Печат недеље

Нова влада у Приштини

Четири месеца након парламентарних избора на Косову и Метохији, на којима је дотадашња „ратна коалиција“ Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија и Фатмира Љимаја изгубила већину, у Приштини је, након преговора који су потрајали четири месеца, формирана нова владајућа коалиција коју чине, досад опозициони, Покрет „Самоопредељење“ и Демократски савез Косова. Нови премијер постао је лидер „Самоопредељења“ Албин Курти.
Формирању Куртијеве владе, иначе, претходио је његов договор са Демократским савезом Косова по коме је овој партији (ипак) припало место председника Скупштине Косова, а уместо Глауфа Коњуфце – који ће у новој влади од Пацолија преузети ресор спољних послова – на то место је дошла „амерички ђак“ Вјоса Османи.
Прво обраћање косовским посланицима у функцији премијера Курти је искористио да најави још оштрији курс према Београду од кога ће, како је рекао, „тражити одговорност за почињене ратне злочине и накнаду ратне штете“, додавши и да ће „односи са Србијом бити вођени на основу равноправности, а у дијалог ће бити укључена и питања несталих лица и репарација штете“. Најавио је и подношење кривичне пријаве против Србије због наводног геноцида, као и увођење „обавезног служења војног рока“ у трајању од три месеца.
Како преносе медији, коалициони споразум између Куртијевог Покрета „Самоопредељење“ и Демократског савеза Косова предвиђа и ревизију свих споразума који су до сада постигнути у дијалогу с Београдом уз посредовање Европске уније, наводи се и да Заједница српских општина, договорена Првим бриселским споразумом, не може да добије извршна овлашћења, а руковођење дијалогом ће, сходно споразуму, од председника самопроглашеног Косова Хашима Тачија преузети управо нови премијер Албин Курти.
Сам дијалог, како је такође договорено, води се „ради признања од стране Србије“, а тема не могу да му буду промена граница и размена територија.
Поврх тога, нови коалициони партнери у Приштини договорили су се и да стопроцентна такса на увоз робе из централне Србије остане на снази „до нивоа пуног реципроцитета са Србијом“, шта год то тачно значило.
Све ово јасно најављује да ће, не догоди ли се у међувремену некакав коперникански обрт, простор за даљи дијалог Београда и Приштине и њихов евентуални договор бити још мањи него што је био досад.
О томе сведочи већ и изјава српског шефа дипломатије Ивице Дачића, који је, реагујући на најаву тужбе против Србије, рекао да се тиме „гаси и најмања нада за оживљавање дијалога“. А као „посебно опасну“ Дачић је означио и најаву увођења обавезног служења војног рока „јер би тиме Срби практично били натерани да служе у такозваној војсци Косова, која је настала рушењем свих важећих споразума и у којој би они сутра, недајбоже, били натерани да пуцају на своју браћу“.
Међу провокативним гестовима нове приштинске владе, иначе, нарочито се истиче именовање Антона Ћунија за министра одбране, будући да је он 2016. пред Вишим судом у Нишу осуђен на 15 година затвора због убиства шесторице припадника Војске Југославије у рејону карауле „Кошаре“ у септембру 1998. године.
Ову врсту провокације додатно је зачинио и премијер Курти који је, одмах након конституисања кабинета, отишао у село Преказе да ода пошту оснивачу терористичке Ослободилачке војске Косова Адему Јашарију.
Десеторо посланика Српске листе било је уздржано приликом изгласавања Куртијеве владе, а у њој ће, од укупно 15, имати два министарска места. Као и у претходној влади Рамуша Харадинаја, министар за заједнице и повратак је Далибор Јевтић, док ће Министарством за развој убудуће руководити Иван Милојевић.

Предизборни пулс

Србија ће, по свој прилици, на редовне парламентарне и локалне изборе изаћи 26. априла, а непуна три месеца пре тога дневник „Блиц“ и агенција „Фактор плус“ доносе резултате испитивања јавног мњења у Србији које је спроведено крајем јануара и почетком фебруара.
Резултати су очекивани.
Убедљиво највећу подршку има Српска напредна странка – 53,6 одсто – а далеко иза ње следе „Савез за Србију“ који ће изборе бојкотовати – 10,3 одсто подршке – и Социјалистичка партија Србије с рејтингом од 9,5 одсто.
„Мањи пад у рејтингу СЗС-а је очекиван, будући да су прогласили бојкот и прилично су неактивни. Социјалисти су занемарљиво ојачали и тренутно су нешто испод 10 процената“, прокоментарисао је резултате директор „Фактор плуса“ Владимир Пејић.
Подаци показују да се иза СПС-а, са 6 одсто подршке налазе Покрет слободних грађана Сергеја Трифуновића и Странка модерне Србије (СМС) – коалиција која не постоји и неће је ни бити зато што ће и ПСГ бојкотовати изборе, док СМС нагиње другој опцији – а следе Српски патриотски савез (СПАС) Александра Шапића са 4,3 одсто, Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) са 3,6 одсто, Српска радикална странка с 3,3 одсто и Демократска странка Србије и њен Покрет „Метла 2020“ са 2,4 одсто подршке.
На изборе ће сигурно изаћи 46 одсто анкетираних, 32 одсто каже да неће, док 22 одсто још нема став.

Пита се (и) Русија

У покушају да сачува оно што се још спасти може од каквог-таквог утицаја Европске уније на Западном Балкану, након што је њиме протутњао Ричард Гренел, специјални изасланик председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине, у Београду је прошле недеље боравио наследник Федерике Могерини на функцији високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност, Шпанац Жозеп Борел.
Нарочита пажња у разговорима које је водио са српским званичницима, предвођеним председником Александром Вучићем, била је посвећена питању замрзнутог дијалога Београда и Приштине који је био у фокусу и приликом недавне Гренелове посете.
Сходно очекивањима, али и сходно могућностима и инструментима који му стоје на располагању а нема их много, од Борела нисмо чули скоро ништа осим познатих и већ добрано излизаних фраза попут оне да је „Западни Балкан део Европе. И више од тога – треба да буде део ЕУ, географски, културолошки, кроз економске везе, и, најважније, због аспирација грађана“.
Што се обнављања дијалога Београда и Приштине тиче, рекао је само да се „нада да ће се то ускоро десити. Када се то деси, ЕУ ће бити спремна да настави са посредовањем у дијалогу“, те да ће „морати да се ангажује снажније у посредовању него последњих месеци“.
Борелову посету, ипак, не треба отписати и као сасвим лишену иоле смислене садржине, будући да се Каталонац на челу дипломатске службе Европске уније после сусрета са Вучићем усудио да укаже на ноторну чињеницу коју су сви западни званичници с којима смо се сусретали упорно успевали да прећуте.
„Вашингтон је много моћан“, рекао је Борел, „али не може да понуди Косову столицу у Уједињеним нацијама. Постоје и друге земље, не само земље ЕУ већ и Кина, Русија, Индија. И оне се питају, и мислим да сви разумеју да Косово мора да буде признато од целокупне међународне заједнице.“

А да се Русија заиста и те како пита, и да при томе нема намеру да припусти Косово у Уједињене нације као што би то желели креатори његове лажне независности, управо је ових дана потврдио амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко.
У интервјуу „Блицу“, наиме, амбасадор Боцан-Харченко рекао је најдиректније могуће: „Договор не долази у обзир без Русије и одобрења Савета безбедности. А све док нема компромиса, Резолуција 1244 је ту.“
„Не верујем да постоји брзо решење, осим ако се не ради о наметању оног које није прихватљиво за Београд, попут признавања независности Косова“, додао је, нагласивши да „целокупни разговори морају да буду враћени на темељ Резолуције 1244… Што се тиче статуса, неопходна је нова прича и нови прилаз ако желимо компромис. У правном смислу, и сваком другом, то је потпуно реално. У Савету безбедности полазимо од Резолуције 1244, на основу ње УНМИК је и даље на Косову, мандати КФОР-а и мисије ОЕБС-а су утемељени на њој. Све зависи од тога да ли постоји жеља једне стране, Приштине, да се дође да правног и правичног решења, на темељу међународног права. А само такво решење је трајно и одрживо… Самосталне, суверене земље повлаче признања једнострано проглашене независности Косова, разумевајући да Косово није држава, да то кршење међународног права има последице не само по регион већ и по општу међународну ситуацију, па и по њих саме. И овај процес одговара Резолуцији 1244.“

Нова хапшења у „Железници“

Због сумње да је злоупотребио службени положај, а у вези с истрагом махинација у Јавном предузећу „Инфраструктура железнице Србије“, Тужилаштво за организовани криминал ухапсило је пет особа, међу којима и Миодрага Поледицу, државног секретара у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић.
Пре мање од месец дана, подсећамо, уз још три особе ухапшен је и директор овог јавног предузећа Мирољуб Јевтић који је – према тврдњама таблоида блиских (неком делу) власти – полицији рекао да је само мањи део нелегално стеченог новца задржавао за себе, док је већи део исплаћивао невенчаном супругу министарке Михајловић, бизнисмену Владимиру Атанацковићу. Ову тврдњу, међутим, ухапшени директор Јевтић није поновио и када је саслушаван у Тужилаштву већ је негирао и своју кривицу.
Хапшење државног секретара Поледице сада се, такође у таблоидима – зарад пуког дизања тиража или у сврху закулисног политичког обрачуна унутар владајућих структура – тумачи као најава хапшења саме министарке.
Карактеристичан је, у том смислу, „Српски телеграф“ који наводи: „Још једном блиском сараднику министарке саобраћаја шкљоцнуле лисице: Зорана пада на Поледици. Државни секретар и човек од највећег поверења Михајловићеве ухапшен због злоупотребе положаја.“ „Зоранине људе хапсе због милионске крађе. Приведен Јевтић, пао и Поледица, нек се спреми…“, на истом ће трагу и „Ало“, а „Информер“, кудикамо суздржаније, своје читаоце обавештава: „Ухапшен Зоранин државни секретар“.
Тек, док је, у случају хапшења директора Јевтића, министарка Михајловић саопштила да „поздравља рад државних органа у расветљавању свих чињеница у вези са овим случајем“, после хапшења државног секретара Поледице практично је довела у питање рад тих државних органа: „За сада немам ниједан разлог да поверујем да је Поледица умешан у радње које му се стављају на терет.“
Шта се заправо скрива иза ове афере, или ће она бити гурнута у заборав заједно с мотивима који су стајали иза ње, сазнаћемо у периоду пред нама.