ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Како убити Амира Пашића?

Шта је рањен, на путу ка колима Хитне помоћи, актуелном министру Конаковићу поручио критичар власти и човек упознат са чињеницом да је покушај његовог убиства – питање дана?

Пуцњава у центру Сарајева која се десила 1. јуна, негдје на пола пута између вјечне ватре и Башчаршије, код хотела Европа, имала је за актере, и с једне и с друге стране, особе познате полицији. Суад Јасика и Мустафа Месиховић, познати под надимцима Суле и Мујке, покушали су убити Амира Пашћа Фаћу. Инцидент није изазвао ни најмање изненађење – јер убиство је било заказано.

МОЖДА СТРАХ? У позадини магистралних политичких процеса у БиХ, међунационалних сукоба и мржње коју емитује политичко Сарајево, те улоге србофобних нациста у крилу западне дипломатије у БиХ, увијек стоје дубљи разлози и не увек очигледна позадина догађаја. Да ли је уистину Бошњацима била неопходна необавезујућа резолуција о Сребреници која само распламтава мржњу и потврђује злокобне намјере и планове разарања Републике Српске, уништења српског народа у БиХ и слабљења Србије? Покушај да разлоге пронађемо у практичним мотивима Бошњака – потраживању ратне одштете – остаје бесмислен јер резолуција не нуди правни гарант њиховом остваривању. Откуда онда опште заговарање оваквих осуда и пристанак на политички систем изграђен на антисрпству и исламском фашизму? Можда из страха?
Амир Пашић Фаћа важи за последњег градског мангупа у Сарајеву. Као 20-годишњак учествовао је у рату и дружио се с бошњачким командантима тога времена: Мушаном Топаловићем Цацом, Таибом Торлаковићем, те са двојцем Рамзом Делалићем и Исметом Бајрамовићем који је делио надимак Ћело.
Касније, поредак на којем је почивало мирнодопско „ново“ Алијино Сарајево – спој османске касабе и касарне насељене насилницима, криминалцима и исламистима повезаним са Ал Каидом и Исилом – Амир није одобравао. Биле су то године када је Алијина војска у униформама и цивилу дисциплиновала унутрашњу политичку сцену а народу стављали до знања да могу бити и убијени, и застрашивани – да њихови аутомобили и куће могу бити запаљени, те да на њихове најдраже могу у ројевима летити „панисламске бомбе“, неопходне за очување реда и мира.

ОТВОРЕНО О КОКАИНСКОЈ МАФИЈИ Амир Пашић Фаћо се није прилагодио и није шутио, остало је забележено у скај преписци мишљење специјалца муслиманског Федералног МУП-а Џениса Кадрића.
У паузама сукоба Фаћо је водио тзв. Пресице на Тик Току и Јутјубу. Први је проговорио о нарко-мафији и окупацији Сарајева у режији Али Ризаха Гашија и Насера Кељмендија.
Јавно је указивао на улогу моћног власника медијске империје „Аваз“ Фахрудина Радончића и „лажног хероја и издајника Сребренице“ Насера Орића у трговини дрогом.
Када је ова шиптарско-санџачка хероинска мрежа замјењена конзорцијумом кокаинске корпорације „Тито и Дино“ са Едином Гачанином на челу и сарадницима из реда људи запослених у Министарству унутрашњих послова Федерације БиХ, од министра Аљоше Чампаре, преко директора Вахидина Муњића и шефа специјалне јединице до министра МУП-а Раме Исака – Амир Пашић није устукнуо. Отворено и аргументовано разобличавао је ову спрегу криминала и власти. Захваљујући њему, јавност је била упозната са улогом актуелног министра иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића, али и упозорена да ће кокаински суперкартел формирати политичку странку с поменутим министром на челу, окупити све корумпиране политичаре и с њима кренути у „уништење свих других странака“. Предвиђао је да ће овај тандем између званичних и нелегалних структура завести страх и несигурност на подручју цјеле БиХ. У својим обраћањима, Пашић је декодирао странку Народ и правда, указујући на улогу Конаковићевог кума – Гордана Мемије и те групе политичара нове власти тзв. Тројке.

ОТПОЗДРАВ КОНАКОВИЋУ Размере криминалног деловања на пољу трговине дрогом су биле толике да је реаговао Еуропол а укључили се ФБИ и ДЕА. Уследила су хапшења у врху полиције, политичке власти и Конаковићевог „јаранског“ окружења. Било је питање када ће клан узвратити ударац. Извор у Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ обавијестио је Амира Пашића да је ОБА пресрела разговоре који потврђују да је плаћено његово убиство и да треба да се чува. Федерална и Кантонална полиција нису реаговале.
Ферхадија, најпрометнија сарајевска улица и шеталиште, тог 1. јуна када су око 20 часова одјекнули пуцњи – била је пуна пролазника и туриста.
Видео-снимак показује да Пашић, иако рањен у главу, руку и ногу, не показује страх већ на путу до носила Хитне помоћи, гласно псује Конаковића. Пашић не оставља простор за сумњу ко стоји иза покушаја његовог убиства. Цена разобличавања исламизма и политички мотивисаног шовинизма није била мала.
Због изношења ставова о Алији Изетбеговићу, Бакиру и СДА у цјелини, Конаковићу, Чампари, Мемији и Форти, те о Сребреници и Насеру Орићу важио је за човека којем је одавно уцењена глава. Ни заговарање „заједничког живота“ са Србима није могло проћи без одговарајуће казне.
Пашић је преживео овај покушај атентата. Заказано убиство није реализовано. Овај пут. За сваки следећи, Пашић не мари. Одлучио је да иде до краја – свог или њиховог.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *