Ничице пред Пресвету

Пише Наташа Јовановић

Крсни ход Богородице Табинске по Србији

Појављивала се у смутно време. И нетом, остављајући иза себе чудесну благодат излечења, нестајала. Икона Табинске Мајке Божје којој је цар руски даривао златне кочије и све почасти, а козачки кожух сачувао од пламена Октобарске револуције, заплакала је усред Србије, на гробу почившег патријарха Павла. А онда, праћена схи монахом из Оптинске пустиње, доспела до Јагњенице, српске барикаде на Космету, где су пред њом ничице падале козачке униформе, српски народ, свештеници српске цркве, а над њом, у време читања молебана кружио хеликоптер КФОР-а. Приштински медији известили су да су и саме снаге КФОР-а биле затечене присуством козака у војничким униформама, који су на Космет „ушли тајним прелазима“. По повратку са Косова из Руске амбасаде уследиле су честитке на храбрости.
Миловао ју је и руски цар и руски народ. После чудотворног одступања страшне болести колере од града Оренбурга кренула је широм Царске Русије, у походе свим местима којима је била потребна молитвена заштита. Због небројених чуда, икони су одате највеће почасти. По посебном царском указу дарована јој је специјална кочија са златним куполама и шест специјално дресираних коња. Икону је кроз бескрај руских степа пратило 10 свештеника. Онда је скривена под кожух једног козака избегла пламен револуције, али ју је друга, у Кини, сачекала. Траг јој се губи, али њена копија, која је проказала многа чудеса на обновљеним крсним ходовима по Русији, прокрстарила је и српску земљу и српски Космет.