3 IN 1: ЈУБИЛЕЈ ГИТАР АРТ ФЕСТИВАЛА

Ове године Фестивал су на Коларцу отворили гости из Бразила, а поздравни говор одржао је амбасадор Бразила у Београду Мауро да Фонсека Коста Коуто. Препуна распродата велика дворана присуствовала је стваралачком чину музике чувеног бразилског гитаристичког дуа браће Серђа и Одаира Асад којима се придружила њихова млађа сестра Бади

Гитар арт фестивал (15–19. мај) ове године је обележио четврт века постојања, што је јубилеј за поштовање и знак да је овај фестивал израстао у бренд препознавања у глобалном гитарском свету – пети је од највећих и најистакнутијих интернационалних фестивала класичне гитаре у свету. Док су се други жалили, директор Бошко Радојковић и његова екипа (неуморна Љубица Лазић и други) вредно су радили, да би успоставили музичке везе с највећим великанима гитаре. Сви су волели да овде дођу и свирају – Енио Мориконе, Стинг, Пако де Лусија, Мариза, Томи Емануел, Луз Касал, Росенберг Трио, Пинк Мартини, Ваjа Кон Диос, a многи су остали трајни пријатељи фестивала. Истражујући жеље публике, настајали су програми не само класичне већ и фламенко, фадо, џез музике. Фестивалске концерте је до сада посетило више од 300.000 посетилаца. Ни млади нису заборављени, па се сваке године организују предавања и радионице светских звезда са нашим и иностраним студентима (до сада је присуствовало 4.000 студената из 48 земаља). Врхунац је велико гитарско такмичење, на коме је младим виртуозима до сада подељено 500 награда у вредности од 500.000 евра. А да се све то не би заборавило, јер култура сећања мора се неговати, сваке године издаје се ЦД компилација најбољих снимака с протеклог фестивала. До сада је колекција нарасла на 30 издања с неким од највећих светских имена музичке сцене.
Ове године Фестивал су на Коларцу отворили гости из Бразила, а поздравни говор одржао је амбасадор Бразила у Београду Мауро да Фонсека Коста Коуто. Препуна распродата велика дворана присуствовала је стваралачком чину музике чувеног бразилског гитаристичког дуа браће Серђа и Одаира Асад којима се придружила њихова млађа сестра Бади. Дакле, велика бина, две обичне гитаре и магија. Суптилни импровизациони дијалози два музичка шмекера очарали су нас од првог момента. Технички беспрекорно, ритмички заразно, низали су се фрагменти инспирисани музиком Америке, Француске, а пре свега Бразила и Јужне Америке, са непогрешивим осећајем за ритам континента коме припадају. И када су биле џез хармоније, ту је била и боса нова.
Бади Асад музицира као one man band, што је шармантно представила – лева рука један члан, десна рука други члан, звучни гласни ефекти трећи и назално певање четврти. Бади се бави експерименталном музиком. У њеном случају то су урнебесни, шармантни, темпераментни, лирични дијалози гласа и гитаре, где гласом, осим певања, имитира разне звукове – од хујања ветра у прашуми, преко цоктања и оглашавања разних животиња и птица, до звука капи кише у лишћу. Чаробна акустичка представа једног обичног дана у џунгли. Невероватно са каквом лакоћом, опуштено, ова жена сама на сцени са гитаром, нас је одвела на путовање у један далеки свет, далеки континент. Гитар плејер магазин ју је издвојио као гитаристкињу која ће унети револуцију у свет музике.
Браћа и сестра имају сасвим различите музичке путеве, па је била привилегија да их чујемо како први пут наступају заједно у Београду. Добили смо 3 in 1 комбинацију, јер они звуче као један, а Бади звучи за двоје… Овом приликом слушали смо фадо као импровизацију на класичне теме – Бахов Прелудијум, Шопен, где је Бади показала свој раскошни глас, а комплетна тројка изузетно владање и музицирање све до фуриозног финала које је дигло дворану Коларца на ноге. Магично музичко путовање са само три гитаре и много врхунске музике и доброг расположења. Уосталом, такви су концерти на ГАФ-у.
Две вечери су љубитељи класичне гитаре (Класика I и II) у Народном позоришту слушали наступе Пабла Гарибеја, Матеуса Ковалског, Франциска Луиса, 4Г’с Квартета и Михајла Ђурђевића. Лазар Остојић, гитариста и композитор, компоновао је Етно концерт посвећен гитаристкињи Сабрини Влашкалић, где је као солиста на премијери наступио Војин Коцић и Гудачки оркестар школе за таленте у Ћуприји. Највећи живи композитор за гитару Лео Брауер написао је специјално за ГАФ ново дело за шест гитара, још једно у низу премијерних дела која се изводе и пишу за београдски фестивал гитаре. Премијеру су извели Андраш Цаки, Амалија Милер, Петар Чулић, Дарко Багески, Танос Мицалис и Роберто Фабри. Пољски гитариста и композитор Марћин Патжалек свирао је у МТС дворани. Уз пратњу виолинисте, басисте и бубњара виртуозно се представио у комбинацији фингерстајла, перкусионе и фламенко технике.
На крају, као шлаг на торти, догодио се Концерт за рекорд – 1.000 гитара на Тргу републике у Београду, да би се поставио први национални гитарски рекорд, који ће сваке наредне године да се увећава. Гитар арт намерава да иде до Гинисовог рекорда од 7.940 гитара на Тргу републике, па шта буде. Свирале су заједно и читаве породице од три генерације, а пратили су их Дејан Цукић, ЈУ група, Кики Лесендрић и Пилоти, Срђан Гојковић Гиле, Бојана Стаменов, Никола Чутурило Чутура. Импресивна слика и звук. За музику ипак има наде.
У оквиру фестивала било је и гитаристичко такмичење, и мајсторске радионице, и изложбе инструмената и дружење, све као и сваке године. Ваља споменути и покровитеље, јер без њих ове лепоте не би ни било – Министарство културе и Града Београда, уз подршку Ерсте банке, А1, амбасаде Мексика, Пољске, Португалије, Грчке, те Пољског института, Италијанског института за културу, Мађарског културног центра, ЕУ делегације у Србији, Кортјард Мариот Белграде, Acibadem Belmedic… Mузичкa публикa Београда им захваљује на разумевању.