika, te snažne …

Piše Aleksandar Vulin Godišnjica smrti Gavrila Principa, čoveka koji je izvršio atentat na prestolonaslednika Austro-Ugarske monarhije, Franca Ferdinanda, trebalo bi da nas opomene da ovaj rodoljub, iako nije promenio svet, jeste promenio Srbe, dajući im …

Piše Dr Žika Bujuklić Moramo se osećati pomalo postiđeni kada nas eminentni pripadnik jevrejske zajednice opominje da se moraju odbaciti bilo kakvi trenutni politički interesi i da državni organi Republike Srbije i njena intelektualna elita …

Piše Nataša Jovanović Na prošlonedeljnom obeležavanju godišnjice proboja logoraša u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je to težak dan za naš narod i poručio, u duhu donete rezolucije o …

Piše Đorđe Stanković Istorijski događaj od pre 70 godina uvodi nas u žustru političku igru sa nesagledivim posledicama. Hoćemo li 27. mart pamtiti onakvim kakvim se u stvarnosti dogodio ili ćemo svima oprostiti? Hoćemo li …

Piše Danijel Vračar U pariskim knjižarama pojavila se knjiga Jana Keršoa „Sudbonosni izbori, deset odluka koje su promenile svet 1940-1941“ u kojoj engleski istoričar na omamljujući način analizira premišljanja, oklevanja i neodlučnost Čerčila, Staljina, Ruzvelta …

Piše Đorđe Stanković Knjiga nemačkog istoričara Holma Zundhauzena „Istorija Srba od 19. do 21. veka“ grubo je gaženje istorijskog nacionalnog bića naroda koji je najviše stradao u Prvom svetskom ratu, te u vreme ratnih vihora …

Piše Vladimir Dimitrijević Duhovni otac Endehazije u kojoj je ubijeno oko milion ljudi, od kojih najveći broj Srba, unet je u rimokatolički kalendar kao „blaženik“. Papa ga je svim vernicima preporučio kao novog zastupnika pred …

Piše Branko Radun Kada se uporedi razvoj srednjovekovne i novovekovne srpske države mogu se izvući brojne i značajne paralele, pa i ozbiljne istorijske pouke Kada se upoređuju vladari, dinastije i države često se dolazi do …

Piše Radica Momčilović Šta je sve posedovao Aleksandar Prvi Karađorđević? Šta su Karađorđevići uspeli da steknu za nepunih pola veka vladanja i jesu li se stvarno rađali kao puki siromasi, a umirali kao bogataši? U …

Piše Venceslav Glišić Prenosimo sećanja Venceslava Glišića o njegovim susretima i razgovorima sa jednom od kontroverznijih ličnosti novije srpske istorije Smatrao da nemački zarobljenici predstavljaju opterećenje, jer nisu imali šta da rade, a za njih …

Piše Venceslav Glišić Kako je, po kazivanju i pisanju Petra Stambolića, Aleksandar Ranković posle rata došao do velike moći, izmetnuvši se iz zaslužnog partijskog radnika u birkoratu koji je vremenom počeo da gubi korak sa …

Piše Dušan Karić Prenosimo dokument koji je jedan od osnivača OZN-e i UDB-e Dušan Karić dostavio predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću. U tom dokumentu navode se detalji u vezi sa Brionskim plenumom, održanim 1966. godine Na …

Piše Ljiljana Bogdanović Predsednik Srbije potvrdio je oduševljenje evroatlantskom interpretacijom stvarnosti u besedi održanoj u čast Mihailu Gorbačovu, laureatu nagrade „Kvadriga“ za 2009. godinu, koja je dobila ime po slavnoj berlinskoj skulpturi Žestoka istoriografska sporenja …