НОВА БРУКА БУГАРА

Изјаву председника Румена Радева да би Бугарска, због третмана њене мањине у Србији, могла онемогућити приступање наше земље Европској унији аналитичари виде као претњу коју никако не би требало занемаривати, при чему подсећају и на недавно гласање Бугара у УН које је изненадило Вучића

место да му (бар) буде нелагодно или да се, како би неки рекли, покрије ушима, због гласања његове земље у УН за резолуцију о геноциду у Сребреници, председник Бугарске Румен Радев је најавом да би Софија могла преиспитати подршку Србији ка Европској унији не само изненадио овдашњу јавност него и обновио наше горко сећање на бугарске „ножеве у леђа Србима“ у ближој и даљој историји. Посебност изненађењу даје чињеница да је Радев своју претњу засновао на процени о незадовољавајућем положају бугарске мањине у Србији. Просто зато што је тиме „скочио себи у уста“ пошто је, пре непуне три године, казао да је за ту националну мањину овде „остварено много“, а никаквих примедби о том питању није имао ни пре само шест месеци, боравећи на југу наше земље где је, заједно с колегом Александром Вучићам, разговарао с припадницима бугарске мањинске заједнице. За све то време Србија је слушала заклињања Бугарске, с разних нивоа, у доследну и трајну подршку жељи наше земље да постане чланица ЕУ.

ИЗНЕНАЂУЈУЋА ИЗЈАВА После гласања на Ист Риверу у Њујорку, Вучић је изјавио да није очекивао бугарско „да“ за контроверзну резолуцију која је поделила свет, а извесно је да се, као и грађани Србије, није надао ни управо исказаном ставу колеге Радева у вези вета којим би Софија евентуално могла да заустави улазак наше земље у ЕУ. Тумачећи овај нови „гром“ из Бугарске у „српска ребра“, поједини аналитичари процењују да је реч о одговору на јавне критике из Београда поводом гласања Софије у ГС УН и додају да није за занемаривање. Бугарски народ још није начисто ко је, у његово име, одлучио да њихова земља о поменутој резолуцији гласа како је гласала, јер се дипломате и политичари и даље међусобно оптужују за тај сраман потез према првом суседу.
Аналитичари подсећају да је Бугарска, пре три године, ставила вето на процес придруживања Северне Македоније ЕУ, оптужујући власти у Скопљу да недовољно штити основна људска и мањинска права и тражећи да Бугари добију статус конститутивног народа у тој земљи. Лоше билатералне односе те две земље оптерећује и бугарско фалсификовање македонске историје и негирање македонског језика. Посебно забрињава факат да ЕУ, иако је ова „тврдоћа“ Бугара и на њену штету, не чини довољно да се тај спор изглади.
Овде ваља поменути, јер се то тиче и Србије, да Бугарска настоји и да Горанце, аутохтону етничку групу словенског корена (за многе научнике – српског порекла), која живи на нашем Косову и Метохији, у Албанији и Северној Македонији, у потпуности преведе у Бугаре. Изражено разумевање за тај наум Софије има привремена власт у Приштини, а разлог је очекивање да ће јој Бугарска, као чланица ЕУ, помоћи у остваривању некаквих њених циљева.
Саша Митровић, истраживач Центра за европске политике, изјавио је „Блицу“ да не би био изненађен ако би Софија, једнога дана, упркос номиналној подршци коју даје проширењу ЕУ на Западни Балкан – а ради остварења неких својих уских интереса – могла да употреби право на вето у случају Србије. Нада се, ипак, да ће се бугарска влада, као надлежна за спољну политику, оградити од става председника и још једном потврдити подршку европским интеграцијама региона.

ЧУЂЕЊЕ БУГАРА У СРБИЈИ Председник Националног савета бугарске националне мањине у Србији Стефан Стојков није крио изненађење изјавом Радева, истичући да му није јасно шта ју је условило, „јер Бугари у Србији ни на који начин нису дискриминисани у односу на Србе“. „Држава Србија подједнако води рачуна о свим својим грађанима, па тако и о Бугарима“, изјавио је он за РТ Балкан. Стојков је, између осталог, индиректно критиковао власт у Софији, рекавши да би она требало да „препише“ модел сарадње на тему мањина који имају Србија и Мађарска, у ком Мађарска издваја значајна средства за своје сународнике у Србији.
Према последњем попису становништва, у Србији живи 12.918 грађана који се изјашњавају као Бугари. Највише их је општинама Босилеград и Димитровград, уз границу с Бугарском, а затим на подручју Војводине, у Београду и Нишу. Према речима српског министра за људска и мањинска права Томислава Жигманова, никако не стоје оцене о некаквој угрожености бугарска мањине „јер Влада Србије води одговорну инклузивну политику чији је темељ брига о конкретним потребама сваке мањине у нашој земљи“.
„Легитимне институције бугарске националне мањине у Србији – пре свега Национални савет Бугара, до сада нису износили значајније критичке оцене о питањима из њихове надлежности, а поједини изазови на које су указивали, као што је питање уџбеника, успешно смо и у њихову корист решавали“, нагласио је министар. Подсетио је да је у току израда Акционог плана за мањине, а Влада посебну пажњу, у циљу равномерног регионалног развоја, посвећује развоју пограничних подручја од којих је једно и оно у ком живи већина бугарске националне мањине. „Бојим се да иза речи председника Републике Бугарске стоје неки други интереси, а не унапређење друштвеног положаја бугарска националне заједнице“, закључио је министар Жигманов.
Према речима Стефана Стојкова, приче о репресији власти у Београду према бугарској мањини шири Културно-информативни центар у Босилеграду „који има само три члана“, на чијем је челу Иван Николов. Кварењу односа Бугара и Срба у Србији може да допринесе и недавна одлука председника Радева да Николову додели највише признање Бугарске.
Добитник је, том приликом, критикујући идеологију власти у Београду, рекао да је то „идеологија која и данас пали и претреса бугарске културне и информативне центре, која одузима бугарске књиге, води судске процесе и људе који бране своје национално и људско достојанство подвргава насиљу, прогону и прислушкивању“.
Национални савет бугарске мањине често се ограђује од изјава Николова, истичући да је реч о човеку који не износи њихове ставове, и који не иде на изборе где се једино добија поверење народа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *