ПРАВЕДАН ЈЕ САМО МУЛТИПОЛАРНИ СВЕТ

Желимо сами да одређујемо путеве развоја, Путинова иницијатива Великог евроазијског партнерства отворена је и за ЕУ, на принципима равноправности и узајамног поштовања, истакао је Дмитриј Медведев

Посета руског премијера Дмитрија Медведева Србији, у склопу обележавања 75 година од ослобођења Београда, прворазредни је политички догађај, не само за нашу земљу. Претходно, Медведев је у својству председника Русије боравио у Србији у октобру 2009, када је говорио и у Народној скупштини. Био је то први пут да је неком страном државнику указана таква част. А још годину дана раније тада новоизабрани шеф руске државе Медведев обратио се и Бундестагу – на исту тему коју је, затим, детаљније разрадио у Београду. Радило се о, у том тренутку, на неки начин револуционарном концепту „једнаке и недељиве безбедности за све“, односно предлогу нове европске архитектуре безбедности.

ДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО КАО ТРЕН Медведев, као и Владимир Путин још од 2007. упозоравали су тадашње „западне партнере“ да не може дуго опстати светски поредак заснован на принципима голе силе, уместо међународног права, као и уцена и отимања – уместо сарадње, дипломатије и међусобног уважавања. Нису их превише слушали. Епилог је познат: разрушене државе Блиског истока, милиони избеглица, велике кризе у Сирији и Украјини, рат санкцијама између САД, Кине, ЕУ и Русије, свет нових блоковских подела. ЕУ и НАТО, водеће институције Запада, такође су запале у дубоку кризу – Велика Британија излази из ЕУ, док Турска све више постаје ривал и противник својих „савезника“ у западној војној алијанси.
После десет година Русију и Кину – Путина, Медведева и Си Ђинпинга – слушају много пажљивије. Не само на Западу, кога се то највише тиче, већ широм света. Постало је јасно да предлози и критике Москве и Пекинга нису само празне речи и вапаји немоћних фигура у глобалном поретку, него чврсти и усаглашени ставови одговорних лидера чије одлуке данас умногоме креирају свет. Да су их раније слушали – да су поруке Путина из Минхена 2007, и Медведева из Берлина 2008. и Београда 2009. биле на прави начин протумачене – многе светске кризе биле би избегнуте. Питање је, међутим, да ли је западни свет сада спремнији да чује и разуме поруке из Москве?
И овог пута Медведев се обратио српским посланицима на истом месту као пре десет година. Пажња медија, поготово западних, чини се, опет није била усмерена на кључне поруке у његовом излагању. Иако се обраћао Народној скупштини Србије, његове речи биле су упућене целом свету, а идеје – не мање утемељене и промишљене него тада – усмерене ка ближој и даљој будућности. Наравно да је Медведев у српској скупштини скренуо пажњу на све већу и разноврснију сарадњу две државе у кључним областима, као што су инфраструктура, енергетика и пољопривреда, да је поменуо да Русија враћа „петербуршки лист“ Мирослављевог јеванђеља. И поодмакле радове на стратешком гасоводу „Турски ток“, који ће повезати Русију, Србију и Европу, као и тоталну обнову не мање важне пруге Београд–Бар, чиме се Србија и Црна Гора, осим новим ауто-путем, зближавају на још један начин.
Важност Медведевљевог излагања ипак огледа се у неким сасвим другим порукама, посебно важним јер су изговорене у Србији, коју Русија, очигледно, види као неизоставан део будуће велике евроазијске слагалице. Улога Србије као једног од мостова који повезује Исток и Запад била је сасвим очигледно препозната у речима руског премијера. Његова порука да земљама не треба наметати вештачки избор између Истока и Запада, већ им препустити да поступају у складу са својим интересима – то су речи које од западних лидера деценијама нисмо чули. Можда је једино амерички председник Доналд Трамп, изјавивши недавно да је патриотизам одлика мудрих лидера и држава, на трагу ових тенденција које ће обележити читав 21. век. Није безначајно што Београд израста у један од глобалних центара где се изливају темељи новог поретка.
Које су главне поруке Медведева? Најпре, рекао је да Москва високо цени тежње Србије и њеног руководства да се очува истина о Другом светском рату и да се супротстави „свесном извртању историје“. То је веома важно данас, када у низу европских држава руше споменике војницима који су их ослободили од фашизма, рекао је Медведев: „Џелате, криве за уништење огромног броја људи, проглашавају за националне хероје. А отворена пропаганда нацистичких идеја и агресивне акције неонациста постали су свакодневица.“ „Циљ ових манипулација је прекрајање света, подметање норми међународног права под измишљеним изговорима за наметање нелегитимних, једностраних одлука. Оправдати било које акције, укључујући и најдеструктивније. То ствара тензије, сукобе, доводи до нестабилности у целом свету“, поручио је руски премијер и подсетио да је Србија то осетила 1999. године. За нас је посебно важна изјава Медведева да је Русија спремна да Србији пружи „сву неопходну помоћ у очувању суверенитета и територијалне целовитости“, на основу Резолуције 1244 СБ УН.

ИЗГРАДЊА РАВНОПРАВНОСТИ Затим је прешао на суштину. „Јачање позиција суверених држава и одбрана националних интереса не противречи моделу глобализације, отвореног друштва“, али је чување сећања народа о својим коренима у основи државности, подвукао је премијер, подсетивши да је Београд, кроз Покрет несврстаних, играо кључну улогу у процесу стварања међународног права у доба када су нације освајале право на суверенитет. „Праведан је данас само мултиполарни свет. Он је могућ на основу поштовања националних интереса, немешања у унутрашње ствари. Равноправни односи, узајамно корисни односи помажу у решавању заједничких задатака, у одговору на заједничке изазове који прете свима нама и достизању стабилног, истинског и дугорочног развоја наших држава“, подвукао је Медведев.
„Управо зато са нашим партнерима градимо Евроазијску економску унију. Наша интеграција заснована је на равноправности и, желим посебно да подвучем, прагматизму и уважавању интереса других. Евроазијска унија није затворени клуб, она активно развија међународне везе, има односе с многобројним државама“, нагласио је Медведев, подсетивши на уговор Србије са ЕАЕУ и приступ наше земље тржишту од преко 180 милиона људи. Указао је да планови Србије о приступању ЕУ неће довести до обустављања билатералне сарадње с Москвом, „без обзира на то што се земљама заједничког суседства Русије и ЕУ – било на простору ЗНД или на Балкану – често намеће избор без алтернативе: или ићи на Запад, или на Исток“.
„А заправо не треба ићи на Запад или на Исток, већ само градити сарадњу на апсолутно прагматичан начин – у интересу својих земаља, у интересу својих народа, не падати на идеолошке празне приче, некакве идеолошке клишее, већ развијати прагматичну сарадњу. Зато смо ми против таквог деструктивног приступа“, објаснио је шеф руске владе. Због одлуке ЕУ да одустане од сарадње с Москвом, додао је, сада је теже решавати многе проблеме у Европи, која је, као и Русија, због тога изгубила милијарде евра. Нагласио је да се „у наш заједнички европски дом“ као бумеранг враћају смене режима и наметање демократије по Блиском истоку и Африци – у виду мигрантског колапса и терористичких претњи, што ствара хаос на огромним територијама, води уништењу држава и тоталном ширењу тероризма у свету.
„Многи у Европи већ отворено признају да, због демонстрације привидног јединства о руском питању, ЕУ трпи озбиљну дипломатску штету и економске губитке“, поручио је Медведев и захвалио Србији што брани принципијелну позицију и не прикључује се санкцијама против Русије, без обзира на свој европски пут и најтеже притиске. „Русија је заинтересована за нормалне, партнерске односе са ЕУ. Ми желимо стабилног, економски успешног, предвидљивог и одговорног суседа“, поручио је руски премијер и подсетио да је трговинска размена Русије с ЕУ пре увођења санкција износила 407 милијарди евра годишње, а да је сада преполовљена. „Треба израчунати ко је шта изгубио“, указао је Медведев.
„Желимо да сами одређујемо путеве развоја својих економија, трговинских веза с Европом, укључујући и најважнија питања као што је задовољење енергетских потреба. Подсећам да је председник Русије Владимир Путин иступио са иницијативом Великог евроазијског партнерства – то је заиста опсежна, широка идеја – и садејства тог партнерства, тог формата, с другим интеграционим структурама: Заједницом независних држава, Шангајском организацијом за сарадњу, Асоцијацијом нација југоисточне Азије (АСЕАН). Не видим разлог зашто се ЕУ не би прикључила овом послу. Тим пре што се фрагменти овог посла свеједно одвијају. Још једном желим да подвучем: ми, Руска Федерација, отворени смо за равноправан дијалог заснован на узајамном поштовању с ЕУ. Али само на овим принципима, и уз разумевање да је управо на тај начин могуће изградити узајамно корисну сарадњу и уважавање“, објаснио је Медведев и додао да односи Србије и Русије могу да послуже као пример.