Иван Бекјарев (1946–2020) – Професор великог духа и раскошног талента

Као ведар и шармантан човек богатог духа и изузетног, свестраног талента који му је омогућавао уверљиву интерпретацију како певачких и играчких рола, тако и оних најзахтевнијих драмских или комичних, те врсног асортимана који је неопходан за радијски и телевизијски водитељски рад, недавно преминули Иван Бекјарев је на много места и у сећањима и осећањима бројних људи оставио дубок траг, па је сасвим прикладно рећи да ће још дуго бити памћен, а да је наша култура доживела велики губитак

Има више од пола века од како је недавно, од последица короне, преминули београдски глумац Иван Бекјарев одиграо своју прву улогу у филму „Боксери иду у рај“. Иако је најширу популарност стекао улогама у најкомерцијалнијим ТВ серијама „Бољи живот“ и „Срећни људи“, Бекјарев је остварио далеко више од тих свима знаних рола. Незабораван је и као тумач драмских улога, најпре оној у серији „Бањица“, али ништа мање запажен био је и у серијама „Више од игре“, „Горки плодови“, „Крај династије Обреновић“, „Отписани“… Одиграо је и педесетак филмских улога, а занимљиво је да је био међу ретким домаћим глумцима који су играли и у страним продукцијама, ван наше земље. Свестран, изузетно вредан, упоран, неуморан, бавио се понекад и у исто време разноврсним пословима и био је активан до последњих дана.
Можда су горепоменуте серије поставиле овог значајног глумца у срца милиона људи као омиљеног кућног пријатеља или као уметника коме се верује и чији је шарм неодољив када је изражен баш на таквим пословима. Иван Бекјарев је, међутим, давао много више повода за буде миљеник. Глума је, наиме, била само део његових интересовања и рада. Ко је довољно искусан да се сећа, Бекјарев је био први глас који се пре тачно пола века чуо с радио-таласа „Студија Б“. Био је радио-водитељ и забављач и деценијама је у том својству оним својим најнеодољивијим даром, савршеним радијским гласом, увесељавао публику поред радио-пријемника и то у најбољим данима не само „Студија Б“ већ и „Радио Београда 202“. Био је у сличном својству заступљен у сопственим емисијама и на малим екранима. Дакле, за публику мноштво разлога да га воле и, сада, да га се радо сећају. У позоришту, свом омиљеном месту, како је, тврде они који га познају, често говорио, одиграо је 150 улога. Био је вишедеценијски члан Југословенског драмског позоришта, али је био и чест гост у другим театрима.
Али ни то није све. Иван Бекјарев се посветио образовању младих глумаца, био је редовни професор на Академији уметности у Београду, предавао је глуму и јавни наступ. Био је селектор Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, члан наше Академије за филмску уметност и науку, прошле године је основао легат „Адлигат“ при Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу у коме су сада сви предмети везани за његову богату каријеру, као и они које је годинама прикупљао, а који ће послужити да се материјално и богато дочара велики период у животу овдашњег позоришта, радија и филма. Освајач је бројних награда, од оне њему сигурно најважније, „његовог“ Земуна, Земунске повеље за грађанске заслуге, до Октобарске награде града Београда, „Златног ћурана“ и низа других. Био је познат и као велики навијач фудбалског клуба „Црвена звезда“, чији је био дугогодишњи почасни члан.
Као ведар и шармантан човек богатог духа и изузетног, свестраног талента који му је омогућавао уверљиву интерпретацију како певачких и играчких рола, тако и оних најзахтевнијих драмских или комичних, те поменутог врсног асортимана који је неопходан за радијски и телевизијски водитељски рад, Иван Бекјарев је на много места и у сећањима и осећањима бројних људи оставио дубок траг, па је сасвим прикладно рећи да ће још дуго бити памћен и да ће многима баш недостајати, а да је због свега реченог наша култура доживела велики губитак.