Награда за Куртија

У низу притисака и потеза којима је Србија све више и све брже изложена, попут Савета Европе и резолуције о Сребреници, придружио се најновији, којим се назовидржави Косово отвара пут за чланство у НАТО-у

Не зна се шта је горе за Србе на Косову и Метохији; да л’ оно што им ради Аљбин Курти или оно што чини Запад. А што је најгоре, тога је све више, све чешће и све жешће. Ако кренемо од оних споља, док се још није смирила „фрка“ око Европског парламента, а већ стиже нова, слична и по методи и по садржини. И то од оних који наводно „помажу“ и посредују у преговорима Београда и Приштине, чак и не скривајући превише своје праве намере и циљеве.
Само што је Стални управни одбор Парламентарне скупштине НАТО-а (ПС) у Естонији одлучио да подигне статус тзв. Косова на ниво придруженог члана скупштине, два дана касније, гласањем у Софији, та одлука је и формализована. Већ после гласања у Естонији, шеф делегације скупштине тзв. Косова у том телу Дритон Хисени изјавио је да је у питању највиши ниво присуства у ПС до пуноправног чланства. „Са повећањем нивоа заступљености ’Косова’ у Скупштини НАТО-а, имаћемо проширење делегације, веће ангажовање у доношењу одлука, право да упућујемо амандмане и коментаре за сваки процес и документ који се обрађују у скупштини“, рекао је Хисени.
Тзв. Косово је посматрач у ПС НАТО-а било од 2014. године, а тиме што је постало придружени члан сада има исти статус као и Србија, Босна и Херцеговина, Јерменија, Аустрија, Азербејџан, Швајцарска, Грузија, Молдавија, Украјина и Малта. У посматрачком статусу остали су Аустралија, Египат, Јапан, Република Кореја, Казахстан, Палестински национални савет и Тунис.

БЕЗ КОНСЕНЗУСА Па ипак, изненађење је било у броју уздржаних на гласању, што у приличној мери указује на нејединство унутар НАТО чланица и различите приоритете тих држава. Према саопштењу делегације Скупштине Србије у ПС НАТО-а, делегација Мађарске гласала је против одлуке да скупштина тзв. Косова добије статус придруженог чланства, а да поред посланика из земаља које нису признале једнострано проглашену независност српске јужне покрајине – Шпаније, Румуније, Словачке и Грчке, одлуку нису подржали ни посланици из Француске и Италије.
С друге стране, црногорска делегација у ПС НАТО-а, посланик Покрета Европа сад Миодраг Лаковић и Душко Стијеповић, посланик Демократске Црне Горе, чији је председник Алекса Бечић, гласали су за то да тзв. Косово постане придружени члан, што је још један неразуман акт братских ђетића.
Српска делегација је у саопштењу истакла и да није била консултована током процеса доношења одлуке да тзв. скупштина Косова постане придружени члан, као и да резултати гласања показују да није било консензуса у оквиру ПС НАТО-а. У саопштењу се истиче и да представницима наше делегације није било омогућено да се јаве за реч пре гласања о додељивању статуса придруженог члана скупштини тзв. Косова, нити након потврђивања ове одлуке.
Нема ко с београдске стране није нагласио како су овом одлуком додатно погоршани услови за живот Срба на Косову и Метохији, а да они већ живе у условима који су неприхватљиви у данашњој Европи, као у гету. Већ је делегација Скупштине Србије додатно оценила да је одлуком ПС НАТО-а премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти награђен за све једностране потезе које је спроводио током последњих година, на које су га, како се додаје, упозоравали и ЕУ и НАТО и други међународни фактори.
А само у последње време Срби су, поред директног шиканирања и физичких напада, изложени и институционалним мерама којима им се додатно узурпирају не само лична права већ и имовина коју поседују вековима. Једна од последњих мера је одлука косовске владе о експропријацији земљишта у општинама Лепосавић и Зубин Поток за „инфраструктурне пројекте од јавног интереса“.
Ујдурма с овим процесом кренула је у јануару прошле године када су приштинске власти део земљишта прогласиле „непокретном имовином од посебног јавног интереса која је неопходна за реализацију инфраструктурних пројеката од јавног интереса“. Како се ради о земљишту чији су власници углавном Срби староседеоци из Лепосавића и Зубиног Потока, у неким случајевима дошло је до судских спорова, па је у децембру прошле године Основни суд у Приштини, одељење за управна питања, донео пресуду којом је поништио нелегалну прелиминарну одлуку владе тзв. Косова о експропријацији земљишта, као и поништење незаконите ретроактивне одлуке о експропријацији донета 10. маја 2023. године.

РЕТРОАКТИВНО ОЗАКОЊЕЊЕ Требало је, у ствари, озаконити оно што је у селу Горњи Јасеновик у општини Зубин Поток урађено још 2022, када је на 38 парцела, односно на око 15 хектара, изграђена база специјалне полиције. Непуних годину дана пре јавне расправе и две године пре данашње коначне одлуке владе о експропријацији земљишта!
Слично се дешавало и почетком прошле године у селима Лешак и Дрен у општини Лепосавић, где су грађевинске машине у пратњи специјалаца стигле на парцеле Срба неколико недеља пре јавне расправе и где су почели радови на проширењу сеоског пута до спорних њива и ливада. И овде су реаговали мештани, започели протесте који су трајали више недеља, специјалци и машине су се повукли. У међувремену, Приштина је од експропријације изузела парцелу на којој се налазе сеоско гробље и остаци старе цркве.
У бази на Јарињу, на око километар од административног прелаза, још од краја 2022. су специјалци, оклопна возила, а база је ограђена високим бетонским зидом, бодљикавом жицом, тако да власници земље, а ради се о 11 парцела на око пет хектара, немају приступ својим парцелама.
У најновијој провокацији која озбиљно прети да угрозе безбедност Срба на Косову и Метохији, пре свега у северном делу покрајине, Курти се усмерио на главни мост на Ибру који дели Јужну и Северну Митровицу. Најава да ће мост бити отворен за друмски саобраћај директно се коси са споразумима постигнутим у оквиру дијалога Београда и Приштине, а који дефинишу да је пре отварања моста потребно да се јасно разграничи административна надлежност између два дела овог града.
Одборници на седници Скупштине општине Северна Митровица (нелегитимне и изгласане на последњим изборима које су Срби бојкотовали), на којој се разматрала одлука о отварању моста на Ибру, одлучили су да из сале удаље све новинаре и затворе седницу за јавност. У међувремену се огласио портпарол ЕУ Петер Стано, који је нагласио да је питање отварања моста на Ибру део дијалога који води ЕУ и да би расправа и било какве одлуке везане за мост требало да се одвијају у оквиру дијалога уз учешће представника обе стране.
У ствари, то је корак којим Курти хоће да укине општину Северна Митровица, што ће у догледно време вероватно и учинити. Јер не треба заборавити да Курти за све своје одлуке зна да каже да их повлачи уз договор и пуну сагласност са својим западним савезницима. У том контексту, на сличан начин су и САД изградиле базу „Бондстил“ код Урошевца, највећу америчку базу после Вијетнамског рата, такође на српској земљи и без сагласности Срба власника земље.
Зар није ових дана познати амерички економиста и професор на Универзитету Колумбија Џефри Сакс, у разговору с америчким новинаром Такером Карлсоном, изјавио да циљ НАТО агресије на Југославију није било никакво спасавање „потлаченог“ муслиманског становништва већ је намера била да се распарча Србија како би се остварили циљеви Америке. А ти циљеви су, каже, стварање тзв. Косова где би Америка могла да направи највећу базу у Југоисточној Европи.
Тако је и пријем у ПС НАТО-а само један од корака на путу ове државолике творевина у пуно чланство у Северноатлантској алијанси. Следећа станица је „Партнерство за мир“. Уосталом, тачка 4 Охридског споразума из 2023. каже да „Србија неће спречавати ‘Косово’ на путу ка чланству у међународним организацијама“. Доскоро је било речи о чланству у Европској унији према Бриселском споразуму, а сада је то проширено ка међународним организацијама, као и да Србија и „Косово“ не могу једна другу међународно да представљају, што једноставно подразумева постојање две независне државе.
Ту није нека утеха што су у питању две одвојене институције, а чланство у скупштини не значи и чланство у овој војној алијанси. Да значи, и Србија би била у НАТО-у будући да је чланица ПС још од 2007. године.
На сајту Народне скупштине Србије која од 2007, поменусмо, има своју представничку делегацију у Парламентарној скупштини ове алијансе, јасно пише да то није иста организација и да она „подиже парламентарну свест о безбедносним питањима, повећава транспарентност НАТО политика и унапређује заједничке вредности на којима је заснован НАТО“.
„Парламентарни пандан НАТО-а, али формално не представља исту организацију, већ је форум за разматрање одбрамбене и безбедносне политике земаља чланица и НАТО-а у целини. Чланови Парламентарне скупштине НАТО-а су посланици у националним парламентима“, пише на сајту Народне скупштине Србије. ПС НАТО-а, према њеном статуту, јесте нека врста „везе“ између НАТО-а и националних парламената.

АМЕРИКА ПРЕДЊАЧИ Кад је реч о чланству у НАТО-у, ту је ипак потребан консензус свих чланица а међу њима има и оних које не признају „Косово“. Међутим, амерички републикански конгресмен и копредседавајући албанском кокусу Ричи Торес реаговао је након што је ПС НАТО-а одобрила препоруку да тзв. Косово добије статус придруженог члана, тако што је на Иксу поручио да ће наставити да се залаже за пуноправно чланство тзв. Косова у НАТО-у.
То је потпуно у складу са америчком политиком подршке трансформацији тзв. Косовских безбедносних снага у војску јер је, како кажу, тај потез „природан“ за „суверену, независну земљу“, иако је НАТО одлуку назвао „неправовременом“ и рекао да је она била против препорука тог савеза. У ствари, све има везе са хтењем и жељом Приштине да што пре уђе у НАТО, што Америка здушно подржава. Одлука САД да Приштини испоручи ракете „џавелин“ само је једна од мера на том путу.
У Београду, поред оцене да је статус придруженог члана у ПС Алијансе скандалозан, најављују и разматрање одлуке о даљем учешћу у том телу. Каријерни дипломата Зоран Миливојевић оценио је да пријем „Косова“ у придружено чланство ПС НАТО-а удаљава од дијалога Београда и Приштине, политичког решења, стабилности и безбедности у региону и отвара питање понашања НАТО-а у оквиру КФОР-а и Резолуције 1244. Миливојевић је за Танјуг оценио да је одлука ПС НАТО-а део једног пакета и стратегија у покушају да се тзв. Косово „по сваку цену наметне као држава и да се на Србију изврши притисак да то прихвати“.
Такође, председник Србије Александар Вучић изјавио је да чињеница да је тзв. Косово постало придружени члан ПС НАТО-а показује да су Приштина и Запад све време радили као уигран тим и да су само глумили доброг и лошег полицајца.
Скоро заједнички закључак београдских анализа овог потеза може се сажети у констатацију да је у одлуци ПС НАТО-а присутан и геостратешки интерес везан за проширење НАТО-а и указује да се одраније зна да је „Косово“ већ планирано као његова чланица.
Наравно да је то познато. Али ми и даље учествујемо у вежбама са НАТО-ом у оквиру „Партнерства за мир“. Чак је и мораторијум, уведен на учешће Војске Србије у међународним војним вежбама, једнострано прекинут да би Србија заједно са оружаним снагама САД и још осам земаља учествовала у вежби „Платинасти вук“. На страну сумануто и мазохистичко даље инсистирање на евроинтеграцијама. А зна се и да је Европска унија својеврсно политичко крило НАТО-а. Једино се не зна када ћемо стварно нашу спољну политику ускладити с нашим националним интересима, који сигурно нису тамо где нам раде о глави.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *