NAOMI KLAJN Prva lavica levice

Piše Vladislav Panov

U svetu u kojem intelektualni bardovi gotovo isključivo nose pantalone, ona je možda usamljena, ali nikako nije podređena. Recimo, u anketi dva ugledna magazina, američke „Spoljne politike“ i britanskog „Prospekta“, Naomi je 2005. godine zauzela jedanaesto mesto na listi sto poznatih svetskih intelektualaca

Kada se pomene ime četrdeset jednogodišnje kanadske Jevrejke Naomi Klajn (Naomi Klein), ono se izgovara s poštovanjem. Iako je ubedljivo najmlađa od slavnih antiglobalista, njen je borbeni učinak najpriznatiji. Komentar na nečiji rad i pojavu od strane ove ratoborne aktivistkinje, autorke i novinarke, od silnog je značaja za dotičnu osobu ili organizaciju. Naomi je tokom prošle decenije izuzetno značajnim radom i ekstremno kontroverznim stavovima u vezi sa mnogim pitanjima, stekla takav ugled da je postalo izuzetno važno šta ona govori, poručuje, pa i misli.

MODERNA VERZIJA ČOMSKOG
U svetu u kojem intelektualni bardovi gotovo isključivo nose pantalone, Naomi je možda usamljena, ali nikako nije podređena. Recimo, u anketi dva ugledna magazina, američke „Spoljne politike“ i britanskog „Prospekta“, ona je 2005. godine zauzela jedanaesto mesto na listi sto poznatih svetskih intelektualaca. Američki magazin „Njujorker“ ju je okarakterisao kao najuticajniju predstavnicu savremene severnoameričke levice, nazvavši je još, vrlo laskavo, modernom verzijom intelektualca uticaja i značaja, kakvi su pre tridesetak godina bili čuveni filozof Noam Čomski i slavni istoričar i pisac Hauard Zim. Pohvala, jednako kao i vrlo snažnih pokuda, na njen račun ima još puno. Što samo dokazuje da je postala važna na poprištu otpora moćnicima, uvek u prvoj borbenoj liniji i bez milosti prema sebi i protivnicima.
Naomi je trebalo da postane novinarka. Studije novinarstva, tokom kojih se aktivno bavila ovim pozivom, postavši i glavna urednica univerzitetskih novina, međutim, nikada nije završila. Ali počela je sa aktivnim pisanjem, što je dovelo do njene prve knjige, čuvenog izdanja „Bez logoa“, koju su odmah prozvali manifestom antiglobalističkog pokreta, što je i danas, jedanaest godina po izdavanju. Ta knjiga o surovoj eksploataciji jeftine radne snage od strane velikih kompanija ubedljivo je najprodavanije antiglobalističko štivo i jedan je od retkih bestselera ovog žanra koji je rasprodat u preko milion kopija i preveden na skoro trideset svetskih jezika.

UBITAČNA SATIRA
Dve godine kasnije objavljuje „Ograde i prozore“, zbirku svojih tekstova i govora s kojima se, da tako kažemo, upisala među aktivne antiglobaliste. Sav prihod od knjige je prosledila Fondu „Ograde i prozori“, osnovanom upravo radi pomoći aktivistima istomišljenicima koji su voljni da se pridruže antiglobalističkom pokretu. Naomi Klajn je u nastavku karijere proširila polje interesovanja i delovanja, postavši jedna od najglasnijih antiratnih intelektualki. Posebno se protivila ratu u Iraku i administraciji Džordža Buša koji ga je započeo, optuživši ih za unapred smišljenu transformaciju ekonomije ove zemlje i slobodno tržište bez ikakvih ograničenja i regulativa, s jedinim ciljem da postane savršeno pogodno za zapadne kompanije i njihov naum da iz Iraka jeftino izvuku čitavo bogatstvo ove zemlje. Na osnovu tekstova koje je napisala na ovu temu, pre tri godine je snimljen satirični igrani film „Rat, korporacija“ sa holivudskom zvezdom Džonom Kjuzakom u glavnoj ulozi. Pre ovog filma, u kojem je, doduše, učestvovala kao inspirativna snaga, a ne kao direktni autor, Naomi se okušala u filmskoj industriji kao muževljeva saradnica. Sa suprugom Avijem Luisom, on se profesionalno bavi stvaranjem  političkih dokumentarnih filmova, ona je 2004. godine potpisala dokumentarac „Preuzimanje“ koji je oduševio proleterski i radnički svet širom planete postavši kultno ostvarenje, jer je detaljno opisao poduhvat argentinskih radnika koji su posle zatvaranja njihove fabrike odlučili da je preuzmu u svoje ruke i ponovo otvore radeći kao kolektiv. Godinama je ovaj film bio hit na festivalima širom planete.

BUKVAR O FUNDAMENTALIZMU SLOBODNOG TRŽIŠTA
A onda je došla „Šok doktrina: uspon katastrofalnog kapitalizma“. Knjiga Naomi Klajn od izuzetnog značaja, kako za njen prosperitet, tako i za teoriju antiglobalističkog pokreta. Ako je pomenuti prvenac ove autorke „Bez logoa“ prihvaćen kao manifest u borbi protiv korporacijskog kapitalizma, onda je „Šok doktrina“ univerzalni udžbenik iz ove oblasti razumljiv i zanimljiv bilo kojoj kulturi, pa je zato postao svetski bestseler i preveden je na 28 jezika. Ironično, baveći se demistifikacijom surove globalističke doktrine, njen hit je izrastao u globalni fenomen. U toj knjizi Naomi detaljno, upućeno, beskompromisno razotkriva sistem ekonomskog porobljavanja i eksploatisanja siromašnih zemalja od strane bogatih uz pomoć instalacije provizorijuma slobodnog tržišta, a na osnovu političko-ekonomske teorije Nobelovca Miltona Fridmana i Čikaške škole ekonomije. Najjednostavnije, po Naomi, teorija pomenutih ekonomskih kapitalističkih autoriteta primenjena je u praksi kao šok-doktrina jer su siromašne ekonomije preuzimane od strane moćnika po scenariju koji je podrazumevao prvo izazivanje ili zloupotrebu već postojećeg šoka u ciljanim zemljama (ratovi, invazije, prirodne katastrofe), da bi se onda u tom haosu izvršila privatizacija svega što ima vrednost za velike zapadne kompanije. To je pod invazijom učinjeno u Iraku, u Čileu pod Pinočeom, u Rusiji pod Jeljcinom, kod nas posle bombardovanja 1999. godine, kao i na mnogim drugim mestima u svetu. Zanimljivo je da su po ovoj Naominoj knjizi slavni meksički sineasti, otac i sin Alfonso i Honas Kuaron, snimili kratki film koji je distribuiran preko „Jutjuba“ na internetu i odgledan je preko milion puta! „Šok doktrina“ je uglavnom dobila pozitivne kritike, čak i od strane najeminentnijih ekonomista. Čuveni ekonomski teoretičar i ekspert Džozef Štiglic je ovu knjigu ocenio u „Njujork tajmsu“ napisavši pored ostalog i to da najpre predstavlja ambiciozno svedočanstvo o poluvekovnoj ekonomskoj istoriji Zapada, ali i dragocenu belešku o usponu fundamentalizma slobodnog tržišta u svetu. Klajnova je za ovo pisanje osvojila nagradu britanskog Univerziteta „Vorvik“, uz koju ide ček od 50 hiljada funti i, još važnije, prestiž i prepoznavanje značaja na vrlo važnom mestu.

„NEETIČKA I BESNA OSOBA“
Pre dve godine Naomi Klajn je otišla u najprovokativniji ekstrem u svojoj karijeri kada je podržala kampanju protiv izraelskog vođenja rata u Gazi, kojom prilikom je čak posetila Zapadnu obalu i u govoru održanom u Ramali se izvinila Palestincima zato što se nije još ranije pridružila ovoj kampanji i pokušala da spreči rat. Nije ni potrebno reći na kakav je odijum naišlo ovo njeno političko angažovanje na mestu na kojem su svi Jevreji sveta do tada bili jednodušno ratoborni. Ili bar nisu pomišljali da glasno pošalju bilo kakve antiratne poruke. Naomi je od „Jerusalim posta“ okarakterisana kao neetička i besna osoba koja Jevreje stereotipno predstavlja kao zle i maliciozne.

____________

„Bez logoa“

… Posle ekonomske krize osamdesetih godina prošlog veka velike korporacije su promenile pristup marketingu i fokus su usmerile prema mlađoj populaciji. Najbolji primer takve agresivne reklame za mlade je marketing primenjen na stvaranju superbrendova kao što su „Najk“ i „Pepsi“. Ideja o ovim kompanija je daleko šira od proizvoda koji nude. Tako je počeo da nastaje marketing velikih multinacionalnih kompanija, direktna preteča današnjem, koji podrazumeva brendiranje proizvoda i podilaženje mlađoj populaciji nasilnim ulaskom u njihov svakodnevni život, čak i u škole. S druge strane, na tržištu moćne kompanije su učinile sve kako bi zauzele prostor samo za sebe i istovremeno tako ograničile manje konkurente, da su ih siledžijski potpuno izbacile sa tržišta. Neki su to radili agresivnim osvajanjem čitavih regija, a drugi otvaranjem velikih lanaca svojih prodavnica sprečavajući na taj način da konkurencija uopšte dobije priliku da negde ponudi svoj proizvod. Veliku ulogu u instaliranju apsolutnog prisustva i potpune neprikosnovenosti njihovog brenda je komplikovan sistem zloupotrebe Zakona o kopirajtu, zahvaljujući čemu je efikasno eliminisana bilo kakva kritika na račun njihovog proizvoda i kompanije. Vrhunac zla u ovom procesu razvoja velikih korporacija je sistematsko izmeštanje proizvodnje sa Zapada na teren siromašnih zemalja, gde je zloupotrebljena lokalna jeftina radna snaga. Počeo je masovni rad bez ikakvih beneficija, zaštite i za najniže nadnice. Ovaj sistem se može nazvati „makdžob“. Reč je o sistemu eksploatacije radne snage koji podrazumeva maksimalno iskorišćavanje radnika kroz nepoštovanje prava na odmor, pauze, raspored radnih satnica, naknadu rada van redovnog radnog vremena, nametanje rada u svako doba dana i godine, a bez beneficija i adekvatnog vrednovanja nadnica. Napravljen je lažni utisak da je reč o privremenim poslovima za studente zahvaljujući čemu je izbegnuto plaćanje pune nadnice i beneficija, kao i nepoštovanje svega gore pomenutog. Jasno, kada je ovaj sistem primenjen u najširem sektoru stvoreno je poslovno okruženje u kojem su velike korporacije počele da ubiru ogroman profit, ali je i stvoren vrlo štetan soj radne snage koji prezire uspeh kompanije za koju radi, što će tokom vremena dovesti u najširem ekonomskom okruženju do vrlo štetnih posledica za sve.

____________

„Šok doktrina“

U svojoj bestseler knjizi karijere, „Šok doktrina“ Naomi Klajn je primenu šokantnih metoda u psihijatrijskim bolnicama na tamošnjim pacijentima uporedila sa sličnim šokantnim „terapijama“ koje su neke svetske sile primenjivale nad ekonomijama i državama za čije su resurse ili politički uticaj nad njima bile zainteresovane. Kao klasičan pristup sistemu šokiranja i lečenja ona navodi Foklandski rat, kojim je Margaret Tačer pokušala da izvrši uticaj na Argentinu. Slične akcije su i pre, a mnogo više kasnije izvedene i nad državama širom planete. U Poljskoj, Rusiji, Južnoj Africi i azijskim zemljama koje su doživele šokantni udar finansijske krize 1997. godine. Stvoren je takozvani „kompleks katastrofa kapitalizma“ zahvaljujući kojem su uticajne zapadne kompanije sistematski zarađivale na krizama u svetu. Vrlo važan detalj koji dokazuje političku pozadinu ovog kompleksa je stalna fluktacija osoblja iz vrhova američke vlasti i najmoćnijih bezbednosnih službi prema lukrativnim rukovodećim pozicijama u moćnim privatnim korporacijama. Kao vrhunac u izvođenju državne šok doktrine je okupacija Iraka koju Naomi Klajn naziva najsveobuhvatnijom implementacijom šok doktrine koja je ikada izvedena.