НА КОРАК ДО МУЛТИПОЛАРНОСТИ

фото/БЕТА

Пише Проф. др Драган Петровић

Како тече ширење и које су перспективе интерконтиненталног савеза БРИКС?

Ширење БРИКС-а, званично од почетка ове 2024. године, на основу одлука на заседању у Јужној Африци (Дербент 2023), удвостручило је његово чланство, иако није дошло до промене имена. Нове чланице су постале Египат, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Иран. Иако је добила позив за пуноправно чланство у Дербенту, Аргентина за сада није то прихватила.
Интересантно је да тенденције раста БДП по куповној моћи последњих година показују да нарочито водеће земље БРИКС-а предњаче у томе. Тако је по показатељима за 2023. годину, прва у свету Кина са око 35 хиљада милијарди $ (односно 35 билиона $), следе САД са 27,5 билиона $, на трећем месту је Индија са 14,7 билиона $, и на четврто место је избила Русија са 6,45 билиона $. Русија упркос санкцијама и сукобу у Украјини, престиже Јапан са 6,3 билиона $, док је већ осетно иза Немачка са 5,9 билиона $. БДП по куповној моћи у календарској години је далеко релевантнији податак о снази привреде земаља од номиналног БДП, који није очишћен од инфлације и спољнотрговинског биланса, као и од разлика у куповној моћи цена и услуга.

ШИРЕЊЕ КОНЦЕПТА И ИДЕЈА БРИКС-а Победа Лула да Силве на председничким изборима у Бразилу 2022. даје могућност јачања и ширења БРИКС-а, где се одлучује консензусом. То добија на значају ако знамо да се каматне стопе западних банака подижу. БРИКС плус подразумева и умрежавање и сарадњу с регионалним организацијама попут Шангајске организације за сарадњу, АСЕАН-а, Јужноафричке царинске уније и др. Овоме треба додати јачање ШОС-а где поред осам пуноправних чланица, већи број других добија и има статус партнера, посматрача или госта. Између осталих и Саудијска Арабија је добила статус партнера.
Руски економиста Јарослав Лисоловик (иначе координатор Валдајског клуба) у свом ауторском тексту указао је да је током календарске 2022. године Кина уложила напоре као председавајућа БРИКС-у да се отвори могућност његовог проширења. Један начин је просто укључивање нових пуноправних чланица, или давање статуса нижег од пуноправног чланства неким земљама (попут система у ШОС-у рецимо). Други, или паралелни модел би био кроз БРИКС плус интеграције, где би пуноправне његове чланице својим учешћем у регионалним међународним организацијама, или чак интеграционим процесима (или изузетно у мањој мери битним билатералним споразумима) шириле концепт и идеје БРИКС-а.

ХАРМОНИЗАЦИЈА ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА Посебно повољан положај у новонасталим околностима преузеле су земље постсовјетског простора. Земље Евроазијске уније повезане су својим интеграцијама с Русијом, па у заједничкој привредној сарадњи фактички помажу да се одржи повезани привредни систем. Кина и Индија развијају интензивну привредну сарадњу с Русијом. Чак и земље попут Саудијске Арабије, као традиционални савезници Вашингтона, нису увеле санкције Русији и привредно сарађују с њом. У Бишкеку, главном граду Киргизије, одржан је крајем маја 2022. први самит Евроазијског економског форума, чију основицу чини Евроазијска економска унија. На том скупу је договорено да до 2025. дође до хармонизације финансијских тржишта ових земаља, што би значило прављење одвојеног финансијско-економског система од оног који контролише Запад. Поред пет сталних чланица (Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан), скупу су присуствовале делегације из још 14 земаља, укључујући Кину. У том правцу наговештена је даља кооперација и сарадња између Евроазијске економске уније, ШОС-а и БРИКС-а.

фото/БЕТА14

ОДСУСТВО САНКЦИЈА У другој половини септембра у Самарканду у Узбекистану одржан је скуп Шангајске организације за сарадњу, на којем је председник Русије Путин образложио ситуацију у украјинском сукобу и разлоге руске интервенције. Русија у овој фази не може очекивати да ће неке од тих земаља de jure признати припајање четири области (ДНР, ЛНР, Херсон, Запорожје). Међутим, може очекивати одсуство санкција и углавном извесну благонаклоност у даљој сарадњи.
Током 2023. календарске године, упркос сукобу у Украјини, Русија и Кина имале су учестале дипломатске активности у правцу позивања и деловања ка „мултиполарном свету“. С тим у вези је изузетно значајан скуп у Москви под називом „Русија и Африка у мултиполарном свету“ који је обухватио представнике око 40 земаља. Да ефекат овог скупа буде још већи, Путин се крајем истог дана (20. марта) сусрео у Москви с председником Кине Сијем.
Том приликом је навео да трговинска размена две силе расте на 185 милијарди $ годишње. Путин је за кинеске новине подвукао и то да у тој размени расте удео трговине у националним валутама (65% међусобне размене Кине и Русије се одвија у јуанима и рубљама), као и да на тај начин све више земаља тргује у свету. Русија и Кина су, како је навео, а подржао потом у свом излагању и председник Кине Си, успешни партнери и у оквиру ШОС-а и БРИКС-а и залажу се за заобилажење долара као светског плаћања, и боре се за мултиполарни свет. Интересантно је да је Си приликом посете Француској поновио да се залаже за мултиполарни свет где је Европа независни пол. Тако је у заједничком записнику са сусрета Си–Макрон наведено да се они залажу за јачање мултилатералних међународних система под окриљем ОУН у мултиполарном свету.
Након Макрона Пекинг је посетио бразилски председник Лула да Силва, који је такође подржао мултиполарни свет и смањење зависности од долара у међународној размени. Лула је подстакао већ постигнути споразум Кине и Бразила да се билатерална размена двеју земаља обавља у јуану и реалу. Такође су подвукли спремност унапређења БРИКС-а и његове развојне банке.

ГЕОПОЛИТИКА, ЕКОНОМИЈА И МЕКА МОЋ Русија и Индија имају једно од најразвијенијих пријатељстава међу чланицама БРИКС-а. Стратешки односи имају своју историјску компоненту, али и савременост и перспективе, лишени су било каквих елемената конфликта. Поред геополитичке и економске у оквиру билатералне сарадње посебно је развијена и тзв. мека моћ. Та сарадња је развијена у области науке. Бројни Индијци се образују у Русији, док се у Индији изучава руски језик. Кооперација у области научних истраживања обе земље је изузетно снажна. На промоцији руске културе и језика активни су водећи руски универзитети, попут МГИМО, Државног универзитета у Санкт Петербургу и други. Најважнији индијски центри за изучавање руске културе и језика су у Њу Делхију, Мумбаиу и Ченају. Два министарства науке су потписала више стратешких споразума о заједничком научном раду и истраживањима. Русија је у време пандемије ковида испоручила више контингената вакцина. Ипак, руска „мека моћ“ у односу на Индију има недостатак – релативно је мали контакт становништва двеју земаља. Изостанак масовног туризма, као и минимална дијаспора, не могу да надоместе малобројни запослени и научна и студентска сарадња и размена. Овде треба споменути пројекте саобраћајне и инфраструктурне сарадње и повезаности Индије с Русијом преко Ирана и других помоћних праваца комуникације. Поред Каспијског мора важна је и руска лука Астрахан за саобраћај и повезивање Индије на западном правцу, те коридор Индија–Иран–Јерменија–Грузија до Црног мора или Русије.

ГЛАВНА ОСОВИНА БРИКС-а Кина има снажну „меку моћ“ у Индији, која сада реално надвисује ону руску. Ту су посебно значајни кинеска иницијатива „Појас и пут“ (БРИ) и кинеско-пакистански економски коридор (ЦПЕЦ).
Сарадња Русије и Кине представља главну осовину БРИКС-а. Оне последњих година продубљују сарадњу, што је у вези с притиском САД. Поред снажне билатералне економске и политичке сарадње, где је нарочито значајан енергетски сектор (кинески увоз руских енергената), последњих година Кина показује појачан интерес за саобраћај и трговину, те економски развој преко арктичких области. Кина се интересује за арктички простор који је интернационалан сходно Конвенције ОУН о праву мора и Шпицлбершким споразумом. Кина жели да ужива права на слободу пловидбе и прелетања, научно истраживање, риболов, полагање каблова и развој ресурса на арктичком отвореном мору. С тим у вези она је заинтересована да користи 13 руских лука на северном правцу (Северни ледени океан и прибрежна мора, од Мурманска до Карског мореуза). Тако Кина улаже 300 милиона $ за изградњу терминала за угаљ у Мурманску, те извесна средства за проширење луке у Архангелску и сличне друге пројекте с руским северним лукама.

МИМОИЛАЖЕЊА Подизање референтних каматних стопа у Сједињеним Државама и геополитички сукоби подигли су вредност америчке валуте и свих роба везаних за долар на штету већине тржишта у развоју. То је подстакло позиве за стварањем алтернативе коришћењу долара као глобалне трговинске валуте, а једна од опција је да БРИКС временом уведе сопствену јединицу.
Кина има значајан утицај на афричком континенту, рачунајући и Форум о кинеско-афричкој сарадњи, основан 2000. године. Кроз ово тело, које садржи грантове, пројекте, зајмове, давана је подршка афричким земљама, укључујући и Јужну Африку, која је потом постала и пуноправна чланица БРИКС-а. У оквиру пројекта „Појас и пут“, Кина је уложила значајне инвестиције у Јужну Африку. Између осталог, реконструисана је лука Дурбан, те улагано у енергетику. Две земље су 2021. постигле стратешки споразум о сарадњи у експлоатацији водоника и др.
Нису сви односи у оквиру БРИКС-а идеални, свакако најпроблематичнији је територијални спор између Кине и Индије. У том правцу долазило је до већих инцидената 2020. године. У јуну 2022. на скупу лидера БРИКС-а Кина је начелно подржала Русију на тему њене изложености западним санкцијама. С друге стране Јужна Африка је, као и остале чланице БРИКС-а, била уздржана у гласању у ОУН поводом критике политике Русије у вези с интервенцијом у Украјини.
Најважнија финансијска институција БРИКС-а је Развојна банка. Она улаже у кључне инфраструктурне пројекте чланица, али и, додуше ретко, одобрава кредите трећим земљама.
Поред Развојне банке БРИКС-а и неколико других заједничких тела, удружено се делује и у оквиру културне и научне сарадње. Међу најновије спада Шангајска летња школа, где долазе полазници (студенти) из свих чланица БРИКС-а, као и њен професорски кадар.
Пословни савет БРИКС-а је такође ротирајућег управљачког карактера а до изражаја је дошао на тему ковид кризе.

НОВА ВАЛУТА На самиту Индије и Русије у априлу 2023. руски дипломата Бабаков је у Њу Делхију саопштио да чланице БРИКС-а већ раде на стварању нове форме платне јединице где ће обрачун у националним валутама бити први корак. Следећи је да се у најскорије време обезбеди циркулација дигиталне или било које друге форме нове валуте. У трговинским односима између Русије и Индије постојаће договорна валута (која није ни $ ни евро), а то се наговештава и у троуглу у којем је и Кина.
Када је реч о плановима за будућу заједничку валуту БРИКС-а, Бабаков је истакао да би та валута била обезбеђена не само златом већ и другим групама производа, попут реткоземних елемената или на вредности „земље“.
Крајем марта Кина и Бразил постигли су договор о искључењу америчког долара у својим билатералним трансакцијама, за које се очекује да ће смањити трошкове улагања и развити економске везе између двеју земаља, очекивања су у Пекингу и Бразилији. Сви ови догађаји убрзавају процес дедоларизације у свету, што је важан фактор развоја мултиполарног светског поретка.
Већ на следећем заседању БРИКС-а у Казању (Русија) отвара се шанса за многе веће земље да покушају да остваре пуноправно чланство. Србија има шансу да се приближи формату БРИКС плус, оствари институционални облик сарадње и стекне посебан статус у односу на БРИКС у целини.

Реферат је изложен на скупу Горчаков, 7. јуна, у Београду

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *