О медијској канонади поводом случаја страдалог детета у Бору Јасно је да се цео свет налази у метежу и сукобу вредносних перспектива. Али зашто Србија дозвољава себи да се додатно понижава банализовањем несрећа у сопственом …
ВишеНема мира без суверене палестинске државе
Поводом рата Хамаса и Израела у Појасу Газе објављујемо текст који је за „Печат“ написао Мохамед Набхан, амбасадор Палестине у Србији од 2006. до 2022. године, у којем овај упућени сведок немилих догађаја разматра узроке …
ВишеЕНТРОПИЈСКА ПОЛИТИЗАЦИЈА САНУ (2.део)
СЛОВО О СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА И УМЕТНОСТИ ДАНАС Одељење друштвених наука одумире, не бирају се нови чланови, иако у Србији на пољу друштвених наука влада динамична и креативна атмосфера: дела српских стратеголога, геополитичара и геоекономиста, …
ВишеХОЋЕ ЛИ СЕ ДОГОДИТИ „КОНКРЕТАН ПОТЕЗ“?
У ПРИЛОГ СЕДНИЦИ СБ УН О КиМ Седница СБ је прилика да се реафирмише неприкосновеност Савета безбедности као једино надлежног органа за одлучивање о Косову и Метохији, као и трајна вредност Резолуције СБ 1244 која …
ВишеУЛТИМАТУМ
Шолц–Макронов папир захтева да се Србија не противи чланству тзв. Косова у свим међународним организацијама, укључујући УН Уколико је текст „Основног споразума“ о Косову и Метохији, који дуже време кружи у медијима на албанском, а …
ВишеЕКСКЛУЗИВНО- Сергеј Белоус, ратни извештач из Донбаса: Украјину је у крв гурнула Америка
ИСПРЕД моје зграде у родном Харкову, у насељу Северна Саватовка где у низу стамбених објеката живи готово 400.000 људи, налазе се артиљеријски положаји украјинске војске који по руским снагама дејствују под заштитом цивила. Украјинци обичан …
ВишеМожемо ли разумети како нас други виде ако сами не знамо ко смо?
Пише Ненад Николић Предстојећи научни скуп „Српска књижевност у историјама књижевности – поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика“, заказан за 22. и 23. новембар у САНУ (Академијски одбор за српско питање), надахнуо је писмо …
ВишеСЛОВО О НОВОЈ ВИЗИЈИ ЗА СРБИЈУ
ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ПРЕДСЕДНИКА САНУ О СТАТУСУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Пише Предраг Пипер На електронском скупу Одељења језика и књижевности САНУ, који је одржан 26. јануара 2021, предложено је да се у дневни ред тог скупа …
ВишеЈа сам син фоке!
Бојкот избора је искључиво лични избор и нико нема право да позива другога, а још мање да врши притисак да неко не изађе на изборе Легенда светске музике Адријано Челентано је 7. новембра 1987, у …
ВишеФранцуска је окаљала своју част
Пише Ив Боне Отворено писмо бившег шефа француске контраобавештајне службе ДСТ председнику Француске Емануелу Макрону Господине председниче, Узимам себи за слободу, после дуге прошлости високог државног чиновника, да вам се обратим, као што су то …
ВишеУвреда Србије
Пише Милош Јовановић Признање словеначке и хрватске независности 1992. године, НАТО агресија 1999, сецесија и признање Косова и Метохије 2008. године… Француско-српско пријатељство одавно је било тешко рањено Овде, данас, народи целог света, на овом …
Више(РАЗ)ГОВОР
Протојереј Андреј Ткачов Рат против библијског човека Рат – то је хијерархијски структурирана војска. То су резерве, снабдевање и потрепштине. То је аналитика штаба и обавештајни рад на терену. То су диверзантске групе иза непријатељских …
Више(РАЗ)ГОВОР
Драго Пилсел Ватикан откопава ровове Пaпa имa проблем са Црквом којa функционирa кaо бaстион острaшћеног псеудокршћaнског фундaментaлизмa, којем је „случaј Степинaц“ новa приликa зa откопaвaње рововa премa номинaлној брaћи у Кристу – прaвослaвним Србимa… Црквa …
Више(РАЗ)ГОВОР
Миломир Степић УКРШТАЊЕ Ноторна чињеница је да ми са НАТО имамо искуство сукоба и не треба га сводити само на 1999. годину, јер он траје одавно – од момента разби-распада Југославије. Не заборавимо улогу НАТО …
Више(РАЗ)ГОВОР
Александар Павић САМО С ОСМЕХОМ, МОЛИМ! Упрошћено, порука британске дипломатије Републици Српској отприлике гласи – ми ћемо да вас силујемо, а од вас очекујемо да то примите са осмехом и захвалношћу, и да тражите још. …
ВишеЧИЈА ЈЕ ОВА ЗЕМЉА
Пише Слободан Вујовић У мојој Херцеговини у мираз се могло давати све; од стоке до сувога злата, али земља никако. Она је одувек била највећа драгоценост и гарант опстанка. Земља је чувана и остајала у …
ВишеСамо је лаж бесплатна
Пише Небојша Бакарец Замислимо хипотетичку могућност да опозиција формира власт у Београду. Да би остварили своја обећања о „бесплатном“, био би им потребан троструко већи буџет Изборна битка за Београд је беспоштедна. Београд је економски …
ВишеТи га крстиш…
На реаговање поштованог председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића најсмисленије би било одговорити народном поштапалицом која се назире из наслова овог текста, али због симпатија према њему и његовом покрету то нећу урадити. Потрудићу се …
ВишеБошко Обрадовић: Сага о Александру Атлантиђанину и Хиперборејцима из Двери
Објављујемо реаговање председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића на колумну Филипа Родића из претходног броја „Печата“ (504) под насловом „Доста је Двери“. Текст обрадовића објављујемо у целости, а одговор нашег аутора следи у наредном броју …
ВишеСлободан Јовановић и југословенство
Одговор академику Василију Крестићу Пише Борис Милосављевић На основу тема о којима је писао (и тема о којима није писао) може се видети да код Слободана Јовановића није било изражавања југословенских осећања, за разлику од …
ВишеПОХВАЛА /НЕ/ДОСЛЕДНОСТИ: О ЈУГОСЛОВЕНСТВУ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА
Због чега греши Борис Милосављевић када у разговору објављеном у прошлом броју Печата, а вођеном поводом његове књиге Слободан Јовановић. Теорија, изјављује да „За разлику од неких својих пријатеља, Слободан Јовановић није имао југословенских осећања“, …
ВишеСенке над српском кинематографијом
Због чега сумњамо у историју „коју нисмо учили“ Пише Андреј Тарасјев Нећу овом приликом улазити у то коме је било потребно да наружи руске избеглице у ТВ серији Сенке над Балканом, али прогнозирам јој велики …
ВишеКолегијум деканата Правног факултета: ИСТИНА О ДОКТОРАТУ СЛОБОДАНА БЕЉАНСКОГ
Имајући у виду неистине које је у медијима Слободан Бељански изнео на рачун Правног факултета, увреде, дезинформације и агресивну медијску кампању коју води против Факултета, Колегијум деканата Правног факултета је одлучио да јавности пружи детаљну …
ВишеРеаговање – Извртање чињеница и замена теза
УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ бр.03-281-1 дана:07.8.2013. Београд Молим вас да у складу са чл. 47. ст. 1. и чл. 48. ст. 2. Закона о јавном информисању („Службени гласник РС“ бр. 43/2003, …
ВишеПитања о златиборским недоумицама
Одговор Милана Стаматовића, председника Општине Чајетина, Слободану и Јакши Јеремићу, поводом њиховог дописа („Златиборске недоумице“) објављеног у прошлом броју „Печата“ Како поштени „инвеститори“ браћа Јеремић и секретар у Министарству рада и социјалне политике Јанићије Јакша …
ВишеЗлатиборске недоумице
Поштована господо, Поступајући по налогу Слободана Јеремића и Јанићија Јеремића, клијената моје канцеларије, слободан сам и одговоран да демантујем текстове које сте објавили, у два наставка, у Вашем листу, у вези са политичким и другим …
ВишеVojislav Koštunica
Od kada se pojavio prvi broj „Pečata“, a to nije bilo tako davno, iz broja u broj čitalačka javnost, taj najmerodavniji i najpouzdaniji sudija, uveravala se da naš najmlađi nedeljnik doista i jeste „List slobodne …
ВишеDobrica Ćosić, književnik
Milorad Vučelić, glavni urednik „Pečata“, povodom izlaženja 100. broja „Pečata“, počastvovao me je pitanjem: „Šta mislim o nedeljniku „Pečat“? Neprimereno je, smatram, ocenjivati jedan nedeljnik koji se bavi političkim, ekonomskim, društvenim i kulturnim problemima i …
ВишеČedomir Popov, akademik
U političkom sivilu naše medijske scene koja se sve „uspešnije“ uklapa u uniformisane standarde zvanične politike i postaje moćno sredstvo državne strategije, „Pečat“ je osveženje i gotovo usamljeni glas onoga što nije „pozicija“. Neophodan je …
ВишеRatko Marković, profesor Pravnog fakulteta
U prvih sto brojeva „Pečat“ je visoko podigao uvis barjak istinoljublja, pravdoljublja i rodoljublja. Otvarao je oči mnogim zabludelim i navlačio mrak na oči onima čiji se položaj zasnivao na zabludama. Postao je nosilac ordena …
ВишеVasilije Krestić, akademik
Rado čitam „Pečat” zato što je veoma dobro uređivan, ima odlične analitičke tekstove o međunarodnoj i domaćoj geopolitičkoj situaciji. Okupio je veliku ekipu stručnih saradnika i dobrih poznavalaca ukupne političke i društvene scene. Raduje me …
ВишеMatija Bećković, književnik
Ne sećam se da je neko brže od „Pečata“ našao svoje čitaoce i svoje mesto među javnim glasilima. Ako je tačno da čoveku koji napuni sto godina počinju da rastu novi zubi, onda bi i …
ВишеGoran Bregović, kompozitor
Uvek mi je bilo žao kad su mi prijatelji angažovani u politici. Danas mi je drago što moj prijatelj Milorad Vučelić kao vlasnik i glavni urednik „Pečata“ pokušava da uljepša svijet i da ga učini …
ВишеArtemije, vladika raško-prizrenski
Kod nas na Kosovo ne stižu svi brojevi vašeg lista, ali one koje imamo u eparhiji i koje sam iščitao ostavljaju utisak da je reč o ozbiljnom časopisu kome polazi za rukom da opravda svoje …
ВишеMihail Leontjev, novinar
Mogao bih da nazovem list „Pečat“ najpametnijim listom, a njenog urednika najkompetentnijim što ne bi bilo korektno s obzirom da je to jedino izdanje u Srbiji sa kojim sam imao sreću da sarađujem. To je …
ВишеLjubiša Ristić, reditelj
Čestitke za broj 100, sa željom da „Pečat“ bar do broja 200 ostane jedini nezavisan list. Posle toga može da postane i glasilo vlade, ako mu se ta vlada bude dopadala!
ВишеKosta Čavoški, akademik
Tokom dve godine izlaženja, nedeljnik „Pečat“ se potvrdio kao izuzetno dobro uređen list, a u poslednjih godinu dana i jedini nezavisan časopis. Oni koji hoće da saznaju skrivene činjenice, pročitaju samostalne i nezavisne sudove i …
ВишеSlobodan Terzić, novinar
Petnaest brojeva Krležinog „Pečata“ izazvali su pravu buru u kulturnoj javnosti Jugoslavije pred Drugi svetski rat. Sto brojeva Vučelinog „Pečata“ pokazuju da i danas, na početku 21. veka, ljudi mogu da osećaju, misle i delaju …
ВишеDr Natalija Naročnicka, istoričar
Veoma se radujem mogućnosti da pozdravim čitaoce lista „Pečat“ koji u rukama drže stoti broj. To je, nesumnjivo, veoma interesantan i sadržajan nedeljnik koji ima svoj stav i lik. Srbija preživljava teška vremena, ali kada …
ВишеVuk Bojović, direktor ZOO vrta
Pozdravljam list koji treba da postoji i koji je popunio vakuum u srpskim medijima. Verujem da će „Pečat“ uspeti još više da se nametne čitaocima i da će biti jači od pošasti koja zauzima medijski …
ВишеBrana Crnčević, književnik
Postoje novine koje prelistavam i novine koje čitam. U novinama koje čitam tražim ono što nisam našao u novinama koje prelistavam. „Pečat“ je nedeljnik koji čitam. Prvi broj „Pečata“ rođen je pre sto nedelja. „Pečat“ …
ВишеVelimir Ilić, predsednik NS
Čestitam Vam vaš jubilej sa željom da istrajete u zajedničkoj borbi za nacionalno jaku i modernu Srbiju. Srbiji su potrebne promene, profesionalni i odgovorni ljudi koji znaju kako da Srbiju izvedu iz krize. Građani vam …
ВишеJevgenij Baranov, novinar
Onima koji znaju cenu svakodnevne, iznuđene komunikacije sa štampanim sagovornicima za jutarnjom kafom u hotelskom holu, ne treba objašnjavati sa kojom količinom prostaka, tupavaca, oholih mentora i dosada kupljenih na susednom kiosku za štampu, moraš …
ВишеGojko Đogo, književnik
„Pečat“ je duboko utisnuo svoj trag u našem javnom i kultunom životu kao suvi žig istine. Verujem da će i ubudće ostati pouzdan svedok našeg nevremena. Na mnogaja ljeta.
ВишеDušan Kovačević, dramaturg
Uz čestitku za stoti broj „Pečata“ rekao bih da je ovaj jubilej potvrda kako za ozbiljno, tako i za aktuelno i angažovano novinarstvo nema boljih i gorih vremena. Godinama iskustva, čitanja i pisanja, shvatite da …
ВишеMiroslav Toholj, književnik
Čestitam vam lep i značajan jubilej, koji svedoči ne samo o vašoj autentičnosti i vrednosti, već i o sposobnosti da savladate tegobe i zamke svake vrste i utisnete koristan i nezamenljiv trag u vremenu u …
ВишеMiro Vuksanović, književnik
Retko čitam dnevne novine i nedeljnike. Čini mi se da svi objavljuju iste tekstove, govore o istim događajima, daju ista uputstva i opomene, beleže iste krađe i ubistva, smanjuju prostor za kulturu, imaju pristrasnu književnu …
ВишеMilan Gutović, glumac
Po definiciji, ako posedujete moć i sredstva, ali ne i osećaj odgovornosti, imate uslova da postanete ili prostitutka ili uspešan novinar. Povlačim se ukoliko neko ima podataka da je u liku Milorada Vučelića sadržano i …
ВишеSvetislav Božić, kompozitor
„Pečat“ je dragocena činjenica na srpskoj sceni. On nema žanrovska omeđenja. Nije samo nedeljnik, već razuđeno saborište i zborište koje brusi mentalni kapacitet, kako svojih saradnika i autora, tako i čitalaca. Izvan rutine i izvan …
ВишеSmilja Avramov, profesor
Svi smo sa radošću dočekali izlaženje “Pečata”, jedinog lista koji izražava istinitost javnog mnjenja. U ovim mutnim vremenima “Pečat” se bori za istinu o srpskom narodu i o Srbiji. Imam izuzetno visoko mišljenje o vašem …
ВишеSiniša Pavić, pisac
Redovan sam čitalac „Pečata“, nedeljnika koji se apsolutno razlikuje od svih drugih časopisa. O pojedinim temama moguće je informisati se samo u „Pečatu“. Pri tome, teme su profesionalno, temeljno i kvalitetno obrađene, i, što je …
ВишеSiniša Kovačević, pisac
Čestitam! Za ovo kratko vreme koliko postojite, postali ste najbolji političko-informativni nedeljnik u zemlji. To je veliki uspeh. I gotovo je neverovatna činjenica da vam je vlasnik i glavni urednik neko ko je bio toliko …
ВишеMiloš Šobajić, slikar
Da je „Pečat“ izlazio u doba diktature proletarijata, bio bi partijski nepodoban. Danas ga čitam sa zadovoljstvom jer je politički nekorektan, pošto njegovi tekstovi komentarišu događaje ovog sveta iz sasvim drugog ugla od onog zvanično …
ВишеLjuba Popović, slikar
„Pečat“ pokušava da čini ono što je kod nas počelo potpuno da se zaboravlja. A to je da objavljuje tekstove, često i studije autora, koji se ne mogu pročitati u drugim publikacijama. Osim u „Pečatu“, …
ВишеBojan Jovanović, antropolog
Pokrenut kao neposredan odgovor na društveno stanje koje je zbog ponižavajućeg odnosa prema ultimatumima i nekritičkog usvajanja i primenjivanja tuđih ideja i koncepata dobijalo obrise zapečačene sudbine, Pečat je dokazao da nam je budućnost otvorena …
Више