СРПСКА НУДИ МИРАН РАЗЛАЗ ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ

„Не желимо да живимо заједно са онима који нас називају геноцидним народом, крше Устав БиХ и стратегију о спољној политици Босне и Херцеговине“: Милорад Додик фото БЕТА

Власти у Бањалуци су поручиле да не прихватају резолуцију УН о Сребреници и да неће спроводити њене „препоруке“, али и најавиле да ће Федерацији БиХ понудити договор о „мирном раздруживању“ који не значи сецесију од Босне и Херцеговине

УРепублици Српској није са изненађењем примљено усвајање резолуције о геноциду у Сребреници већ се може рећи да је руководство мањег ентитета БиХ, очекујући овакав исход гласања у Генералној скупштини УН, спремно припремило одговор на удар српских непријатеља у Њујорку. Иако су свесни да ће усвајање документа – који, треба то још једном нагласити, нема обавезујући карактер попут резолуција донесених од стране Савета безбедности УН – имати одређене негативне политичке и економске последице по РС, Додик и његови сарадници истичу да то што више од половине земаља чланица светске организације није подржало лажи изнесене у резолуцији (за су гласали представници 84 државе, 19 је било против, а 68 уздржано) заправо представља дипломатску победу Републике Српске и Србије.
„Ово је пропала резолуција и то значи да УН нису то подржале. Њихов наум да Србима наметну геноцидност и моралну дисквалификацију није успео. Американци ће рећи да је 84 гласа за резолуцију довољно, али је то упитно. По којем принципу је то довољно? Да ли је то по демократском? Па нас на Западу уче да је демократска већина она која је натполовична од укупног броја. Они то немају. Зато лажу“, нагласио је Додик.

СРПСКА ОДБАЦУЈЕ РЕЗОЛУЦИЈУ Још пре гласања на Ист Риверу челници владајуће коалиције из Бањалуке су саопштили да се „препоруке“ из резолуције неће спроводити у Српској, али и оценили да ће се усвајањем овог антисрпског документа заправо ударити последњи ексер у „мртвачки ковчег“ садашње Босне и Херцеговине. „Шта је циљ ове резолуције? Да ви нама наметнете да је ми сада, зато што није обавезујућа резолуција, прихватимо као такву. Е нећемо! Неће ући у школске програме, нећемо обележавати 11. јул као ваш дан, нећемо обележавати ништа што тамо пише. Не желимо да живимо заједно са онима који нас називају геноцидним народом, крше Устав БиХ и стратегију о спољној политици Босне и Херцеговине“, поручио је председник РС.
У складу с тим, на седници Владе РС, која је на дан изгласавања резолуције у Њујорку одржана управо у Сребреници, донесена је одлука да овај орган мањег ентитета у наредних 30 дана припреми споразум „о мирном раздруживању“, који ће затим бити упућен као понуда Федерацији БиХ. Премијер Радован Вишковић је нагласио да „Република Српска не жели сукобе“, као и „да мирно раздруживање не значи сецесију“, а из овог његовог објашњења се може закључити да руководство из Бањалуке, због садашњих неповољних међународних околности, тежи тактичком компромисном решењу којим би ентитети постали фактички независни (задржавајући неке „танке“ заједничке везе у БиХ), док би дејтонска творевина до даљег остала у садашњим међународно признатим границама.
Додик и његови сарадници су наравно свесни да ће из Сарајева добити негативан одговор на понуду о „мирном раздруживању“, али су након усвајање резолуције о Сребреници морали да повуку потез којим би показали међународној јавности да Република Српска, након што јој је „пришивена“ етикета геноцидности, не може и не жели да остане у Босни и Херцеговини. Председник РС ће покушати да на предстојећем Свесрпском сабору (8. јуна) приволи Александра Вучића да подржи најновији курс Бањалуке, међутим, мало је вероватно да ће се званични Београд – који се и до сада није слагао с неким потезима прве српске државе западно од Дрине (мада их није јавно критиковао) – отворено солидарисати са оним што сматра „сувише радикалним потезима који би могли угрозити мир у БиХ и региону“.

ПРЕТЊА АМБАСАДЕ САД У САРАЈЕВУ На вест о понуди Српске Федерацији БиХ експресно је реаговала амбасада САД у Сарајеву, запретивши Бањалуци „да ће раздруживање значити крај Републике Српске која може постојати само унутар Босне и Херцеговине“. Огласио се и министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, који је не само изгласавање резолуције о Сребреници назвао „победом истине“ већ и најавио слање „протестних нота земљама чланицама ГС УН које су гласале против усвајања овог документа“. Овај бошњачки политичар се наравно позабавио и предлогом Републике Српске о „мирном раздруживању“ поручивши да су „приче о мирном или било каквом разлазу директан удар на Дејтон“, те да ће „они који било шта покушају у том смислу добити снажан одговор институција Босне и Херцеговине“.
Пошто неће бити договора о „мирном раздруживању“ треба очекивати да Српска у наредном периоду сведе на минимум своје учешће у раду заједничких органа БиХ, односно да њени представници делују у њима само када је то баш неопходно за заштиту националних интереса. Сигурно је да ће Бањалука, као и до сада, у одређеним ситуацијама бити приморана на компромисе или одступања као што је био случај приликом протеклих дана изнуђене одлуке владајуће коалиције да изађе на наредне локалне изборе које је расписала Централна изборна комисија БиХ, по декретима Кристијана Шмита.
Недавно у Народној скупштини РС усвојени Изборни закон Српске није још ступио на снагу због вета који је на њега уложио Клуб Бошњака, а треба очекивати да ће коначно добити зелено светло у Уставном суду Републике Српске који ће, готово извесно, одбацити вето бошњачких посланика. Челници Додиковог владајућег блока су предлагали да све странке мањег ентитета бојкотују локалне изборе које расписује Централна изборна комисија БиХ, али су од те намере одустали након одлуке прозападне опозиције да буде учесник „Шмитових избора“. Овакав потез СНСД-а и његових партнера је образложен жељом да се не дозволи представницима опозиције да без изборне борбе преузму дизгине власти у општинама РС, али га представници прозападног блока покушавају експлоатисати као доказ да је Додик“одустао од Изборног закона Републике Српске“.

СУД ОДБИО ЗАХТЕВ ДА ШМИТ СВЕДОЧИ НА СУЂЕЊУ ДОДИКУ

Пред Судом БиХ је настављен монтирани процес против Милорада Додика и в. д. директора Службеног гласника РС Милоша Лукића. Тужилаштво је завршило са извођењем материјалних доказа, а одбрана је оспорила део доказа који се односе на кореспонденцију правног тима ОХР-а и институција РС. Судија Сена Узуновић је одбила захтев Додикове одбране да се на суђењу у својству сведока појави лажни високи представник Кристијан Шмит, а своју одлуку је образложила тврдњом да је од Министарства спољних послова БиХ добила допис у коме је наведено да овај немачки политичар „ужива дипломатски имунитет“. Наставак суђења Додику и Лукићу заказан је за 19. јун.

Извесно је да резолуција о геноциду у Сребреници неће, како то тврде њени предлагачи, „допринети помирењу народа БиХ“, већ да заправо представља разарајући ударац на темеље Дејтонског споразума. Дејтонски устав некадашње централне југословенске републике ће још неко време формално бити на снази, али је готово сигурно да БиХ не може након гласања на Ист Риверу дугорочно опстати у садашњем државном облику. Бошњаци и њихови западни пријатељи очекују да ће се трансформисати у унитарну „грађанску“ земљу, а ми се надамо да ће се Република Српска на крају процеса који може трајати краће или дуже време коначно отцепити од државе у којој је силом међународних прилика била принуђена да живи готово три деценије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *