НАША ТЕМА l Међународна конференција „Од агресије до новог праведног поретка“

Оружана агресија НАТО-а на СРЈ 1999. године била је догађај који је успоставио стандард за наредне ратове. Многи експерти су били мишљења да је бруталним нападом на нашу земљу отпочело ширење НАТО-a на Исток, што је довело и до сукоба у Украјини. Агресија је изведена под лажним разлозима. Шта год је учињено, дугорочно је планирано. СРЈ и Србији многи су одали почаст и поштовање, а осуђена је злоупотреба УН. Пракса указује на то да се налазимо у свету у којем нам међународно право и споразуми не гарантују ништа

Дводневна Међународна конференција „Од агресије до новог праведног поретка“, поводом 25 година од агресије НАТО-а на СРЈ, одржана је 22. и 23. марта у Дому Војске Србије у Београду. Учествовало је близу стотину еминентних бораца за мир из готово свих крајева света, а скуп су организовали Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије, Удружење „Ветерани војнообавештајне службе Србије“ и Фонд дијаспора за матицу.
Отварању конференције присуствовали су чланови Колегијума министра одбране и начелника Генералштаба, припадници Министарства одбране и Војске Србије, епископ липљански и војни Доситеј викарни епископ патријарха Порфирија, представници дипломатског кора, борци, бивши команданти, бројни гости из земље и иностранства и организатори.

ПОЧАСТ ЖРТВАМА РАЗУЛАРЕНЕ СИЛЕ Председник Београдског форума за свет равноправних, бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић је на почетку дводневног скупа између осталог рекао: „Данас смо окупљени овде на својеврсном глобалном народном сабору, са пријатељима из свих делова света. Припадамо различитим нацијама, религијама, политичким оријентацијама и цивилизацијама, али смо уједињени у одавању почасти људским жртвама разуларене силе, у осуди агресије НАТО-а и посебно, у напору да допринесемо миру, слободи и напретку за све земље и народе. Овде смо да чувамо истину, учвршћујемо вредност права и правде, као и да трагамо за хуманијом и безбеднијом будућношћу свих. Данас, такође, одајемо признање браниоцима једне слободољубиве и независне земље која је нападнута иако није представљала опасност ни за коју другу земљу, најмање за чланице НАТО-a. Оружана агресија је окончана пре две и по деценије, али њени покретачи покушавају да је наставе другим средствима све до данашњег дана.“
Затим је казао да народ Србије неће, нити може заборавити људске жртве и патње које је проузроковао НАТО својом нечовечанском агресијом и да се злочини извршени над српским народом никада и нигде не смеју поновити, па нагласио: „Мир, једнака безбедност, равноправна сарадња и напредак су наше право и не допуштамо да нам, било ко то право гази или отима. Наше тежње су усмерене на изградњу новог светског поретка у чијем центру су равноправност, коегзистенција и добробит свих. Поредак слободе, разумевања и отворености без наметања туђих интереса, вредности и схватања. Тражимо да се поштују историјске, културне и духовне специфичности, да разлике буду третиране као богатство. а не као повод за нове поделе, конфронтацију и ратове. Залажемо се за поредак заснован на равноправности, а не на сили и привилегијама моћника.“
По оцени Живадина Јовановића, да би било истинске демократије у унутрашњим уређењима, и у међународним односима морају се поштовати начела демократије. „Основно начело је – равноправност и немешање. Форсирана подела на ‘демократије’ и ‘аутократије’ представља замку заговорника униполарног поретка и конфронтације. Та подела је у служби хијерархијских односа, конфронтације и хегемонизма“, нагласио је он.
„У агресији је страдало 1.139 војника и полицајаца, око 3.000 цивила (међу којима 89 деце), док је око 10.000 људи рањено. Тек треба утврдити колико је људи изгубило животе од одложених дејстава забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом, отровни гасови настали бомбардовањем рафинерија, хемијских фабрика и електропостројења, касетне бомбе и друго. Штета од ратних разарања процењена је на 100 милијарди долара. Био је то злочин против мира и човечности“, подсетио је Јовановић.

НАТО ПРОИЗВОЂАЧ РАТОВА Агресија НАТО-a на СРЈ, како је наглашено на конференцији, јесте глобална тема. Многи учесници су истакли размере штете, а посебно оне причињене Србији гађањем цивилних циљева, и осудили агресију. Тај рат представљао је прекретницу у међународним односима јер је НАТО од одбрамбеног савеза постао агресивни. НАТО је 1999. вратио рат на тло Европе. Био је то рат у коме је Европа учествовала сама против себе.
Указано је на то да је оно што се догађало у СРЈ 1999. године постало стандард за наредне ратове, а многи су били мишљења да је бруталним нападом на нашу земљу отпочело ширење НАТО-a на Исток, што је довело и до сукоба у Украјини. Агресија је изведена под лажним разлозима. Шта год је учињено, дугорочно је планирано. СРЈ и Србији одата је почаст и поштовање, а осуђена је злоупотреба УН. Пракса показује да се налазимо у свету у којем међународно право и споразуми не гарантују ништа. Чујемо многобројне апеле за мир и равноправност, декларативно нико није за ратове, али они у Србији, касније и у обојеним револуцијама, нису могли да се спрече. НАТО је, као својеврсна милитаристичка машина, постао произвођач ратова. Међународно право претворено је у низ случајева који важе од прилике до прилике, а погубност таквог приступа виђена је код нас.
Бивша Југославија разбијена је по шавовима које су чиниле републичке границе. Запад је водио рачуна да пре свега Словенија, Хрватска и БиХ остану у оквиру својих граница, док за Србију није важио исти принцип. Српске међе могу да се мењају како се коме ћефне. Тиме је показана груба непринципијелност. На скупу је осуђена покорност ЕУ према НАТО-у. Многи су осудили и улогу медија у рату. Значајан део новинара, у случају рата 1999. године, деловали су као плаћеници и у функцији империјализма и агресије.
Хероји и хероине Србије су исписали значајне странице светске историје. Још једном на делу је показано да народ који се бори за слободу не може бити поражен. Догађаји у јужној српској покрајини пре 25 година имали су терористички карактер. Грађани земаља Запада преварени су информацијама да су Срби чинили злочине, попут Рачка и Меркала. Широм света воде се борбе за праведније међународне односе засноване на поштовању суверенитета, територијалног интегритета и равноправној сарадњи, а не на диктату и послушности.
То што се догађало 1999. године није био „мали косовски рат“, нити „хуманитарна интервенција“ већ рат с геополитичким циљевима: отимање аутономне покрајине Косово и Метохија од Србије; дуготрајно распоређивање америчких трупа на Балкану у оквиру стратегије експанзије на Исток; успостављање преседана за интервенције кршењем међународног права, улоге СБ УН и оснивачког акта НАТО-а од 1949; оправдавање постојања и ширења НАТО-а.

СТАТУС КОСМЕТА Агресија НАТО-а је истовремено представљала рушење правног поретка мира и безбедности у Европи и свету, успостављених на резултатима Другог светског рата. Балкан је данас нестабилнији, Европа без самосталности идентитета и визије.
Уништени су или оштећени инфраструктура, енергетика, индустријски објекти, школе, болнице, обданишта, споменици културе и многи други цивилни циљеви. Директна штета је 100 милијарди америчких долара. Наглашено је да су НАТО и земље чланице, учеснице у агресији, у обавези да Србији надокнаде причињену ратну штету.
НАТО је користио муницију са осиромашеним уранијумом, графитне и касетне бомбе и друга запаљива и отровна средства. Загађена је животна средина, производња хране. НАТО је признао да је нападом на СР Југославију прекршио међународно право и да је користио муницију са осиромашеним уранијумом. Учесници конференције упутили су апел да се обнови рад посебних тела Народне скупштине и Владе Србије за утврђивање последица агресије на здравље грађана и животну средину и да се ратни злочини против цивила и за непоштовање ратних конвенција процесуирају и санкционишу.
У финалном документу скупа у Београду изражена је пуна подршка суверенитету и територијалном интегритету Србије са међународно признатим границама у којима је наставила своје чланство у ОУН, ОЕБС-у и другим универзалним међународним организацијама. Истовремено је наглашена забринутост због масовног кршења основних људских права српске заједнице на Косову и Метохији, настављањем њиховог систематског протеривања, као и спречавањем слободног и безбедног повратка више од 250.000 протераних Срба и других неалбанаца у њихове домове и на имања.
На конференцији је изражено уверење да се статус покрајине Косово и Метохија може решавати искључиво у складу са међународним правом и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999, а која има трајни, правно општеобавезујући карактер. Осуђена су сва кршења тог документа и политика уцена, притисака и свих једностраних корака који су усмерени на окончање етничког чишћења преосталог српског становништва и увлачење Србије у признавање неотуђивог дела њене државне територије за суседну државу.

ЗАБРИНУТОСТ СВЕТА Униполарни поредак заснован је на стратегији хегемонизма и глобалне доминације са НАТО-ом као оружаним инструментом. Политика експанзије НАТО-а, која почиње са падом Берлинског зида 1989. године, а убрзава се агресијом на СР Југославију 1999. представља извор опасности по мир у Европи и свету. У време агресије НАТО је имао 19, а данас има 32 чланице. После изградње америчке војне базе Бондстил на Косову и Метохији успостављене су десетине нових НАТО база. На Старом континенту данас постоји далеко више страних војних база и стокова нуклеарног оружја него у време биполарности и Хладног рата.
У београдској изјави изражена је најдубља забринутост због убрзања ескалације у глобалним односима, доливања уља на ватру сукоба, настављања провокација и опасности од глобалног сукоба. Свет је на ивици светског рата. Човечанство ће обуздати разуларену агресивност отуђених центара моћи, или отићи у понор. Потребно је да неодложно отпочне дијалог на стратешком нивоу, под окриљем УН, са циљем да се зауставе ескалација, гомилање конвенционалног и нуклеарног оружја и кршење међународних споразума. Захтева се укидање страних војних база, потпуно повлачење америчког тактичког нуклеарног оружја и постројења тзв. противракетне одбране из Европе, који погоршавају безбедност.
Подржан је процес мултиполаризације глобалних односа и њихова демократизација на основама суверене равноправности свих држава и народа. Кључну улогу у мировним, безбедносним и развојним иницијативама играју БРИКС, ЕАЕУ, Глобална иницијатива „Појас и Пут“, Шангајска организација за сарадњу, ПНЗ. Неопходно је укидање свих монопола, привилегија или „изузетности“. Не прихватају се нови „зидове“ ни поделе. Политика конфронтације, интервенционизма и мешања у унутрашње ствари, коју подстичу војноиндустријски комплекс и крупни финансијски капитал, морају уступити место дијалогу, партнерству, поштовању основних норми међународног права и мултиполарног светског поретка.

ПРАВО ПОРАЖЕНО, ПРАВДА ПОГАЖЕНА Запажено излагање имао је и министар одбране Милош Вучевић који је рекао: „Данас, када говоримо о ономе што нам се десило пре 25 година, али и када анализирамо оно што нам се дешавало након тога па и оно што нам се данас дешава, видимо да је све више људи у свету који слободно мисле, говоре, размишљају разборито и објективно и о ономе што се нама десило пре 25 година. А на 24. март 1999. године, можемо слободно рећи, надвила се огромна туга, пре свега због страдања једне суверене и слободне државе, али и због смрти међународног јавног права. „Јасно је свима да је на тај дан право поражено, а правда погажена. Доказ томе, између осталог, је и велики број стручњака који су дошли на данашњу конференцију из целог света. У нашој земљи увек ће провејавати осећај туге и резигнације када говоримо о НАТО агресији на Савезну Републику Југославију, односну Србију и Црну Гору.“

„ЗЛАТНА МИЛИЈАРДА“ Највећу препреку поретку равноправних народа представљају реликти Хладног рата. Зато НАТО треба распустити, а доктрину хегемонизма, експанзионизма и неоколонијализма послати у историју. Осуђено је масовно убијање недужног палестинског народа, посебно масовно убијање деце, и упућен позив на неодложан прекид ватре у Појасу Газе и другим деловима у којима живи палестински народ, како би се коначно зауставило страдање људи без преседана у новијој историји, а угроженом становништву несметано испоручили храна, лекови, вода и друге животне потрепштине.
Сматра се да је украјинска криза последица стратегије ширења НАТО-а на Исток, при чему су изневерени сви договори да неће бити експанзије. Криза се може решити мирним путем уз признавање и отклањање узрока и гарантовања једнаке безбедности за све државе. Заједничка будућност човечанства искључује егоизам и уске прилазе каква је теза о безбедности „златне милијарде“.
Владимир Кршљанин је навео да је Запад окренуо леђа основним принципима међународног права. Рат против СРЈ била је само припрема за рат НАТО-a против Русије. Ратови НАТО-a у свему су исти, по мотивима, методима и средствима. Русија нигде није прекршила међународно право. Иста закулиса, која је финансирала Хитлера, покренула је два европска рата: против Срба и Руса. Може се сматрати да се ради о истом хибридном рату. Србија је остала војно непоражена, а Русија ће да победи, подвукао је Кршљанин.
„Вођење одбрамбеног рата у условима изразито неповољног односа снага, без савезника и помоћи са стране, представљао је изразито велики стратегијски проблем. Бројке о диспропорцији наших снага и снага агресора, добро су познате јавности. Готово је незабележено у историји ратовања да се једна земља од агресије бранила када је однос снага у неким елементима био чак 1.600 у корист нападача, а да при томе није доживела пораз на бојном пољу. Наша војска, полиција, и други елементи система нису доживели стратегијско изненађење, сви су дочекали рат на предвиђеним местима и јуначки се борили. Трећа армија, а пре свега Приштински корпус, као и РВ и ПВО широм земље поднели су највећи терет“, казао је генерал-пуковник Бранко Крга.
На питање како су снаге Треће армије и Приштинског корпуса претекле из стратегијске клопке, НАТО и Пентагон су званично понудили два одговора, напоменуо је генерал-пуковник Владимир Лазаревић. „Српску војску на Косову сачувала је тактика 4M, то јест маскирање, маневар мобилност и морал. Друга њихова теза је да је српска војска на Космету била у предности за неколико часова у примени тактике ОООА, то јест осматрање, оријентација, организација и активност. У извршавању задатака, у центру пажње свих састава Корпуса, у тактици употребе, била пажња усмерена на цивилно становништво, а принцип хуманости, као врховни, испред принципа војничке ефикасности и максимална употреба“, нагласио је Лазаревић.
Аналитичар Владимир Капуралин навео је да је саставни циљ агресије био кажњавање СР Југославије као јединог преосталог бастиона након тектонских друштвено-политичких промена деведесетих, који је стајао на путу продору крупног капитала на Исток, којим је тзв. Међународна заједница, а у ствари група најбогатијих земаља света, предвођена Сједињеним Америчким Државама, освојила нови лебенсраум, на којем је инсталирала своју доминацију у складу са правилима новог светског униполарног поретка. То кажњавање извршено је врло темељно и свеобухватно. Почињен је злочин према људима, стварима и животној средини, а присутно је још и данас. Агресија је била класичан пример рата за простор. Тај рат је био наставак тектонских друштвено-политичких промена деведесетих година прошлог века.
Горко искуство и поука за протеклих четврт века огледа се у чињеници да је заштита српског становништва функционисала на прави начин само онда када је на простору Косова и Mетохије функционисала српска држава.

Поводом четврт века агресије НАТО-а на Југославију Изложба фотографија „ЗАШТО?“ У Руском дому у Београду је 25. марта отворена изложба фотографија руске државне информативне агенције ТАСС и медијске компаније „Новости“

Изложбу архивских материјала руских и српских фото-репортера из периода НАТО бомбардовања СРЈ поздравним обраћањем отворио је директор Руског дома Јевгениј Баранов, иначе некадашњи војни дописник руске телевизије, живи сведок ратних догађа 1999. године и погрома који су почетком 21. века почињени на територији Косова и Метохије.
Изложба је отворена у оквиру циклуса манифестација које је Руски дом организовао поводом обележавања 25. годишњице НАТО агресије на СРЈ, а непосредно пред почетак научне трибине „НАТО агресија против Југославије: историјско сећање и дугорочне последице“.
Високим руским и српским званицама, међу којима су били и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и руководилац „Россотрудничества“ Јевгениј А. Примаков, као и представницима научне заједнице, члановима борачких и друштвених организација и медијима обратио се генерални директор ТАСС-а Андреј Кондрашов: „Двадесет четвртог марта се променио цео свет. Догађаји од пре четврт века су оснажили право јачег у односу на међународно право. Нећу претерати ако кажем да су ратови у Авганистану, Либији, Ираку, тренутно у Палестини и у Украјини почели тачно 24. марта 1999. године.“
У име медијске компаније „Новости“, присутнима се обратио главни и одговорни уредник овог гласила Милорад Вучелић. Он је рекао да изложба сведочи о дивљачкој оружаној агресији на Србију, као и о солидарности руског народа, протестима и миротворним напорима највиших руских државника с Јевгенијем М. Примаковoм на челу, а који је још 30. марта 1999. допутовао у Србију. „Политика која је довела до агресије је и даље жива и активна и спремна да почини највеће ужасе. О томе сведочи све оно што се дешава на фронту против Русије“, закључио је Вучелић.
Изложба „Зашто“ у Руском дому биће отворена 78 колико је трајала агресија на нашу земљу.

БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА Тражимо укидање страних војних база…

Учесници међународног скупа „Од агресије до новог праведног поретка“ усвојили су и потписали Београдску декларацију – документ којим су изразили своје заједничке ставове не само поводом оружане агресије на Србију већ и поводом геополитичких ломова и прилика у савременом зараћеном и узнемиреном свету. У Декларацији се између осталог каже:
Изражавамо најдубљу забринутост због убрзања ескалације непријатељстава и сукоба у глобалним односима, доливања уља на ватру сукоба, настављања провокација и опасности од глобалног сукоба. Свет је на ивици понора. Човечанство ће – или обуздати разуларену агресију отуђених центара моћи, или пасти у тај понор. 
Зато смо јединствени у захтеву за неодложно отпочињање дијалога на стратешком нивоу, под окриљем УН, са циљем да се зауставе ескалација, гомилање конвенционалног и нуклеарног оружја и кршење међународних споразума.
Тражимо укидање страних војних база, потпуно повлачење америчког тактичког нуклеарног оружја и постројења тзв. антиракетне одбране из Европе, који погоршавају безбедност.
Позивамо да се прекине ратно-хушкачка реторика, да се сви одговорни државници окрену дијалогу и налажењу мирних, праведних и одрживих решења за све текуће сукобе и кризе. 
Упућујемо апел свим мирољубивим снагама у свету да удруже снаге у борби за поштовање међународног права, суверенитета и територијалног интегритета свих држава, јачање ауторитета и улоге Уједињених нација и других универзалних међународних организација, за поштовање принципа равноправности, суверенитета и територијалног интегритета, за сарадњу и координацију у борби против тероризма и сепаратизма као глобалних опасности. 
Подржавамо процес мултиполаризације глобалних односа и њихову демократизацију на основама суверене равноправности свих држава и народа.
Подржавамо мировне, безбедносне и развојне иницијативе које полазе од принципа недељивости мира, безбедности и развоја и које уважавају узроке проблема. Кључну улогу у том процесу играју БРИКС, ЕАЕУ, Глобална иницијатива „Појас и пут“, Шангајска организација за сарадњу, ПНЗ. Подржавамо укидање свих монопола, привилегија или „изузетности“. Не прихватамо нове „зидове“ ни поделе. Покушај поделе света на „демократије“ и „аутократије“ је подметање центара моћи да би се продужило трајање униполарног поретка.