ЦРНА ГОРА ЈЕ ЗЕМЉА ЋИРИЛИЦЕ

Будванско културно лето

За Печат из Будве Ранко Павићевић

Наступом румунских писаца Лучијана Алексијуа и Славомира Гвозденовића, и бесједом проф. др Синише Јелушића поводом 170 година Горског вијенца, у Будви је након петодневног трајања завршена културна манифестација Ћирилицом, коју су организовали Народна библиотека из Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе

У оквиру програма културне манифестације Ћирилицом у Будви је представљено и капитално дело староруске књижевности Слово о походу Игоровом (Слово о полку Игореве) са илустрацијама и калиграфским листовима оригиналног текста у преводу, препеву и са коментарима пјесникиње и историчарке умјетности Вере Хорват из Београда. Књига је изашла из штампе 2016. године, а издавачи су београдски Штампар Макарије и Ободско слово из Подгорице.

[restrict]

МИСТИЧНО И ТАЈАНСТВЕНО Пјесник и издавач ове јединственог спјева, епа о јуначком походу кнеза Игора, ремек-дела руске поезије с краја 12. века, Радомир Уљаревић истакао је да је велики тренутак наше културе што се овакво издање појавило код нас. А колико је то важан тренутак, изјавио је Уљаревић, најбоље свједоче ријечи великог руског пјесника Заболоцког, који је један од педесет преводилаца овог спјева на руски језик: „Испуњен сам величанственим страхопоштовањем, задивљеношћу и захвалношћу судбини зато што нам је из дубине вјекова донијела ово чудо.“

Преводилац епа Вера Хорват појаснила је да се ради о мистичном и тајанственом тексту чији је оригинал изгубљен. Прву копију, која је сачувана, уредио је гроф Пушкин за потребе Катарине Велике јер је она и на тај начин жељела да утемељи стубове своје моћне државе.

Текст је пронађен у Јерославском манастиру, има 218 редова и њихово значење допире до дан-данас и не јењава интересовање за њега. У Русији је чак написано 2.000 доктората на тему Слова о полку Игореве. „Питајући се зашто је то тако, дошла сам до закључка да се прави аутор текста сакрива иза наслова, а с друге стране, у том периоду, када је текст настајао, није било добро бити популаран. (…) Тема овог текста је религиозна, али када га прочитате цијелог, онда видите једну кластер метафору, која лебди изнад спјева, упркос свим могућим паганским елементима. Када прочитате овај текст, онда схватите да неко сунце православља грије над њим и претапа све те слике у једну велику метафору“, истакла је преводилац Вера Хорват, која је осим основног текста Слова представљеног у такозваној нумерисаној и ненумерисаној верзији, начинила и два изврсна поетска превода – један у слободном, а други у римованом стиху. Издање је, такође, опскрбљено изузетно обимним коментарима који представљају драгоцени инструментариј и путоказ за лакше кретање кроз древни текст и његово свеобухватније разумевање.

Одавно публика у Будви није била у прилици да с одушевљењем ужива у стиховима једног поете као што је то био наступ познате бугарске пјесникиње Елке Његолове у оквиру манифестације Ћирилицом. По речима пјесника Бећира Вуковића Његолова је једна од најистакнутијих поетеса у Бугарској, предсједници Словенске академије књижевности и умјетности, оснивач угледног међународног фестивала поезије Словенски загрљај који се одржава у Варни у Бугарској, директорка Међународне асоцијације писаца и публицист Балкана и главни уредник књижевног часописа Знаци. Елка је редовни члан Академије руске словесности чији је оснивач Екатарина Велика и ауторка више од двадесет књига поезије и прозе.

„Радујем се што сам вечерас у улици ћирилице у Будви“, казала је на почетку своје књижевне вечери Елка Његолова. Евоцирајући успомене на давни боравак у Црној Гори, испричала је како је била одушевљена када је на путу од аеродрома ка Подгорици на неколико билборда било написано „Црна Гора је земља ћирилице“. „То је на мене тако дјеловало као да сам срела рођеног брата. Гдје год да сам путовала, свима сам причала о тој поруци о ћирилици у Црној Гори и све то имало је посебно мјесто у мом животу. Такође ћу цијелог живота памтити књиге и дневнике митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Док сам их читала, много пута сам заплакала. Враћајући се његовим текстовима открила сам да имамо мудрог, васељенског човјека, искреног словенског оца. То ме је јако повезало са Црном Гором“, казала је Његолова.

ПИСМО КОЈИМ ПИШЕ ПОЛА ЕВРОПЕ Говорећи о ћирилици, Његолова је истакла да ово писмо користи 53 одсто становника Европе, што значи „да је то тако Бог поставио и ништа није случајно“. „Зато смо дужни да то чувамо. Морамо бити заједно, да не љутимо нашег Бога. Ако се не волимо међусобно, плакаће Бог. Хајде да га обрадујемо и да га не растужујемо“, истакла је на својој књижевној вечери у Будви позната бугарска пјесникиња Елка Његолова, којој су организатори културне манифестације Ћирилицом додијелили награду Свети Стефан Штиљановић за допринос очувању ћириличног писма и саборне истине коју ћирилица посвједочује и јавља човјеку и свијету. Одлуку о награди Његоловој донио је жири: Мила Баљевић, директорка Народне библиотеке Будва, Радомир Уљаревић, предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе, и проф. др Синиша Јелушић.

Приликом пријема признања, пјесникиња Елка Његолова се одрекла новчаног дијела награде у знак доприноса за објављивањем књига пјесника и писаца у Црној Гори и са великим узбуђењем казала: „Ја ћу овом наградом обогатити моју биографију, јер сам награду добила у Црној Гори, земљи ћирилице, а то ми је посебно драго. Ћирилица је наш допринос свјетској ризници културе и зато мора опстати.“

Завршно вече културне манифестације Ћирилицом обиљежила је изванредна бесједа проф. др Синише Јелушића поводом 170 година Горског вијенца.

Јелушић је најпре истакао да је Његош првих деценија до релативно скоро био култни писац на југословенском простору, док последњих година врло изразито, на одређеним просторима, Његош добија крајње негативно одређење, па чак и у својој Црној Гори.

„Закључујем да ти људи не разумију оно фундаментално код Његоша, а најдрастичније у свему томе је да се он сврстава у геноцидне писце, а то мишљење, нажалост, имају и неки наши, црногорски квазиинтелектуалци. Данас на интернету, када желите да прочитате текст о Његошу, прво вам се отвара, рецимо на Универзитету у Сарајеву, да је Његош геноцидни писац, што је равно скандалу. По тој логици Његош би се могао наћи у првом реду Хашког трибунала“, опомиње професор Јелушић.

Његош је најдубљи религиозни пјесник, а то значи да је пјесник онај коме Свемогући свете тајне шаље. Ту се успоставља вертикална релација између Бога и пјесника, посредством кога се преноси најдубља филозофија идеја, истине бића. Сада, када су изгубљене високе и велике вриједности, у времену потпуног релативизма у коме је све допуштено и све је могуће, поставља питање, каже Јелушић, како читати Његоша…

Осврћући се на Горски вијенац, Јелушић истиче да је важно што Његош, баш у њему, који је објављен 1847. године, несумњиво прихвата начела Вукове реформе, али изузетно мудро остаје при великој старословенској традицији. Такође, ово дело у себи садржи изузетну интерпретацију разних видова културе. Ту се говори о црногорско патријархалној , односно српској култури, али истовремено и о католичкој култури Запада, гдје је Венеција веома присутна и Млеци, као и о турској и исламској.

Горски вијенац је дјело у највишем смислу енциклопедије црногорског живота и црногорске историје и неупитно се показује на нашим просторима као дело најдубљег психолошког, религиозно хришћанског и етичког значења, дјело које нарочито својим утемељењем појма слободе има опште хуманистичко значење, које надилази границе Црне Горе и коме смо дужни непрекидно враћати се јер те појмове непрекидно заборављамо“, закључио је професор др Синиша Јелушић у својој бесједи на завршетку културне манифестације Ћирилицом у Будви.  

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *