ДОДИК СЕ ПОНОВО САСТАО С ПУТИНОМ

фото/БЕТА

Након новог, успешног састанка с председником Русије, одржаног током Међународног економског форума у Санкт Петербургу, лидер РС, у интервјуу датом ТАСС-у, најавио је да ће у мањем ентитету дејтонске творевине бити организован референдум о независности од БиХ

Да је Руска Федерација велики пријатељ и највећи заштитник Републике Српске потврђено је много пута до сада, последњи пут приликом гласања у Генералној скупштини УН о резолуцији о лажном геноциду у Сребреници када је Москва чврсто бранила интересе не само прве српске државе западно од Дрине већ и целог српског народа. А да се на том плану неће, нити може било шта променити, потврдио је нови, 25. по реду и други у овој години сусрет Милорада Додика и Владимира Путина одржан у Санкт Петербургу, где је председник РС био гост на Међународном економском форуму у граду на Неви.

НОВИ УДАР НА РС Пре одласка у Санкт Петерсбург Додик и његови сарадници суочили су се с новим ударом западних сила на РС који је извео Уставни суд БиХ. Овај орган – у коме нема ниједног судије из мањег ентитета, а већину чини коалиција тројице страних арбитара и двојице Бошњака – прихватајући апелацију чланова Председништва БиХ Дениса Бећировића и Жељка Комшића, „пресудио“ је да је „Закон Републике Српске о непокретној имовини неуставан, пошто је та имовина у искључивој надлежности Босне и Херцеговине“. Јасно је да је ова одлука директно и безочно кршење Дејтонског устава БиХ од стране његових такозваних уставобранитеља и да је донесена у координацији (да не кажемо по директном налогу) с лажним високим представником Кристијаном Шмитом и америчким амбасадором у Сарајеву Мајклом Марфијем са циљем да се, за њих неподобни, мањи ентитет лиши изворних надлежности, односно трансформише у „празну љуштуру“.
Свесно ових непријатељских намера Колективног запада и практично „притерано уза зид“, руководство из Бањалуке је одлучило да Влада изради, а затим проследи Народној скупштини РС документ о „мирном раздруживању“ ентитета БиХ који би, након усвајања у парламенту, требало послати Федерацији БиХ као понуду за договорни разлаз.
Пре разговора с Путином Додик се на Петербуршком економском форуму срео с губернатором Санкт Петербурга Александром Бегловом. Председник РС и први човек града који је основао Петар Велики потписали су Записник преговора и План манифестација за спровођење листе приоритетних права сарадње између Владе Санкт Петербурга и Републике Српске за 2024. годину. Губернатор Беглов је том приликом изрекао искрене речи хвале на рачун госта из Бањалуке, али и Републике Српске.
„Грађани Санкт Петербурга прате вашу борбу за трајне и породичне вредности и нас то одушевљава. Лично вас много поштујем и много учим од вас, те смо увек спремни да будемо ту поред Републике Српске, решавајући проблеме заједно. Спремни смо да примамо ученике ваших школа током летњег распуста и да ми сносимо трошкове. Треба да чувамо наше пријатељство“, нагласио је Беглов, кога је Додик позвао да буде гост Републике Српске.
Додик је имао прилику да разговара и с великим руским филозофом и искреним пријатељем српског народа Александром Дугином. Након сусрета са човеком који је не тако давно изјавио „да много цени то што ради Додик у БиХ“, председник РС је на Иксу истакао „како је импресиониран Дугиновим познавањем детаља у вези са ситуацијом на Балкану“.

Српска на самиту БРИКС-а у Казању?

Милорад Додик се током боравка у Санкт Петербургу поново састао с председником руске републике Татарстан Рустамом Минихановом. Двојица лидера су том приликом потписала протокол о трговинско-економској, научнотехничкој и културно-хуманитарној сарадњи Републике Српске и Татарстана. Миниханов је изјавио да су у Татарстану „поносни што имају пријатеље попут Српске“, а председник РС је упутио позив првом човеку ове републике Руске Федерације да посети Републику Српску. Додик је нагласио да је „важно што ће спортисти из Српске учествовати на Играма БРИКС-а у Казању (од 11. до 23. јуна)“, али и изразио наду да ће делегација РС имати прилику да буде присутна на Самиту БРИКС–а, чији ће домаћин од 22. до 24. октобра ове године бити главни град Татарстана.

РУСИЈА ПОДРЖАВА ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ Нови сусрет лидера највеће словенске државе и првог човека РС одржан је у Константиновом дворцу у Санкт Петербургу, а састанку су присуствовали и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и Путинов помоћник Јури Ушаков. Домаћин је на почетку за јавност отвореног дела састанка пожелео добродошлицу госту из Бањалуке.
„Господине председниче, драги пријатељу, срдачно вас поздрављамо у Санкт Петербургу. Не тако давно смо се видели у Казању, на спортском догађају. Прихватили сте позив да учествујете на Санктпетербуршком међународном економском форуму. Срећни смо што сте овде. Додуше, укупни трговински бројеви су до сада били скромни. Међутим ове године смо забележили приметан раст у односу на прошлу, што је добро“, рекао је шеф руске државе поздрављајући Додика. Путин је посебно нагласио да Русија неће мењати свој досадашњи став о подршци Дејтонском споразуму, односно актуелном Уставу Босне и Херцеговине који западне силе покушавају да „коригују“ на штету Републике Српске. „Дејтон је основ за очување ситуације у БиХ, али и развој“, истакао је Путин.
Додик је поновио да Република Српска, и поред притисака којима је изложена од стране Запада, неће дозволити да Босна и Херцеговина уведе санкције Руској Федерацији. Захвалио је домаћину на „принципијелности око Дејтонског споразума“, оценивши да је овај споразум „срушен од Запада, док је Русија једина земља која је остала уз њега“. Такође, председник РС је – подсетивши да је противно Уставу БиХ покренута иницијатива око резолуције о Сребреници – изразио захвалност Путину „на принципијелном понашању и разумевању Русије везаном за недавно заседање Генералне скупштине“.
После састанка Додик је у изјави датој Радио-телевизији РС саопштио да се Путин интересовао како тече изградња Руског храма у Бањалуци, те поручио да ће Русија „помоћи у осликавању унутрашњости храма“. Информисао је јавност да је председник Руске Федерације „упутио поздрав српском народу“, али и најавио да ће до краја године имати још један састанак с првим човеком „Силе с Истока“.

Свесрпски сабор

У Београду је одржан Свесрпски сабор на коме су челници две српске државе – Србије и Републике Српске – усвојили Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа. У Декларацији, усвојеној на заједничкој седници влада матице и РС, потврђена је „неодвојивост Косова и Метохије од Србије“ и приврженост Дејтонском споразуму, те истакнуто неслагање с резолуцијом о Сребреници изгласаној у Генералној скупштини УН. Такође је наглашено да се „интеграције у ЕУ дефинишу као заједнички стратешки циљ“.
Сабор је препоручио институцијама Србије и Републике Српске да уложе напоре како би се зауставила асимилација Срба у државама региона, али и широм света. Одлучено је да се Свесрпски сабор одржава сваке две године, али и наглашено да „припадници српског народа имају право да се називају Србима ма где живели“. Убудуће ће, у складу са закључцима Сабора, 15. фебруар Дан државности Србије бити и Дан државности Републике Српске, док ће РС наставити да слави 9. јануар као Дан настанка Републике Српске и Крсну славу.
Милорад Додик је на Сабору изјавио да „само национални и државни интереси немају алтернативу“, док је Александар Вучић, нагласивши „да у Декларацији нема раздруживања“, поручио да „Србија никад неће оставити Републику Српску на цедилу“.
Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров упутио је писмо учесницима Свесрпског сабора у коме је истакао да је „јединство сада важније него икада пре“ и „да је оно уписано у генетски код Срба, јасно одражено у српској симболици – у чувеној крилатици ’Само слога Србина спасава’“.

ДОДИК О РАЗДРУЖИВАЊУ Мада ни једна ни друга страна након састанка није саопштила да је та тема разматрана током разговора Додика и Путина, врло је могуће да је председник РС обавестио свог домаћина о плану Бањалуке да понуди „мирно раздруживање“ Федерацији БиХ, а овај изнео став Кремља о тој идеји. Случајно или не, тек након састанка са Владимиром Владимировичем, Милорад Додик је у интервјуу датом руским медијима (тачније ТАСС-у) – додуше не прецизирајући тачан датум ових историјског изјашњавања грађана мањег ентитета – најавио да ће РС спровести референдум о независности.
„Постоји одлука о раздруживању, али још увек није одређен конкретан датум. Потребно је да се уради доста истраживања. Ми бисмо то желели већ сада, али уз нас постоје две стране, за ово је потребно време. Уверени смо да постоји довољно историјске и цивилизацијске зрелости да је то потребно и да ће се то десити. Ако би Српска остала у саставу БиХ, било би то губљење и времена и могућности. Зато је потребно што пре остварити то што Српска жели да би престало трошење ресурса узалуд се надајући да ће БиХ нешто учинити. Ми никако не желимо да створимо нестабилност на територији наше земље. Зато смо, пре свега предложили БиХ да се одвојимо и крећемо се у том правцу“, рекао је Додик у интервју датом ТАСС-у.
То што у својој најави референдума није одредио тачан датум његовог одржавања, Додикови критичари ће сигурно покушати да искористе као доказ да он „поново пуца празном пушком“ и даје „популистичка обећања која неће испунити“. Уверени смо, међутим, да председник Српске и његови сарадници заиста намеравају да, чим се за то створе повољне међународне околности, спроведу оно што је председник РС најавио у интервјуу датом ТАСС-у. Додик је, наравно, свестан да би скоро организовање референдума Запад искористио као аргумент да, у садашњим за РС неповољним међународним околностима, жестоко удари (преко НАТО-а, или пружајући подршку Бошњацима да спроведу војну акцију) на неподобну српску творевину. Додатни проблем представља извесност да Београд не би подржао идеју о референдуму, сматрајући је „сувише ризичним и провокативним потезом“.
Несумњиво је да би и Москва више волела да БиХ остане у „дејтонским оквирима“, што међутим не значи да РФ неће имати разумевање за изнуђени референдум угроженог српског ентитета у БиХ и прихватити га (слично оном спроведеном у Доњецку, Луганску, Херсону и Запоржју) као легитимно право народа на самоопредељење (и отцепљење). Али ако до тог референдума мора доћи, Кремљ би, извесно, волео да буде спроведен у околностима кад њему „неће бити везане руке“, односно онда кад, након успешно окончане Специјалне војне операције у Украјини, буде у могућности да „победничким аргументима у рукама“ пружи подршку првој српској држави западно од Дрине.
Зато Додик и не жури за одређивањем тачног датума организовања референдума, купујући заправо време које, како процењује, ради „за српске интересе. Започети процес „мирног раздруживања“, односно давања понуде на коју ће из Сарајева сигурно стићи негативан одговор је у функцији чекања позитивних међународних промена које би требало да наступе након победе Русије над Колективним западом на украјинском бојишту и евентуалног (мада не и сигурног) тријумфа Трампа на новембарским изборима у САД. Знају наравно и српски душмани да би ускоро могло доћи до за њих нежељене промене односа снага на великој сцени, па ће због тога учинити све да, док још поседују аргументе силе на простору некадашње Југославије, обуздају Додика и „угуше“ неподобну РС.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *