СНС с коалицијом убедљиви победник

фото БЕТА

Напредњаци и њихови партнери осигурали су већину у 16 од 17 општина у Београду и били најуспешнији у Новом Саду, Нишу и већини других места, а међународна посматрачка мисија (ОДИХР) саопштила је да су избори били добро организовани, а кампања слободна

На локалним изборима у Србији, 2. јуна, убедљиво најуспешнија била је коалиција са Српском напредном странком (СНС) на челу, која је победила у 85 од 89 општина и градова. Надмоћна није била само у Бачкој Тополи, Кањижи, Сенти и Тутину, где већином живе мањинске заједнице – Мађари и Бошњаци.
Њена изборна листа у Београду је освојила је 52,9 одсто гласова, победивши у 16 од 17 градских општина. Импозантан резултат напредњаци и њихови партнери су имали и у Новом Саду, где се за њих изјаснило 53,1 одсто бирача. Блок око СНС је био најуспешнији и у Нишу, трећем граду по величини у Србији, где је добио подршку око 45 процената изашлих гласача и могућност да са Руском странком формира власт.

ВЕЛИКИ СКОК У БЕОГРАДУ Председник Србије и члан СНС Александар Вучић је, по затварању бирачких места, посебно апострофирао чињеницу да ће победничка коалиција сада имати комотну већину у Скупштини Београда коју чини 110 одборника. „Сада ћемо имати 62 или 63 мандата уместо 54 колико је било у децембру“, истакао је он. Део опозиције бојкотовао је изборе у главном раду, што је довело до нових препуцавања у њиховом табору.
Вучић је казао и да је сад прилика „да направимо тих 1.400 евра просечну плату и 650 евра просечну пензију, да подигнемо земљу и поносимо се њоме“.
Председник СНС Милош Вучевић је оценио да је Србија на овим изборима изабрала стабилност и одговорност. Посебно је захвалио Александру Вучићу, а онда и грађанима и политичким партнерима заслужним за велики успех листе „Александар Вучић – Србија сутра“. „Подршка нашој листи је подршка ономе што је председник републике радио и што ради за Србију“, нагласио је Вучевић.
Посебно је важно истаћи да је Међународна мисија за посматрање избора (ОДИХР) закључила да су они били добро организовани и да је бирачима нуђен широк спектар политичких алтернатива. У извештају је похваљен и правни оквир за изборе који, како је прецизирано, пружа адекватну основу за спровођење демократског гласања. Изборни дан је, према виђењу ових посматрача, протекао глатко, бројање гласова и сабирање резултата су генерално оцењени позитивно. Било је, додали су, и одређених неправилности, али је негативну оцену добило гласање на само седам одсто бирачких места.

КРАХ ОПОЗИЦИОНОГ БЛОКА Аналитичари минулих локалних избора нису изненађени великим успехом коалиције око СНС, али ни тешким поразом опозиције коју многи криве да је сама допринела виђеном исходу, пре свега честим одласцима у Брисел и Берлин и својом разједињеношћу чиме је изневерила бројне своје следбенике.
Широка коалиција Србија против насиља (СПН), формирана минулог пролећа, распала се после децембарских избора. Као званичан разлог наведене су несугласице око изборних услова и питања да ли на локалне изборе уопште треба изаћи. Раширено је, међутим, и уверење да је и борба за лидерство допринела цепању опозиционог блока. Несугласица је највише било око Београда, где није било Странке слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа и Нове демократске странке (НДСС) Милоша Јовановића иако су изашле на изборе у Новом Саду и другим општинама.
Опозиција, као целина, претрпела је тежак пораз, али неки њени актери имају разлога за какво-такво задовољство. То првенствено важи за Покрет Крени-промени Саве Манојловића који је у Београду дошао до 18 одсто гласова, што га тренутно чини најмоћнијом опозиционом листом, уз добре резултате и у Новом Саду, Нишу и још неким градовима. Велико је, међутим, питање да ли ће ова промена допринети новом обједињавању или, напротив, даљем разједињавању странака досад супротстављаних власти СНС.
Радомир Лазовић из Зелено-левог фронта уверен је да је бојкот наштетио опозицији, док Драган Ђилас, како је пренео Би-Би-Си, не осећа одговорност за резултат избора у Београду и тврди да то „нису избори“. Ударац за опозицију је и појава више група грађана које настоје да се, без ње, на свој начин, супротстављају актуелној власти. Овога пута су одличан резултат остварили у Нишу, а „запажени“ су били и у Чачку и још неким срединама.

НАПАДИ ОПОЗИЦИЈЕ НА КОЛ-ЦЕНТРЕ

Међу инциденте у изборном дану, о чему су јављали многи медији, спадају и напади појединих опозиционих првака и активиста на телефонске центре – такозване кол-центре – коалиције око СНС. На ту појаву се, по затварању биралишта, осврнуо и председник Вучић. Истакао је да је постојање и деловање тих центара легитимно, да су они пракса у многим демократским и цивилизованим државама, и да служе за позивање бирача у циљу веће излазности. „Не постоји ниједна земља која то не ради, а то раде и наши противници“, казао је Вучић.
Најдрастичнији пример тог насиља, који је регистровао и МУП, био је у Новом Саду где су опозиционари, предвођени политичаром Бориславом Новаковићем, демолирали део простора Новосадског сајма кад су сазнали да се тамо налази кол-центар СНС. Једна грађанка из Београда позвала је полицију да би пријавила постојање кол-центра владајуће коалиције у Спортском центру „Бањица“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *