Тријумф деснице

Шта су све показали избори за Европски парламент?

foto/BETA14
Tријумф европских странака десног центра на изборима за Европски парламент могао би бити весник тектонских промена које имају снагу да трајно промене слику, али и констелацију политичких снага унутар Европске уније. За многе очекивани резултати, затекли су оне који у овом тренутку држе политичке полуге. Очекивани корак био би преиспитивање њихове легитимности и ванредни избори у земљама које представљају пре свега у Немачкој и Француској. Да ли су такви сценарији реални и шта су све показали избори за ЕП?

ГЛАС ПРОТИВ НАОРУЖАВАЊА УКРАЈИНЕ Странке демохришћанске групе Европска народна партија (ЕПП) и десничарске групе Идентитет и демократија (ИД) забележиле су највећи раст. ИД се може похвалити са девет додатних места у односу на одлазећи парламент, a ЕПП са чак 10.
Либерално-конзервативна група Европски конзервативци и реформатори такође је освојила четири нова мандата. Заједно, три фракције десног центра држе 317 од 720 места.
Највеће губитке забележила је либерална фракција Обновимо Европу која је изгубила 23 места. Бирачи су казнили и групу Зелени / Слободна европска алијанса, која ће убудуће морати да се помири са чињеницом да је остала без 19 посланика. С друге стране, група Прогресивни савез социјалдемократа (С&Д) остварила је стабилан резултат са два изгубљена мандата, док се Левица одржала у парламенту, изгубивши само једно место.
У Немачкој АфД је друга најјача снага, испред странке канцелара Шолца. У Аустрији је ФПО са својим антиевропским ставом („Зауставите лудило ЕУ“) број један међу партијама. Марин ле Пен и њено национално окупљање су на првом месту – с освојених двоструко више гласова од председника Емануела Макрона. Десничарска национална партија Браћа Италије премијерке Ђорђе Мелони тријумфовала је у Италији и далеко је испред традиционално јаких социјалдемократа. Мађарски премијер Виктор Орбан својим проруским и еврокритичким курсом освојио је 44,9 одсто гласова.
Резултати избора су и прецизан показатељ расположења народа према идеји сврставања на једну страну у руско-украјинском сукобу. Странке крајње деснице одбијају да подрже Украјину у њеној борби против руске војске, а Мађарска је већ најавила да неће учествовати у НАТО акцији против Путинових војника у случају руског напада.
Немачке странке АфД и Савез Сара Вагенкнехт (БСВ) такође позивају на прекид испоруке оружја Украјини, подржавајући мировне преговоре засноване на руским идејама – што су Украјина и НАТО увек стриктно одбијали.

ВРАЋАЊЕ ГРАНИЦА? Други важан аспект ових избора односи се на план миграције. У том контексту очекивано је да ће недавни компромис ЕУ о азилу наићи на отпор групе ЕУ ЕКР (конзервативци и реформатори). Конкретно, то значи да поједине земље попут Мађарске неће прихватити додељене тражиоце азила и да ће одбити пренос одговарајућих плаћања надокнаде погођеним државама ЕУ. То би у коначном резултату значило да Брисел неће моћи да избегне признање да су споразуми ЕУ о азилу (укључујући Даблинску уредбу) мртво слово на папиру, те да је нова дискусија неизбежна. Нова платформа оставља отворено питање како ће реаговати друге земље и да ли ће, рецимо, граничним снагама ЕУ Фронтексу дати више моћи и овлашћења. Претпоставке иду у правцу да би гранични режим који би подразумевао више војника Фронтекса могао бити пооштрен. Такође, отвара се питање и повлачења граница ЕУ, које су раније биле забрањене и, као подалтернатива – стварања више унутрашњих граница Европе под сталном контролом.
Промене подразумевају и појачан притисак на Грчку, где процедура добијања азила годинама није испуњавала стандарде ЕУ због чега Немачкој није дозвољено да тамо шаље имигранте регистроване у тој земљи. Процедуре азила се стога морају спроводити у Немачкој уместо у Атини будући да је до сада Немачка плаћала грчке мигранте који су остајали да живе ту.

УДАРАЦ ЗА ЗЕЛЕНУ АГЕНДУ Када је реч о проширењу Уније, Комисија ЕУ ће у будућности морати посебно жестоко да дебатује са новоизабраним парламентом. Најмање десет земаља је на листи чекања за улазак у ЕУ, укључујући Украјину, Албанију, Србију, Босну и Херцеговину, Грузију и Турску.
О Украјини и Грузији излишно је говорити.
Европски десничарски популисти, претпоставка је, учиниће све да спрече приступања – било у националним владама или у Европском парламенту.
Зелена агенда ће такође морати да се носи са ударцем резултата избора за ЕП.
Аналитичари се слажу да је зелена политика Европске комисије под председницом Урсулом фон дер Лејен (ЦДУ) у великој мери допринела фрустрацији бирача Европом. Инсистирање на гашењу мотора са унутрашњим сагоревањем, топлотних пумпи и, пре свега, повећани трошкови енергије – озбиљно је иритирало не само грађане Немачке. Урсула фон дер Лејен, поносна на своју зелену агенду (климатска неутралност до 2050), морала је да промени курс (такође под притиском свог ЦДУ). За још један мандат на власти она се више неће ослањати на лево-зелену већину, већ на подршку десничарских снага – укључујући и италијанску премијерку Ђорђу Мелони.

СВЕ ЈАЧА АЛТЕРНАТИВА Када говоримо о Немачкој, прелиминарни резултати европских избора изгледају овако – ЦДУ/ЦСУ је дошао на 30 одсто, АфД на 15,9 одсто, СПД на 13,9, Зелени на 11,9, БСВ на 6,2, ФДП на 5,2 одсто.
АфД ће у Брисел послати 15 својих посланика.
Резултати сведоче о подељености Немачке и то по граници која је некада делила бившу ДДР и стару Савезну Републику Немачку.
У старим савезним државама, односно Западној Немачкој, ЦДУ и ЦСУ су успеле да освоје велики део изборних јединица, док у новим савезним државама, односно Источној Немачкој доминира АфД. Изузетак су савезна престоница Берлин и суседни Потсдам који су гласали за Зелене.
АфД се етаблирао као друга најјача снага на националним изборима у Немачкој. Иако је за ЦДУ заостајала 14 одсто, била је два бода испред канцеларовог СПД-а, а чак четири испред Зелених. На истоку, рекосмо, АфД је идентификована као најјача сила. Дакле, кризе и скандали у последњих неколико недеља око два главна кандидата АфД-а за ЕП нису нанели штету десничарској странци.

СЕОБА БИРАЧА Резултати европских избора показали су гигантску сеобу бирача. Милиони Немаца нису репризирали симпатије према странкама за које су гласали 2019.
АфД је порастао на 15,9 одсто (+4,9). За десничарске популисте гласало је укупно 6.324.008 људи, што преставља 2,2 милиона гласова више. Одакле долазе?
Упадљиво је да је СПД АфД-у дао 570.000 гласова. Једноставним језиком, скоро сваки десети бирач који је гласао за социјалдемократе 2019. сада је гласао за АфД.
Гласачи ЦДУ, њих 570 хиљада, такође су мигрирали у „Алис Вајдел (лидерка АфД-а) и компанију“. Будући да је Унија већ 2019. имала знатно више гласова од СПД-а, у АфД је отишло „само“ нешто мање од 15 политичара странке Фридриха Мерца (68).
ФДП је такође значајно изгубио од АфД-а – 430.000. С левице је стигло 150.000 гласова, а из табора Зелених 50.000. Процене говоре да два и по милиона гласача СПД-а уопште није изашло на гласање.
Друга највећа група мигрирала је у ЦДУ – 1,45 милиона.
Најмлађа странка забележила је велики успех. Савез Сара Вагенкнехт је порастао за 6,2 одсто од почетка године. За бившу лидерку Левице гласало је скоро 2,5 милиона. Гласови су стизали из свих табора, али и овде је СПД био највећи донатор: 580 хиљада бирача отишло је у БСВ. Из Зелених 150 хиљада људи прешло је у БСВ.

ОГОЉЕНЕ НАМЕРЕ Левица се традиционално фокусирала на подршку незапосленима, радницима с неадекватним платама, пензионерима с ниским пензијама и најсиромашнијим члановима друштва. У суштини они су користили површне мере социјалне политике како би осигурали да ове осетљиве групе становништва прихвате ЛГБТ агенду и миграциону политику. Успех Саре Вагенкнехт показује да су они којима је потребна помоћ прозрели позадину.
Проницљивим су се показали и некадашњи гласачи Зелених. Зелени са 11,9% су највећи губитници избора са минусом од 8,6 одсто. Највише гласова дали су ЦДУ – 560.000, а следи група негласача, њих 540.000. Гласове су прелили и малој партији Волт, која је такође криволовила у табору Зелених.
Грађани Европске уније послали су јасан сигнал Бриселу какву ЕУ желе. Анализе показују да су теме попут „ЛГБТ+“ и „Зеленог дила“ мање важне грађанима док су илегалне миграције, унутрашња безбедност и идентитет приоритет.
Земље попут Француске и Белгије су разумеле поруку и расписале нове изборе. Да ли ће немачки канцелар Олаф Шолц следити његов пример?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *