Razgovarala Lara Golubović Nekada jedna od najlepših jugoslovenskih glumica, zvezda koja je očaravala filmske kritičare i publiku širom sveta, Eva Ras, već godinama najuspešnije uloge prepušta junacima i junakinjama svojih romana, od kojih je poslednji, …

Petnaest brojeva Krležinog „Pečata“ izazvali su pravu buru u kulturnoj javnosti Jugoslavije pred Drugi svetski rat. Sto brojeva Vučelinog „Pečata“ pokazuju da i danas, na početku 21. veka, ljudi mogu da osećaju, misle i delaju …

Veoma se radujem mogućnosti da pozdravim čitaoce lista „Pečat“ koji u rukama drže stoti broj. To je, nesumnjivo, veoma interesantan i sadržajan nedeljnik koji ima svoj stav i lik. Srbija preživljava teška vremena, ali kada …

Pozdravljam list koji treba da postoji i koji je popunio vakuum u srpskim medijima. Verujem da će „Pečat“ uspeti još više da se nametne čitaocima i da će biti jači od pošasti koja zauzima medijski …

Postoje novine koje prelistavam i novine koje čitam. U novinama koje čitam tražim ono što nisam našao u novinama koje prelistavam. „Pečat“ je nedeljnik koji čitam. Prvi broj „Pečata“ rođen je pre sto nedelja. „Pečat“ …

Čestitam Vam vaš jubilej sa željom da istrajete u zajedničkoj borbi za nacionalno jaku i modernu Srbiju. Srbiji su potrebne promene, profesionalni i odgovorni ljudi koji znaju kako da Srbiju izvedu iz krize. Građani vam …

Onima koji znaju cenu svakodnevne, iznuđene komunikacije sa štampanim sagovornicima za jutarnjom kafom u hotelskom holu, ne treba objašnjavati sa kojom količinom prostaka, tupavaca, oholih mentora i dosada kupljenih na susednom kiosku za štampu, moraš …

„Pečat“ je duboko utisnuo svoj trag u našem javnom i kultunom životu kao suvi žig istine. Verujem da će i ubudće ostati pouzdan svedok našeg nevremena. Na mnogaja ljeta.

Uz čestitku za stoti broj „Pečata“ rekao bih da je ovaj jubilej potvrda kako za ozbiljno, tako i za aktuelno i angažovano novinarstvo nema boljih i gorih vremena. Godinama iskustva, čitanja i pisanja, shvatite da …

Čestitam vam lep i značajan jubilej, koji svedoči ne samo o vašoj autentičnosti i vrednosti, već i o sposobnosti da savladate tegobe i zamke svake vrste i utisnete koristan i nezamenljiv trag u vremenu u …

Retko čitam dnevne novine i nedeljnike. Čini mi se da svi objavljuju iste tekstove, govore o istim događajima, daju ista uputstva i opomene, beleže iste krađe i ubistva, smanjuju prostor za kulturu, imaju pristrasnu književnu …

Po definiciji, ako posedujete moć i sredstva, ali ne i osećaj odgovornosti, imate uslova da postanete ili prostitutka ili uspešan novinar. Povlačim se ukoliko neko ima podataka da je u liku Milorada Vučelića sadržano i …

Piše Filip Latinović Predsjednički izbori u Hrvatskoj pokazali su koliko je Hrvatska podijeljeno društvo, i da postoje goleme razlike između tzv. domovinske i iseljeničke Hrvatske. No, ovo su i prvi izbori od devedesetih na kojima …

Piše Anja Vujević Svečana akademija povodom obeležavanja Dana Republike Srpske ostavila je ukus gorčine, jer ništa nije rečeno o onima koji su se stavili na čelo srpskog naroda i dali neosporno zaslugu, ne samo za …

„Pečat“ je dragocena činjenica na srpskoj sceni. On nema žanrovska omeđenja. Nije samo nedeljnik, već razuđeno saborište i zborište koje brusi mentalni kapacitet, kako svojih saradnika i autora, tako i čitalaca. Izvan rutine i izvan …

Svi smo sa radošću dočekali izlaženje “Pečata”, jedinog lista koji izražava istinitost javnog mnjenja. U ovim mutnim vremenima “Pečat” se bori za istinu o srpskom narodu i o Srbiji. Imam izuzetno visoko mišljenje o vašem …

Redovan sam čitalac „Pečata“, nedeljnika koji se apsolutno razlikuje od svih drugih časopisa. O pojedinim temama moguće je informisati se samo u „Pečatu“. Pri tome, teme su profesionalno, temeljno i kvalitetno obrađene, i, što je …

Čestitam! Za ovo kratko vreme koliko postojite, postali ste najbolji političko-informativni nedeljnik u zemlji. To je veliki uspeh. I gotovo je neverovatna činjenica da vam je vlasnik i glavni urednik neko ko je bio toliko …

Da je „Pečat“ izlazio u doba diktature proletarijata, bio bi partijski nepodoban. Danas ga čitam sa zadovoljstvom jer je politički nekorektan, pošto njegovi tekstovi komentarišu događaje ovog sveta iz sasvim drugog ugla od onog zvanično …

„Pečat“ pokušava da čini ono što je kod nas počelo potpuno da se zaboravlja. A to je da objavljuje tekstove, često i studije autora, koji se ne mogu pročitati u drugim publikacijama. Osim u „Pečatu“, …

Pokrenut kao neposredan odgovor na društveno stanje koje je zbog ponižavajućeg odnosa prema ultimatumima i nekritičkog usvajanja i primenjivanja tuđih ideja i koncepata dobijalo obrise zapečačene sudbine, Pečat je dokazao da nam je budućnost otvorena …

Piše Radica Momčilović I Milan Kujundžić Aberdar i Ilija Milosavljević Kolarac radili su posvećeno na polzu naroda svog, svako prema dubini svog džepa. O prvome ni u toliko mu dragoj Akademiji nauka nema više pomena. …

Piše Kostas Duzinas Ovaj autor, profesor na Londonskom univerzitetu za pravo i humanističke nauke i direktor Birkberkškog instituta u Londonu, jedan je od najboljih savremenih poznavaoca filozofije prava. Po svojim idejama blizak je stanovištima Alena …

Piše Marko Tanasković Šta su autentični brendovi Srbije? Kako brendirati državu? Ako vam se na sam pomen ovakvih uvredljivih pitanja i dilema želudac počne podizati i prevrtati u smeru suprotnom od kazaljke sata, onda je ovo …

Razgovarao Jovo Bajić Priča o nedavnoj poseti turskog predsednika Abdulaha Gula Srbiji, i njegovi razgovori sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, pored medijski razglašene, ima i drugu, skrivenu dimenziju. Na osnovu protokolarnih vesti o ovom događaju, …

Razgovarala Mila Milosavljević Ljiljana Habjanović Đurović slovi za najčitanijeg savremenog srpskog pisca, što poslednjih godina potvrđuju bestseler liste i rasprodati tiraži njenih romana: „Zapis duše“, „Igra anđela“, „Svih žalosnih radost“, „Petkana“… Sudbinu prethodnih knjiga, po …

Razgovarala Branka Čuljić Smilja Avramov je dala veliki doprinos istinitom sagledavanju istorije bavila konkretnim slučajevima genocida i ratnih zločina, počinjenih uglavnom nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije od 1945. Dvotomna kapitalna knjiga „Genocid u Jugoslaviji …

Razgovarala Ana Radmilović Rođen je 1954. godine u selu Šuljam u Sremu. Završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Redovni je profesor Univerziteta BK na predmetu Dramaturgija i dekan na Akademiji umetnosti BK. …

Razgovarala Branka Čuljić Hrvat po ocu, Jevrejin po majci, Emil Vlajki, rođen je u Splitu. U Zagrebu je diplomirao ekonomiju i FPN, a na Sorboni u Parizu magistrirao i doktorirao. Desetak godina bio je profesor …

Razgovarala Ana Radmilović Evo vam, rekoh, Kosovo. Idi dole sa magnetofonom, u pet dana napravićeš scenario za predstavu. Samo razgovaraj sa ljudima, ništa ti više ne treba. I ja to kažem Ljubiši Ristiću, i on …

Razgovarao Goran Kozić O Milovanu Danojliću zna se, skoro, sve. Od nabrajanja njegovih naslova učinilo mi se interesantnije da ga zamislim kako u romantičnom gradiću pored Pariza kuca na ćiriličnoj pisaćoj mašini, razmišlja zašto je …

Razgovarao Goran Šimpraga Kada je Natalija Naročnicka, predsednik ruskog Fonda istorijske perspektive, nekadašnja poslanica Dume i autor niza značajnih knjiga i istoriografskih studija, prošle godine, sa svojim delom „Rusija i Rusi u svetskoj istoriji“ (srpski …

Razgovarao Miloš Jovanović Žan-Pjer Ševenman (1939) je jedna od najeminentnijih političkih figura francuske Pete republike. Politički put Žan-Pjer Ševenmana, dug preko četrdeset godina, može se opisati kao neprestana borba protiv „dominantnih vetrova“. „Došao sam i …

Razgovarala Biljana Živković Još pre godinu dana na stranicama „Pečata“ mogli ste da se obavestite kuda bi moglo da odvede usvajanje Statuta AP Vojvodine. Danas, nakon što je Vlada Republike Srbije usvojila Zakon o utvrđivanju …

Piše Dušan Karić Prenosimo dokument koji je jedan od osnivača OZN-e i UDB-e Dušan Karić dostavio predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću. U tom dokumentu navode se detalji u vezi sa Brionskim plenumom, održanim 1966. godine Na …

Piše Rade Jovićević U poslednjoj deceniji 20. veka svi negativni trendovi u kretanju stanovništva Srbije poprimili su razmere demografske katastrofe, kao i u drugim tranzicionim društvima. Centralni i strateški značajan položaj srpskih zemalja na Balkanskom …