Бајденов трговински рат против Кине

Већина предложених нових царина ступиће на снагу током ове године, док ће остатак постепено бити уведен 2025. или 2026, како би „увозници имали времена да се прилагоде“

В[/dropcap]лада америчког председника Џозефа Бајдена увела је високе царине на низ добара, укључујући и на бројне високотехнолошке производе, које САД увозе из Кине. Царине се односе на око осамнаест милијарди долара вредан увоз, наведено је у саопштењу Беле куће. Аналитичарска компанија „Родијум група“ у својој анализи упућује да је вредност увоза добара на које се односе новоуведене или повећане царине током 2023. године била 23,1 милијарди долара. Бела кућа наглашава да су у питању врло прецизно усмерене мере које неће допринети расту цена потрошачких добара у САД, односно последично инфлацији, чега се амерички политички врх прибојава.
С обзиром на процену да је укупна вредност трговине добара и услуга између САД и Кине током 2022. године вредела око 758,4 милијарде долара, те да у њој САД већ дуго остварују дубок дефицит, обухват оцарињених добара је сразмерно мали. Укупна вредност добара коју су САД увезле из Кине током 2023. године процењује се на 427,2 милијарде долара – но, требало би на уму имати да један део мексичког – и не само мексичког – извоза у САД који укупно вреди 475,6 милијарди долара (подаци за 2023. годину) представља извозну трговину кинеских компанија које послују у овој средњоамеричкој земљи како би избегле америчке царинске препреке.
Када се погледају ове бројке може се прелиминарно закључити да значај овог потеза не лежи у свеобухватности и опсегу добара на који се нове царинске стопе односе, већ у одабиру онога на шта се односе као и у политичким порукама које се шаљу, како у америчкој унутрашњој политици тако и у међународним економским, и последично геополитичким односима. Јер постоји ли било шта што одсудније кује легуру савремене геополитике од транспацифичког одмеравања снага?

ОД ИГЛЕ ДО (ЕЛЕКТРИЧНЕ) ЛОКОМОТИВЕ Повећане и новоуведене царине проистичу из ревизије Секције 301 америчког Закона о трговини из 1974. године на који су последњи амандмани усвојени 2019. године. Ова секција предвиђа могућност да амерички председници предузимају одговарајуће мере, укључујући „царинске и нецаринске одмазде“ како би се супротставило понашању страних влада које на неправичан, неразуман или дискриминаторан начин изигравају међународне трговинске споразуме. Нове царине уведене су на основу дуготрајног преиспитивања царина које је увела ранија Трампова администрација – њене потезе којима је отворила „трговински рат“ против Кине у то време жестоко су критиковали управо истакнути представници Демократске странке. Већина предложених мера ступиће на снагу током ове године, док ће остатак постепено бити уведен 2025. или 2026. године како би „увозници имали времена да се прилагоде“.
Које класе производа су посебно погођене? Увишестручене су царинске стопе на батерије, делове батерија и литијум јонске батерије за електричне аутомобиле (са 7,5 на 25 одсто), соларне ћелије (са 25 на 50 одсто) и електрична возила (са 25 на 100 одсто); потом су царинске стопе увећане за челик и алуминијумске производе (почетна стопа је била између нула и седам одсто, сада ће бити 25 одсто), полупроводнике, природни графит (са нула на 25 одсто), перманентне магнете (са нула на 25 одсто), кранове за лучни претовар; на крају ту су и медицинске рукавице (са 7,5 на 25 одсто) и шприцеви и игле (са нула на 50 одсто).
Упадљива је разноврсност производа која упућује на вишеструке нити политичке мотивације које су водиле овим мерама. Може се наслутити да су политички циљеви двојаки, економски односно индустријски и стратегијски. Једни су усредсређени на заштиту америчке индустрије (и будућих индустријских инвестиција), док други, хипотетички, могу да умање ризик који би тешко нарушавање ланаца снабдевања представљало за америчку привреду. Поједини коментатори упућују на некохерентност овог приступа и инсистирају да би трговини са Кином требало приступати превасходно са становишта националне безбедности, те имати на уму и могућност тешког нарушавања трговинских односа уколико се ситуација на Пацифику, у неком тренутку, потпуно отргне контроли.
Међутим, Бајденова администрација очито није вољна да се упути правцем који назначују ратоборни елементи, којих има у обема кључним америчким странкама. Стога је највећи део предложених мера – на пример царине на увоз батерија и електричних возила – усмерен на заштиту америчке индустрије и представља издашну субвенцију за Бајденову индустријску политику. Пошто САД увозе релативно мало електричних возила из Кине (за разлику од, на пример, европских купаца) ова мера нема непосредно велики значај.
И царине на полупроводнике се могу подвести под ово објашњење. Наиме, Бајденова администрација у овој сфери води дуготрајан трговински рат са Кином, онемогућујући извоз најнапредније опреме за производњу микрочипова, како из САД тако и из неколико других „савезничких и партнерских држава“ (Холандије, Јапана и Тајвана). Тај рат микрочипова подразумева огромне субвенције америчке владе за градњу неколико замашних постројења за њихову производњу. Увозне царине су, и овде, још један облик имплицитног субвенционисања сопствене производње и инвестиција у производњу.
На крају, неколико добара или група добара упућује на промишљање о стратешким сировинама и осетљивим добрима: стални магнети и природни графит спадају у групу ретких сировина којима светско тржиште углавном снабдева једна земља – Кина. Удео кинеских извора у снабдевању овим сировинама – које су смештене у удаљене кутке периодног система елемената, има их свугде у изузетно малим концентрацијама те је њихова експлоатација технолошки захтевна, скупа и еколошки ризична – је између деведесет пет и сто одсто. Уврштавање медицинских потрошних добара на овај списак по свој прилици је одјек анксиозности из времена пандемије када се по аеродромима јурцало за гуменом галантеријом и сродним производима.

РАДНИЦИ И ИЗБОРИ Иако, као што смо већ назначили, обухватају сразмерно мали део укупног кинеског извоза у САД, ове мере могу имати далекосежнији политички значај. У самим САД нормализовано је оштрије поступање у трговинским односима са Кином. Критичара, очекивано, има на обема странама, код либертаријански оријентисаних републиканаца, који би хтели малу и још мању државу, али и код глобалистички оријентисаних демократа који слободну трговину сагледавају као један од стубова сопственог идеолошког сустава. Међутим, њима су се придружили и критичари који у овом мерама виде отежавање борбе против климатских промена те чињење недоступним јефтинијих кинеских електричних возила америчким купцима. Зелено крило Демократске странке све је гласније.
Међутим, разни дисидентски гласови тешко да ће одлучујуће утицати на главно поприште борбе, где се одабира између умањења ризика, како би се могла одредити Бајденова политика према Кини, и стратешког развргнућа, за шта се залаже тврђа струја, коју оличава Роберт Лајтхајзер, главна личност Трамповог трговинског рата и вероватно његов кадровски одабир у хипотетичкој администрацији после новембарских председничких избора.
На крају, сигнал да се стара о упосленицима аутомобилске индустрије има за администрацију и сасвим практичну вредност: гласови радника могу бити кључни у Бајденовој борби за реизбор. Трговински ратови су класни ратови, како је то сажето забележио Мајкл Петис (између осталог и у наслову своје књиге коју је коауторски написао са Мајклом Клајном, а која завређује далеко већу пажњу од неколико опаски у овом чланку). Та класна борба у условима неуравнотежене светске трговине сједињена је са геополитичком борбом и ризицима које носи производно преимућство једне стране у посебно осетљивим областима.
Наиме, како указују амерички економисти, у случајевима појаве снажних конкурената, као што су то били Немачка или Јапан, долазило је углавном до премештања производних радника из једног у други сектор. Удари по поједине привредне секторе су били тешки, и изналажење решења понекад политички захтевно, али је било нешто са чиме се могло изаћи на крај. Са првим кинеским шоком, периодом престројавања производне активности у светској привреди око 2010. године, ствари су стајале сасвим другачије. За многе раднике у САД није било више места у било којој грани производне економије, већ су се масовно преоријентисали, често на ниско квалификоване, услужне делатности.
Петис бележи да је, према наводима Светске банке, удео производње у америчкој економији опао са 16 одсто 1997. на 11 одсто сада. Упркос економистима који су склони да укажу да то није толико важно, Петис истиче да је то велика разлика – унутар америчког бруто домаћег производа производња је захватала готово двоструко већи удео него сада, мање од тридесет година касније. Истина, бележи и да је удео производње у глобалној економији опао али знатно мање (са 19 на 16 одсто светског БДП-а). „Речено другим речима, удео производње унутар америчке економије опао је за мање од три деценије са 85 одсто светског просека, на 65 одсто светског просека [док је раније] амерички удео у светској производњи био већи од америчког удела у светском БДП-у, тако да је у последњих седамдесет година улога производње у америчкој економији изузетно оштро опала“, истиче амерички економиста.

ТРГОВИНСКИ ТРОУГАО Анксиозност да би други кинески шок, велики доток кинеских добара на светском тржишту и то у сферама које се држе нужним за извођење зелене транзиције, могао бити још жешћи од првог, опхрлила је приличан део западне политичке и економске елите.
Кинески званичници незадовољни су овим потезима и држе да њихове упоредне предности проистичу из давнашњих макроекономских законитости и великих инвестиција у споменуте технолошке области. „САД су послале врло јасну поруку да желе минимално кинеско учешће у својој зеленој транзицији“, каже Јамеи Сие, геополитички аналитичар у „Гавекал ресерчу“. Тржиште Европске уније, према њеним речима, постаје стога примарно важно за кинеске произвођаче, преноси „Фајненшел тајмс“.
Европска унија, као треће теме у троуглу светске трговине, није задовољна америчким потезима. Постоје страховања да ће, као код ранијег Трамповог трговинског рата, царинске баријере бити подигнуте и према појединим европским произвођачима. Немачки канцелар Олаф Шолц упозоравао је против царина на кинеска возила, слично шведском премијеру Улфу Кристерсону. Постоји извесна бојазан да би европски произвођачи могли бити мета кинеских узвратних мера. Европска комисија предвиђа да ће америчке мере, због преоријентације кинеског извоза, довести до повећања ионако врло високог трговинског дефицита између ЕУ и Кине, који је 2023. године био око 290 милијарди евра.
Међутим, и Европска комисија настоји да заштити секторе европске индустрије кључне за споменуту зелену транзицију, но настоји да то изведе деловањем преко Светске трговинске организације те подношењем скрупулозно испитане представке и тобоже нелојалним трговинских праксама којима се користи Кина. Но и овде превагу у односу на скрупулозност и анализу превагу односе они који су спремни на брзо и енергично деловање. И који нервозно ишчекују изборе.