Pečat nedelje

Nova vlada u Prištini

Četiri meseca nakon parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, na kojima je dotadašnja „ratna koalicija“ Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija i Fatmira Ljimaja izgubila većinu, u Prištini je, nakon pregovora koji su potrajali četiri meseca, formirana nova vladajuća koalicija koju čine, dosad opozicioni, Pokret „Samoopredeljenje“ i Demokratski savez Kosova. Novi premijer postao je lider „Samoopredeljenja“ Albin Kurti.
Formiranju Kurtijeve vlade, inače, prethodio je njegov dogovor sa Demokratskim savezom Kosova po kome je ovoj partiji (ipak) pripalo mesto predsednika Skupštine Kosova, a umesto Glaufa Konjufce – koji će u novoj vladi od Pacolija preuzeti resor spoljnih poslova – na to mesto je došla „američki đak“ Vjosa Osmani.
Prvo obraćanje kosovskim poslanicima u funkciji premijera Kurti je iskoristio da najavi još oštriji kurs prema Beogradu od koga će, kako je rekao, „tražiti odgovornost za počinjene ratne zločine i naknadu ratne štete“, dodavši i da će „odnosi sa Srbijom biti vođeni na osnovu ravnopravnosti, a u dijalog će biti uključena i pitanja nestalih lica i reparacija štete“. Najavio je i podnošenje krivične prijave protiv Srbije zbog navodnog genocida, kao i uvođenje „obaveznog služenja vojnog roka“ u trajanju od tri meseca.
Kako prenose mediji, koalicioni sporazum između Kurtijevog Pokreta „Samoopredeljenje“ i Demokratskog saveza Kosova predviđa i reviziju svih sporazuma koji su do sada postignuti u dijalogu s Beogradom uz posredovanje Evropske unije, navodi se i da Zajednica srpskih opština, dogovorena Prvim briselskim sporazumom, ne može da dobije izvršna ovlašćenja, a rukovođenje dijalogom će, shodno sporazumu, od predsednika samoproglašenog Kosova Hašima Tačija preuzeti upravo novi premijer Albin Kurti.
Sam dijalog, kako je takođe dogovoreno, vodi se „radi priznanja od strane Srbije“, a tema ne mogu da mu budu promena granica i razmena teritorija.
Povrh toga, novi koalicioni partneri u Prištini dogovorili su se i da stoprocentna taksa na uvoz robe iz centralne Srbije ostane na snazi „do nivoa punog reciprociteta sa Srbijom“, šta god to tačno značilo.
Sve ovo jasno najavljuje da će, ne dogodi li se u međuvremenu nekakav kopernikanski obrt, prostor za dalji dijalog Beograda i Prištine i njihov eventualni dogovor biti još manji nego što je bio dosad.
O tome svedoči već i izjava srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, koji je, reagujući na najavu tužbe protiv Srbije, rekao da se time „gasi i najmanja nada za oživljavanje dijaloga“. A kao „posebno opasnu“ Dačić je označio i najavu uvođenja obaveznog služenja vojnog roka „jer bi time Srbi praktično bili naterani da služe u takozvanoj vojsci Kosova, koja je nastala rušenjem svih važećih sporazuma i u kojoj bi oni sutra, nedajbože, bili naterani da pucaju na svoju braću“.
Među provokativnim gestovima nove prištinske vlade, inače, naročito se ističe imenovanje Antona Ćunija za ministra odbrane, budući da je on 2016. pred Višim sudom u Nišu osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva šestorice pripadnika Vojske Jugoslavije u rejonu karaule „Košare“ u septembru 1998. godine.
Ovu vrstu provokacije dodatno je začinio i premijer Kurti koji je, odmah nakon konstituisanja kabineta, otišao u selo Prekaze da oda poštu osnivaču terorističke Oslobodilačke vojske Kosova Ademu Jašariju.
Desetoro poslanika Srpske liste bilo je uzdržano prilikom izglasavanja Kurtijeve vlade, a u njoj će, od ukupno 15, imati dva ministarska mesta. Kao i u prethodnoj vladi Ramuša Haradinaja, ministar za zajednice i povratak je Dalibor Jevtić, dok će Ministarstvom za razvoj ubuduće rukovoditi Ivan Milojević.

Predizborni puls

Srbija će, po svoj prilici, na redovne parlamentarne i lokalne izbore izaći 26. aprila, a nepuna tri meseca pre toga dnevnik „Blic“ i agencija „Faktor plus“ donose rezultate ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji koje je sprovedeno krajem januara i početkom februara.
Rezultati su očekivani.
Ubedljivo najveću podršku ima Srpska napredna stranka – 53,6 odsto – a daleko iza nje slede „Savez za Srbiju“ koji će izbore bojkotovati – 10,3 odsto podrške – i Socijalistička partija Srbije s rejtingom od 9,5 odsto.
„Manji pad u rejtingu SZS-a je očekivan, budući da su proglasili bojkot i prilično su neaktivni. Socijalisti su zanemarljivo ojačali i trenutno su nešto ispod 10 procenata“, prokomentarisao je rezultate direktor „Faktor plusa“ Vladimir Pejić.
Podaci pokazuju da se iza SPS-a, sa 6 odsto podrške nalaze Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića i Stranka moderne Srbije (SMS) – koalicija koja ne postoji i neće je ni biti zato što će i PSG bojkotovati izbore, dok SMS naginje drugoj opciji – a slede Srpski patriotski savez (SPAS) Aleksandra Šapića sa 4,3 odsto, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) sa 3,6 odsto, Srpska radikalna stranka s 3,3 odsto i Demokratska stranka Srbije i njen Pokret „Metla 2020“ sa 2,4 odsto podrške.
Na izbore će sigurno izaći 46 odsto anketiranih, 32 odsto kaže da neće, dok 22 odsto još nema stav.

Pita se (i) Rusija

U pokušaju da sačuva ono što se još spasti može od kakvog-takvog uticaja Evropske unije na Zapadnom Balkanu, nakon što je njime protutnjao Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, u Beogradu je prošle nedelje boravio naslednik Federike Mogerini na funkciji visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Španac Žozep Borel.
Naročita pažnja u razgovorima koje je vodio sa srpskim zvaničnicima, predvođenim predsednikom Aleksandrom Vučićem, bila je posvećena pitanju zamrznutog dijaloga Beograda i Prištine koji je bio u fokusu i prilikom nedavne Grenelove posete.
Shodno očekivanjima, ali i shodno mogućnostima i instrumentima koji mu stoje na raspolaganju a nema ih mnogo, od Borela nismo čuli skoro ništa osim poznatih i već dobrano izlizanih fraza poput one da je „Zapadni Balkan deo Evrope. I više od toga – treba da bude deo EU, geografski, kulturološki, kroz ekonomske veze, i, najvažnije, zbog aspiracija građana“.
Što se obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine tiče, rekao je samo da se „nada da će se to uskoro desiti. Kada se to desi, EU će biti spremna da nastavi sa posredovanjem u dijalogu“, te da će „morati da se angažuje snažnije u posredovanju nego poslednjih meseci“.
Borelovu posetu, ipak, ne treba otpisati i kao sasvim lišenu iole smislene sadržine, budući da se Katalonac na čelu diplomatske službe Evropske unije posle susreta sa Vučićem usudio da ukaže na notornu činjenicu koju su svi zapadni zvaničnici s kojima smo se susretali uporno uspevali da prećute.
„Vašington je mnogo moćan“, rekao je Borel, „ali ne može da ponudi Kosovu stolicu u Ujedinjenim nacijama. Postoje i druge zemlje, ne samo zemlje EU već i Kina, Rusija, Indija. I one se pitaju, i mislim da svi razumeju da Kosovo mora da bude priznato od celokupne međunarodne zajednice.“

A da se Rusija zaista i te kako pita, i da pri tome nema nameru da pripusti Kosovo u Ujedinjene nacije kao što bi to želeli kreatori njegove lažne nezavisnosti, upravo je ovih dana potvrdio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.
U intervjuu „Blicu“, naime, ambasador Bocan-Harčenko rekao je najdirektnije moguće: „Dogovor ne dolazi u obzir bez Rusije i odobrenja Saveta bezbednosti. A sve dok nema kompromisa, Rezolucija 1244 je tu.“
„Ne verujem da postoji brzo rešenje, osim ako se ne radi o nametanju onog koje nije prihvatljivo za Beograd, poput priznavanja nezavisnosti Kosova“, dodao je, naglasivši da „celokupni razgovori moraju da budu vraćeni na temelj Rezolucije 1244… Što se tiče statusa, neophodna je nova priča i novi prilaz ako želimo kompromis. U pravnom smislu, i svakom drugom, to je potpuno realno. U Savetu bezbednosti polazimo od Rezolucije 1244, na osnovu nje UNMIK je i dalje na Kosovu, mandati KFOR-a i misije OEBS-a su utemeljeni na njoj. Sve zavisi od toga da li postoji želja jedne strane, Prištine, da se dođe da pravnog i pravičnog rešenja, na temelju međunarodnog prava. A samo takvo rešenje je trajno i održivo… Samostalne, suverene zemlje povlače priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, razumevajući da Kosovo nije država, da to kršenje međunarodnog prava ima posledice ne samo po region već i po opštu međunarodnu situaciju, pa i po njih same. I ovaj proces odgovara Rezoluciji 1244.“

Nova hapšenja u „Železnici“

Zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, a u vezi s istragom mahinacija u Javnom preduzeću „Infrastruktura železnice Srbije“, Tužilaštvo za organizovani kriminal uhapsilo je pet osoba, među kojima i Miodraga Poledicu, državnog sekretara u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.
Pre manje od mesec dana, podsećamo, uz još tri osobe uhapšen je i direktor ovog javnog preduzeća Miroljub Jevtić koji je – prema tvrdnjama tabloida bliskih (nekom delu) vlasti – policiji rekao da je samo manji deo nelegalno stečenog novca zadržavao za sebe, dok je veći deo isplaćivao nevenčanom suprugu ministarke Mihajlović, biznismenu Vladimiru Atanackoviću. Ovu tvrdnju, međutim, uhapšeni direktor Jevtić nije ponovio i kada je saslušavan u Tužilaštvu već je negirao i svoju krivicu.
Hapšenje državnog sekretara Poledice sada se, takođe u tabloidima – zarad pukog dizanja tiraža ili u svrhu zakulisnog političkog obračuna unutar vladajućih struktura – tumači kao najava hapšenja same ministarke.
Karakterističan je, u tom smislu, „Srpski telegraf“ koji navodi: „Još jednom bliskom saradniku ministarke saobraćaja škljocnule lisice: Zorana pada na Poledici. Državni sekretar i čovek od najvećeg poverenja Mihajlovićeve uhapšen zbog zloupotrebe položaja.“ „Zoranine ljude hapse zbog milionske krađe. Priveden Jevtić, pao i Poledica, nek se spremi…“, na istom će tragu i „Alo“, a „Informer“, kudikamo suzdržanije, svoje čitaoce obaveštava: „Uhapšen Zoranin državni sekretar“.
Tek, dok je, u slučaju hapšenja direktora Jevtića, ministarka Mihajlović saopštila da „pozdravlja rad državnih organa u rasvetljavanju svih činjenica u vezi sa ovim slučajem“, posle hapšenja državnog sekretara Poledice praktično je dovela u pitanje rad tih državnih organa: „Za sada nemam nijedan razlog da poverujem da je Poledica umešan u radnje koje mu se stavljaju na teret.“
Šta se zapravo skriva iza ove afere, ili će ona biti gurnuta u zaborav zajedno s motivima koji su stajali iza nje, saznaćemo u periodu pred nama.