Ivan Bekjarev (1946–2020) – Profesor velikog duha i raskošnog talenta

Kao vedar i šarmantan čovek bogatog duha i izuzetnog, svestranog talenta koji mu je omogućavao uverljivu interpretaciju kako pevačkih i igračkih rola, tako i onih najzahtevnijih dramskih ili komičnih, te vrsnog asortimana koji je neophodan za radijski i televizijski voditeljski rad, nedavno preminuli Ivan Bekjarev je na mnogo mesta i u sećanjima i osećanjima brojnih ljudi ostavio dubok trag, pa je sasvim prikladno reći da će još dugo biti pamćen, a da je naša kultura doživela veliki gubitak

Ima više od pola veka od kako je nedavno, od posledica korone, preminuli beogradski glumac Ivan Bekjarev odigrao svoju prvu ulogu u filmu „Bokseri idu u raj“. Iako je najširu popularnost stekao ulogama u najkomercijalnijim TV serijama „Bolji život“ i „Srećni ljudi“, Bekjarev je ostvario daleko više od tih svima znanih rola. Nezaboravan je i kao tumač dramskih uloga, najpre onoj u seriji „Banjica“, ali ništa manje zapažen bio je i u serijama „Više od igre“, „Gorki plodovi“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Otpisani“… Odigrao je i pedesetak filmskih uloga, a zanimljivo je da je bio među retkim domaćim glumcima koji su igrali i u stranim produkcijama, van naše zemlje. Svestran, izuzetno vredan, uporan, neumoran, bavio se ponekad i u isto vreme raznovrsnim poslovima i bio je aktivan do poslednjih dana.
Možda su gorepomenute serije postavile ovog značajnog glumca u srca miliona ljudi kao omiljenog kućnog prijatelja ili kao umetnika kome se veruje i čiji je šarm neodoljiv kada je izražen baš na takvim poslovima. Ivan Bekjarev je, međutim, davao mnogo više povoda za bude miljenik. Gluma je, naime, bila samo deo njegovih interesovanja i rada. Ko je dovoljno iskusan da se seća, Bekjarev je bio prvi glas koji se pre tačno pola veka čuo s radio-talasa „Studija B“. Bio je radio-voditelj i zabavljač i decenijama je u tom svojstvu onim svojim najneodoljivijim darom, savršenim radijskim glasom, uveseljavao publiku pored radio-prijemnika i to u najboljim danima ne samo „Studija B“ već i „Radio Beograda 202“. Bio je u sličnom svojstvu zastupljen u sopstvenim emisijama i na malim ekranima. Dakle, za publiku mnoštvo razloga da ga vole i, sada, da ga se rado sećaju. U pozorištu, svom omiljenom mestu, kako je, tvrde oni koji ga poznaju, često govorio, odigrao je 150 uloga. Bio je višedecenijski član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali je bio i čest gost u drugim teatrima.
Ali ni to nije sve. Ivan Bekjarev se posvetio obrazovanju mladih glumaca, bio je redovni profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu, predavao je glumu i javni nastup. Bio je selektor Festivala monodrame i pantomime u Zemunu, član naše Akademije za filmsku umetnost i nauku, prošle godine je osnovao legat „Adligat“ pri Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju u kome su sada svi predmeti vezani za njegovu bogatu karijeru, kao i oni koje je godinama prikupljao, a koji će poslužiti da se materijalno i bogato dočara veliki period u životu ovdašnjeg pozorišta, radija i filma. Osvajač je brojnih nagrada, od one njemu sigurno najvažnije, „njegovog“ Zemuna, Zemunske povelje za građanske zasluge, do Oktobarske nagrade grada Beograda, „Zlatnog ćurana“ i niza drugih. Bio je poznat i kao veliki navijač fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, čiji je bio dugogodišnji počasni član.
Kao vedar i šarmantan čovek bogatog duha i izuzetnog, svestranog talenta koji mu je omogućavao uverljivu interpretaciju kako pevačkih i igračkih rola, tako i onih najzahtevnijih dramskih ili komičnih, te pomenutog vrsnog asortimana koji je neophodan za radijski i televizijski voditeljski rad, Ivan Bekjarev je na mnogo mesta i u sećanjima i osećanjima brojnih ljudi ostavio dubok trag, pa je sasvim prikladno reći da će još dugo biti pamćen i da će mnogima baš nedostajati, a da je zbog svega rečenog naša kultura doživela veliki gubitak.