70 година Новосадске рације

Како би нашу јавност подсетили и суочили са злочинима које су у Новом Саду и селима Шајкашке области мађарски фашисти извршили јануара 1942. године над недужним цивилима, пре свега српске националности, преносимо део података које је сакупио nenad.bds, илуструјући их споменицима жртвама рације, подигнутим у местима Јужне Бачке

 

У понедељак, 23. јануара 2012. године, на Кеју жртава рације у Новом Саду, код споменика Породица, у организацији Православне епархије бачке и Јеврејске општине Нови Сад, одржан је молитвени помен житељима Новог Сада који су пре седамдесет година пострадали од стране мађарских окупационих. Пред неколико хиљада Новосађана, потомака и поштовалаца невино страдалих у Новосадској рацији, помен је, у име СПЦ-а, служио Његова светост патријарх српски господин Иринеј, а саслуживали су му митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије и епископи: зворничко-тузлански Василије, новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, бачки Иринеј, осечко-пољски и барањски Лукијан, врањски Пах.
Присутнима се обратио и Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, и поред тога што су челници градских власти (који су Новосадску рацију обележили дан раније), из редова Демократске странке (градоначелник Новог Сада Игор Павличић) и Лиге социјалдемократа Војводине (председник Скупштине града Александар Јовановић), покушали да га спрече да узме учешће у главном програму. Поменути челници Новог Сада, најпре су, без одобрења организатора и мимо званичног протокола, покушали са својом пратњом да се силом пробију до говорнице, а када им је то онемогућено покушали су да спрече Зурофа да то учини, желећи да прекину молитвени помен.
Помену су присуствовали и амбасадори Мађарске (Оскар Никовиц) и Израела (Јозеф Леви), али окружени градоначелниковом свитом нису успели да уђу кроз службени улаз, иако су изразили жељу да учествују у званичном програму. Због инцидента многим званицама Епархије бачке и Јеврејске општине у Новом Саду није омогућено да учествују у молитвеном помену.
Иначе, незадовољство градских челника Новог Сада (незадовољних што је Епархија бачка одлучила да могу да присуствују помену само као обични грађани) ескалирало је дан пре, у недељу 22. јануара. Тада је, наиме, у организацији градских власти – у време док је у „Српском народном позоришту“ Епархија бачка организовала  академију „Деца бесмртности“, посвећену Рацији у Бачкој 1942. године (којој нико од градских функционера није присуствовао) – преко видео бима, на Тргу Слободе (надомак позоришта), пуштан јавни пренос фудбалске утакмице Арсенал-Манчестер јунајтед (којем готово нико од Новосађана није присуствовао).
Рација, која је у јужној Бачкој  спроведена од стране мађарских фашиста у раздобљу од 6. до 23. јануара 1942. године однела је преко 5.000 живота. У селима Шајкашке области страдало је, према евидентираним именима, 2. 425 људи: највише Срба (2.173), Јевереја (154), Рома (64), Русина (29), док је у укупно три дана покоља у Новом Саду убијено је најмање 3.330 особа (од тога 168 деце).
Постоји неколико облика одавања поште жртвама: споменицима подигнутим само жртвама јануарске рације 1942, споменицима жртвама фашизма 1941-1944. године, у које су уклопљене и жртве рације, и споменике жртвама фашизма и борцима НОР-а.

[restrictedarea]

Споменик жртвама рације у Новом Саду
У Новом Саду, на кеју који данас носи име Кеј жртава рације, фашистички окупатор је у такозваној „јануарској рацији“ од 21. до 23. јануара 1942. године извршио масовно стрељање више од хиљаду недужних грађана Новог Сада. На том месту подигнута је бронзана композиција „Породица“, висока четири метара, посвећена жртвама палим у рату од 1941. до 1945. године. Споменик је рад вајара Јована Солдатовића и откривен је 1971. године. Почетком 1992. године споменик је употпуњен са још 78 бронзаних плоча које је израдио исти вајар. На четири плоче (три са текстом на српском и једна на хебрејском језику) исписане су основне информације о догађају, а на 66 плоча имена убијених личности. Између плоча са текстовима ритмички су распоређене плоче украшене симболима Давидове звезде (четири плоче), крста (две) и оцила (једна). Испод споменика се налазе плоче са текстовима на српском, мађарском, словачком и хебрејском језику. Реконструкција насилно уклоњених плоча је извршена 2004. године. Ово је споменик културе од великог значаја (слика 1).
У Новом Саду, као што се и шире зна, постоји Кеј Жртава рације. Узгред, на Алмашком гробљу у Новом Саду, уз западну ограду је смештен спомен-крст који је првобитно био у граду, а који је поставила црквена општина. На спомен-крсту је уклесано да је 1956. године посвећен жртвама фашизма сахрањеним на Алмашком гробљу у Новом Саду.

Споменик жртвама рације у Локу
Споменик са именима жртава се налази у црквеној порти, тако да се кроз ограду лако види. Споменик су 1948. године подигле фамилије жртава (слика 2).
У православној цркви у Локу је недавно направљена групна слика (на платну) са ликовима жртава. На исти начин (али сликом урађеној на зиду) су у цркви, у оближњем Шајкашу, представљене жртве рације (слика 3).

Споменик жртвама рације Ђурђево
Споменик је посвећен борцима НОР-а и жртвама фашизма 1941- 1945. године. На споменику је уклесано неколико стотина имена (слика 4).

Споменик жртвама рације Гардиновци
И овај споменик се налази у црквеној порти. Напис је сада тешко читљив. Ту сам срео мештанина који је рекао да ће се споменик освежити и да ће се додати и неколико имена која су приликом подизања споменика испуштена (слика 5).
Иначе, на споменику жртвама рације у Мошорину се помињу као страдалници и житељи Гардиноваца.

Споменик жртвама рације Госпођинци

Овај споменик посвећен је палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора, али без навођења имена (слика 6).

Споменик жртвама рације Тител
Споменик је на обали Тисе која је ту уређена као шеталиште. То је место недалеко од оног на којем су жртве погубљене и бачене под лед у реку (слика 7).

Споменик жртвама рације у Чуругу
Споменик жртвама јануарске рације 1942. године из Чуруга се налази на око шест километара од самог места, на насипу поред Тисе – у близини места где су жртве побијене и бачене под лед (слика 8).
До споменика се иде асфалтираним путем по насипу, пратећи са источне стране обалу Старе Тисе.
У самом Чуругу пролазнику ништа не указује на постојање овог споменика.
Мермерни споменик у центру Чуруга, поред школе приказује мајку која загрљајем штити дете. Тек плоча у травњаку разјашњава да је и то део обележавања жртава рације (слика 9).

Споменик жртвама рације у Мошорину
Мошорински споменик жртвама рације такође се налази не месту погубљења жртава – на насипу уз Тису, месту где Тителски брег својим североисточним крајем стиже до реке (слика 10).
Очигледно после подизања споменика, уз њега су изграђени објекти викенд-насеља, тако да се споменик не уочава баш лако.
Споменик, сада уз објекат (кафану?), скоро да се  ни не уочава гледан поиздаље.
У центру Мошорина, на згради Месне канцеларије и школе, код цркве је спомен-плоча која казује да су жртве рације погубљене у Мошорину, сем мештана Мошорина били и мештани Шајкаша и Гардиноваца.
Сада на самом изласку из Шајкаша према Мошорину, а 1942. године неколико стотина метара изван села налази се крст (слика 11).
Мошорински парох Светозар Влашкалић познат је и по томе што је средином тридесетих подигао својим средствима на Брегу изнад Мошорина цркву коју је осликао Урош Предић (слика 12).
У самом Шајкашу нема споменика жртвама рације, али као што сам поменуо у првом делу о споменицима рације, у Шајкашкој цркви су на овећој зидној слици представљени ликови жртава, веома слично као и у цркви у Локу.

Споменик жртвама рације у Жабљу
Жабаљски споменик је чест мотив на сликама Војводине. Изграђен је поред пута Нови Сад-Зрењанин  и уочљив је (слика 13).
Плоча је у трави, не баш уз сам споменик. Иако је споменик подигнут на месту погубљења Жабаљчана поред Тисе, плоча не указује директно на рацију (слика 14).
Поред слика са свецима, на јужном зиду је приказ спровођења мештана на погубљење, израђен 1981. године (слика 15). Нисам до сада у црквама виђао приказе догађаја из новије историје. Свештеници на челу колоне су окрвављених глава, као и још неколицина ликова.
Према томе како је на слици приказан пејсаж, колона се налази у близини места погубљење, близу садашњег споменика.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.