IZ PEČATOVE ARHIVE: ODGOVORIMA NA PITANJA OBJAVLJENO 15. 8. 2014 Bio je to Milanovićev ples na oštrici noža. I preživeo je. Pre nekoliko meseci predsednik vlade Hrvatske kazao je javno, pred novinarima, na jednom brifingu, …
Više
Učenje i znanje srpskog jezika je uslov da deca u dijaspori bolje poznaju našu kulturu, istoriju i običaje, ali i da jačaju interesovanje i emocije prema sopstvenom poreklu i narodu Jezik je svojstvo po sebi, …
Više
Srpski jezik i crnogorski evroatlantizam Nije čudno što nova vlast navješćuje promjene Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju i Zakona o kulturi, ali da to stavlja u kontekst prevazilaženja nacionalnih i političkih podjela, veliko je …
Više
Pratiti Rusiju i pričati sve najbolje o njoj u ovom trenutku je dobro i u službi istine, ali zar potpuna medijska i intelektualna posvećenost tome nije odvlačenje pažnje od srpskih problema i borbi, da ne …
Više
Od usvajanja Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma danas se navršava tačno šest meseci, što znači da bi ovaj propis, po proceduri, trebalo da počne i da …
Više
Društvo za srpski jezik i književnost predalo je juče Ministarstvu prosvete Inicijativu za uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika. ZAPRATITE “PEČAT” NA FEJSBUKU Peticiju koja je ranije pokrenuta potpisalo je više od 3.000 profesora i nastavnika …
Više
Ekološki protestanti se mogu podeliti u dve grupe. Jedni uočavaju bolne posledice, ne tražeći uzroke. Znaju na šta se žale, a ne znaju protiv koga. Drugi su politički aktivisti, koriste svaki povod za ocrnjivanje vlasti. …
Više
Da li je odbrana ćirilice moguća dok se izmišlja vojvođanska nacija? I kakve to veze ima s najavljenim odlaskom Nenada Čanka na Cetinje 5. septembra Ne može da bude slučajno što se u današnjoj Crnoj …
Više
Kroz Beograd sam prošao nekoliko puta, na brzu brzinu, koliko da završim šta sam imao. Prestonica nam se i dalje odnarođuje i rasrbljuje. Nazivi firmi uglavnom su ispisani latiničkim slovima, često na engleskom. U Gospodar …
Više
Kako je ćirilično pismo u Dubrovniku 19. veka bilo deo preovlađujućeg srpskog nacionalnog osećanja u intelektualnim, odnosno kulturnim krugovima Književni istoričar prof. dr Irena Arsić jedan je od naših najboljih raguzologa. Njeno kapitalno delo Srbi …
Više
Ćirilica kao službeno pismo: predlog za razmišljanje Reč o sudbini Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenom jeziku i pismima iz juna 2017. godine Piše: Siniša Stefanović Autor ovog teksta, koji je Prilog …
Više
Na istorijskoj sceni opstaćemo i kao narod i kao država samo ako budemo svesni sebe i svog identiteta a prevashodno svoje bogate kulturne tradicije koju moramo da sačuvamo, negujemo, unapredimo najboljim doprinosima ovog naraštaja i …
Više
Objavljujemo odgovor profesora Mila Lompara na demanti ministra kulture Srbije Vladana Vukosavljevića iz prošlog broja (615) Pečata, a koji je usledio kao Vukosavljevićevo reagovanje na intervju autora ovog teksta, štampan pod naslovom Kasandra je bila …
Više
Srbi da se opamete i za početak pounijate. Papa Lav XIII dajući punu podršku Katoličkom kongresu u Zagrebu 1900. godine izričito je rekao „da u budućnosti svi rimokatolici srpskih zemalja moraju prihvatiti hrvatsko ime“ Srbi! …
Više
U Srba ništa novo. Udarci sa svih strana. Smetaju nesoju natovsko-evrounijatskom: Srpska pravoslavna crkva, ćirilica, prošlost, znameniti Srbi i sve što ima pridev srpski Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi …
Više
O književnoistorijskom pamćenju, preimenovanju srpskog jezika Prof. dr Goran Maksimović je veliki deo svog naučnoistraživačkog rada posvetio izuzetnim piscima koji su kroz istoriju ostali u zapećku. Zašto marginalizujemo mnogo toga vrednog i kako se izboriti …
Više
U grčkoj kulturi Termopilsku bitku smatrali su jednim od ključnih događaja. Ne u pogledu epiloga bitke već u pogledu slavljenja motiva koji su doveli do toga da se Spartanci sa saveznicima suprotstave takvom i tolikom …
Više
Tek naknadno, izvesne pojedinosti, u sećanju, nameću se kao znamenja epohe. Nostalgija nije izbirljiva gospođa; zadovoljava se onim što je nekada videla i čula. Nisam toliko konzervativan da bih žalio za vremenom kad je u …
Više
Ovim dokumentom o srpskom kulturnom prostoru definisane su smernice za jedinstvenu kulturno–prosvetnu politiku srpskog naroda i učinjen važan korak u uspostavljanju sistemske brige o srpskom jeziku i ćiriličkom pismu Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan …
Više
Srbija se često susreće sa ultimatumima. Bilo bi uputno kada bi oni koji ih šalju konsultovali istoriju da vide šta biva kada se Srbi i Srbija suoče sa ucenama Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! …
Više
U doba Prvog svetskog rata telegram se iz pošte nije mogao poslati ćirilicom. Ondašnje vlasti bile su okupatorske i javno su, naredbom, zabranile upotrebu ćirilice. Zašto niko nije ukinuo ovu naredbu? Srbi! Nismo krivi! NATO …
Više
Poseta kardinala Parolina Beogradu propraćena je tvrdnjom da je reč o drugom čoveku po važnosti u Rimskoj kuriji. Odmah iza pape. Ostalo je nejasno kog – Benedikta 16 ili jezuite Franciska? Srbi! Nismo krivi! NATO …
Više
Najbolji tekst koji smo do sada mogli da pročitamo o globalizaciji izašao je iz pera Tihomira Novaka u kojem se jasno poručuje da ćirilicu treba zameniti latinicom, gibanicu brzom hranom i intelektualce kolačima Tihomir Novak …
Više
Vodič kroz sajamsku vrevu Najveću kulturnu i književnu manifestaciju u jugoistočnoj Evropi, i jednu od najvećih izdavačkih smotri u Evropi, Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji se ovog oktobra (od 22. do 29) održava 62. put …
Više
Kao oznaka istočnog pravoslavlja, ćirilica je loše viđena još u eposi evropske prosvećenosti. Za vladavine Marije Terezije (1717–1780) objavljena je naredba da se u srpskim školama carevine isključivo ima koristiti latinica. Osetivši opasnost od „šokačenja“ …
Više
Budvansko kulturno leto Za Pečat iz Budve Ranko Pavićević Nastupom rumunskih pisaca Lučijana Aleksijua i Slavomira Gvozdenovića, i besjedom prof. dr Siniše Jelušića povodom 170 godina Gorskog vijenca, u Budvi je nakon petodnevnog trajanja završena …
Više
BUDVANSKO LETO U ZNAKU NACIONALNOG PISMA Za „Pečat“ iz Budve Ranko Pavićević U organizaciji Udruženja izdavača i knjižara Crne Gore i Narodne biblioteke Budva, od 23. do 28. avgusta, na platou između crkava u Starom …
Više
PISMO KAO POLITIČKA ALATKA Astana planira da Kazahstan do 2025. u potpunosti pređe na latinično pismo. Proces bi trebalo da počne 2018. godine sa upisom nove generacije đaka. Sve je obrazložio u programskom dokumentu objavljenom …
Više
Piše Veselin Matović Uvođenje latiničnih svjedočanstava i „odjeljenjskih knjiga“, čak i za učenike prvog i drugog razreda osnovne škole, koji latinicu uče tek u trećem razredu, upravo je najava da će se u najskorije vrijeme …
Više
Piše Aleksandar Milanović Svaki put kada nešto što je deo srpskog kulturnog identiteta nazovete „bosanskim“, „hrvatskim“ ili nekim drugim teritorijalnim ili nacionalnim imenom, motivacija za takav postupak mora biti jasno formulisana i objašnjena pripadnicima srpske …
Više
(Odgovor na tekst objavljen u „Pečatu” od 8.4.2016.) U „Pečatu“ od 8. 4. 2016. objavljen je tekst pod naslovom „Ćirilica u srpskim medijima i hrvatskim školama“, u kojem profesor Aleksandar Milanović interpretira televizijski prilog čiji …
VišePiše Aleksandar Milanović Kako smo u proleće 2016. došli u situaciju da nas više zanima stanje sa ćirilicom u Hrvatskoj nego u Srbiji? Zašto je to tako? Kako se tumače kulturološke tendencije u vezi sa …
Više
razgovarala Biljana Živković Prvi stihovi u dubrovačkoj književnosti, autora Džonka Kalićevića, ispisani su ćiriličnim pismom 1421. godine O upotrebi ćiriličnog pisma u Dubrovačkoj republici pisali su kompetentni srpski i hrvatski filolozi tokom veka i po …
Više
PIŠE Milovan Danojlić U zajedničkoj državi odustajali smo od tog znamenja kulturne i duhovne samobitnosti podsticani od saveznih vlasti, ako ne sa smišljenim i podmuklim planom, ono sa na prvi pogled jakim državotvornim obrazloženjem. U …
VišeDragomir Antonić Ćirilicu proglasiše opasnijom od ebole, nilskog virusa i ostalih bolesti. Opasna je zato što njom Srbi pišu. Zato se mora uništiti. Slovo, reč, pismo mora se Srbima oduzeti Prođe Preobraženje. Neverne Tome su …
VišeDragomir Antonić Uključite televizor. Slušate i gledate pažljivo. Malo šta razumete. Promenite kanal. Isto. Ono, razbirate reči, pojedinačno su vam mnoge i poznate, ali kad vas neko od ukućana upita o čemu govori lice sa …
VišeO Kulturnoj politici u doba tranzicije Piše Živorad Ajdačić U Srbiji se povremeno zatalasa pitanje ćirilice i latinice, pa nastupi duži period „bonace“. Otkuda taj nehaj javne svesti za sudbinu jedne kulturne i obrazovne vrednosti, …
VišePiše Ratko Dmitrović Gotovo niko u međunarodnoj zajednici ne zna ili neće da zna, da je u Hrvatskoj, državi koju je ta zajednica na čelu sa Nemačkom i Amerikom oberučke prigrlila, spaljeno tri miliona „nepodobnih“ …
Više
Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
