СРПСКА БЕЗ ИМОВИНЕ ЈЕ САМО ЉУСКА: Анализа “Новости” – Напади Америке после Сабора јасан сигнал да ће расти притисак за укидање РС

ИМОВИНА која се налази на подручју Републике Српске, била покретна или непокретна, припада Републици Српској. И само Српска може њоме да располаже.

Ово пише у Дејтонском споразуму, али без обзира на јасне одреднице, упорно трају покушаји да се од РС одузме оно што јој припада и константно се понавља прича о државној имовини БиХ, иако се она у чувеном документу из 1995, којим је заустављен рат, и не спомиње.

Наопака идеја о отимању имовине потекла је од Канцеларије високог представника у БиХ, подржао ју је Уставни суд, а све са циљем да се Српској “вежу руке”, одузме финансијска способност, отме имовина као једно од главних обележја државности и независности и тако трасира пут за њено укидање и свођење на љуштуру. У пракси би то значило да сва природна богатства – шуме, реке, рудници, путеви чија је вредност непроцењива, припадну Сарајеву и оно би њима газдовало – продавало, давало концесије, одређивало где може шта да се гради…

Ова тема додатно је подгрејана после одржавања Свесрпског сабора на којем је донета Декларација која предвиђа јединство Срба и инсистира на спровођењу изворног текста “Дејтона”, а не произвољним тумачењима. А једно од таквих је и подвала Амбасаде САД на чијем је челу Мајкл Марфи, која у причу о имовини уводи Споразум о сукцесији из 2001. године, који се односи на начин уређења југословенске имовине и нема никакве веза за правилима коме шта припада унутар БиХ. Отишли су и корак даље. Одговарајући на питање председника Србије Александра Вучића – где пише у Дејтонском споразуму да имовина припада БиХ, Американци су навели да је то рекао помоћник државног секретара Џејмс О’ Брајан. Значи, признали су да нигде и не пише него они одређују “правила” и да не важи оно што пише у међународном документу који су, иначе, и подржали, него важи оно што каже О’Брајан?!

Премијер Милош Вучевић рекао је да није изненађен негативном реакцијом америчке амбасаде у Сарајеву на одржани Свесрпски сабор, али да јесте чињеницом да је показала елементарно непознавање Дејтонског споразума, односно Устава БиХ, пре свега, по питању имовине која припада ентитетима.

– Све тачке Декларације између Србије и Републике Српске потписане у оквиру Свесрпског сабора апсолутно су у духу Дејтонског споразума и ни на један начин не воде ка његовој опструкцији. То како су републике уредиле сукцесију југословенске имовине је једно питање. А потпуно је друго питање како је уређено коришћење, односно права власништва својине, на јавној имовини у самој Босни и Херцеговини, ако причамо о њој. А то је управо уређено кроз Дејтонски споразум. Он је одржао 29 година мира у БиХ, а Србија је његов гарант.

Професор Уставног права Синиша Каран објаснио је за “Новости” да је Република Српска, у процес стварања новонастале државне заједнице БиХ, унела свој укупни државноправни капацитет, али и капацитет своје имовине, тако да БиХ на територији Републике Српске има на располагању само онолико имовине колико јој Српска уступи.

– Устав БиХ ни на који начин не упућује на то шта се сматра “државном имовином”. Реч “државна имовина” се не помиње уопште, ни тим ни било којим другим називом – истакао је Каран.

Он је указао на кључну одредницу дефинисану Уставом БиХ која говори да државна имовина спада у надлежност ентитета – генерална клаузула или пресумпција надлежности у корист ентитета, као кључно обележје федералног принципа поделе надлежности у свакој сложеној држави у свету, па тако и у БиХ. Појаснио је да се међу набројаним питањима које спадају у надлежност институција БиХ не налази ниједно које указује на надлежност над “државном имовином”.

– Пошто овлашћење над “државном имовином” није Уставом изричито дато институцијама на нивоу БиХ, у складу са чланом 3, надлежност над државном имовином припада ентитетима и наглашавам – институције БиХ могле би евентуално имати у власништву имовину која се користи превасходно за функције и овлашћења која Устав изричито даје нивоу БиХ, али по овлашћењу ентитета – истакао је Каран.

У прилог овој тврдњи, наводи професор, иду и неки други анекси Дејтонског споразума:

– Анекс 9 је споразум РС и Федерације БиХ о оснивању јавног транспортног предузећа ради организовања и рада саобраћајних капацитета као што су путеви, железничке пруге и луке, на њихову обострану корист. Анекс 8 уређује формирање заједничке међуентитетске комисије за очување националних споменика, чији је мандат утврђивање као националног споменика, покретне и непокретне имовине од великог значаја за групу људи са заједничким културним, историјским вјерским и етничким наслеђем, као што су споменици архитектуре, уметности или историје, археолошка налазишта, групе грађевина и гробља. Исти Анекс 8 каже: “Ентитет на чијој територији се имовина налази: (а) настојаће да предузме одговарајуће правне, научне, техничке, административне и финансијске мере потребне ради заштите, конзервирања, презентације и санације имовине и (б) суздржаће се од било каквих намерних мера које би могле оштетити имовину”. Дакле, јасно предвиђа да ентитети имају искључиву надлежност над питањима која се тичу имовине. Не може се дозволити неуставна трансформација уставне структуре БиХ нити пренос надлежности који води ка једном циљу – унитарној БиХ. Тај експеримент неће успети јер раде против Устава и Дејтонског споразума! БиХ нема своју имовину, имовина припада ентитетима, сва природна и јавна добра која се налазе на територији ентитета искључиво њима и припадају!

Српска чланица Председништва БиХ Жељка Цијановић изјавила је да покушаји Амбасаде САД у Сарајеву да убеде јавност да већу правну снагу има нечија изјава од Устава “најбоље сведочи о дубоко потцењивачком односу према БиХ”.

Она је рекла да су се из америчке амбасаде “расписали”, али да није видела одговор ни на једно питање које им је претходно поставио председник Вучић:

– Уместо да су цитирали Устав и Дејтонски споразум, они су се позвали на изјаву О’Брајана као да је изјава било којег страног или домаћег званичника извор права. Уставни суд БиХ је нажалост доносио многе одлуке под директним утицајем страног фактора, а које нису биле у функцији заштите Устава, већ искључиво усмерене на стварање новог уставног амбијента. Неред у Републици Српској је настао због појава које су, хранећи политичке апетите једних, настојали упорно да одузимају права другима.

С. Мишљеновић – С.Ровчанин Томковић, Вечерње новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *