NAŠA TEMA l Međunarodna konferencija „Od agresije do novog pravednog poretka“

Oružana agresija NATO-a na SRJ 1999. godine bila je događaj koji je uspostavio standard za naredne ratove. Mnogi eksperti su bili mišljenja da je brutalnim napadom na našu zemlju otpočelo širenje NATO-a na Istok, što je dovelo i do sukoba u Ukrajini. Agresija je izvedena pod lažnim razlozima. Šta god je učinjeno, dugoročno je planirano. SRJ i Srbiji mnogi su odali počast i poštovanje, a osuđena je zloupotreba UN. Praksa ukazuje na to da se nalazimo u svetu u kojem nam međunarodno pravo i sporazumi ne garantuju ništa

Dvodnevna Međunarodna konferencija „Od agresije do novog pravednog poretka“, povodom 25 godina od agresije NATO-a na SRJ, održana je 22. i 23. marta u Domu Vojske Srbije u Beogradu. Učestvovalo je blizu stotinu eminentnih boraca za mir iz gotovo svih krajeva sveta, a skup su organizovali Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, SUBNOR Srbije, Udruženje „Veterani vojnoobaveštajne službe Srbije“ i Fond dijaspora za maticu.
Otvaranju konferencije prisustvovali su članovi Kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, episkop lipljanski i vojni Dositej vikarni episkop patrijarha Porfirija, predstavnici diplomatskog kora, borci, bivši komandanti, brojni gosti iz zemlje i inostranstva i organizatori.

POČAST ŽRTVAMA RAZULARENE SILE Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović je na početku dvodnevnog skupa između ostalog rekao: „Danas smo okupljeni ovde na svojevrsnom globalnom narodnom saboru, sa prijateljima iz svih delova sveta. Pripadamo različitim nacijama, religijama, političkim orijentacijama i civilizacijama, ali smo ujedinjeni u odavanju počasti ljudskim žrtvama razularene sile, u osudi agresije NATO-a i posebno, u naporu da doprinesemo miru, slobodi i napretku za sve zemlje i narode. Ovde smo da čuvamo istinu, učvršćujemo vrednost prava i pravde, kao i da tragamo za humanijom i bezbednijom budućnošću svih. Danas, takođe, odajemo priznanje braniocima jedne slobodoljubive i nezavisne zemlje koja je napadnuta iako nije predstavljala opasnost ni za koju drugu zemlju, najmanje za članice NATO-a. Oružana agresija je okončana pre dve i po decenije, ali njeni pokretači pokušavaju da je nastave drugim sredstvima sve do današnjeg dana.“
Zatim je kazao da narod Srbije neće, niti može zaboraviti ljudske žrtve i patnje koje je prouzrokovao NATO svojom nečovečanskom agresijom i da se zločini izvršeni nad srpskim narodom nikada i nigde ne smeju ponoviti, pa naglasio: „Mir, jednaka bezbednost, ravnopravna saradnja i napredak su naše pravo i ne dopuštamo da nam, bilo ko to pravo gazi ili otima. Naše težnje su usmerene na izgradnju novog svetskog poretka u čijem centru su ravnopravnost, koegzistencija i dobrobit svih. Poredak slobode, razumevanja i otvorenosti bez nametanja tuđih interesa, vrednosti i shvatanja. Tražimo da se poštuju istorijske, kulturne i duhovne specifičnosti, da razlike budu tretirane kao bogatstvo. a ne kao povod za nove podele, konfrontaciju i ratove. Zalažemo se za poredak zasnovan na ravnopravnosti, a ne na sili i privilegijama moćnika.“
Po oceni Živadina Jovanovića, da bi bilo istinske demokratije u unutrašnjim uređenjima, i u međunarodnim odnosima moraju se poštovati načela demokratije. „Osnovno načelo je – ravnopravnost i nemešanje. Forsirana podela na ‘demokratije’ i ‘autokratije’ predstavlja zamku zagovornika unipolarnog poretka i konfrontacije. Ta podela je u službi hijerarhijskih odnosa, konfrontacije i hegemonizma“, naglasio je on.
„U agresiji je stradalo 1.139 vojnika i policajaca, oko 3.000 civila (među kojima 89 dece), dok je oko 10.000 ljudi ranjeno. Tek treba utvrditi koliko je ljudi izgubilo živote od odloženih dejstava zabranjenih oružja kao što su projektili sa osiromašenim uranijumom, otrovni gasovi nastali bombardovanjem rafinerija, hemijskih fabrika i elektropostrojenja, kasetne bombe i drugo. Šteta od ratnih razaranja procenjena je na 100 milijardi dolara. Bio je to zločin protiv mira i čovečnosti“, podsetio je Jovanović.

NATO PROIZVOĐAČ RATOVA Agresija NATO-a na SRJ, kako je naglašeno na konferenciji, jeste globalna tema. Mnogi učesnici su istakli razmere štete, a posebno one pričinjene Srbiji gađanjem civilnih ciljeva, i osudili agresiju. Taj rat predstavljao je prekretnicu u međunarodnim odnosima jer je NATO od odbrambenog saveza postao agresivni. NATO je 1999. vratio rat na tlo Evrope. Bio je to rat u kome je Evropa učestvovala sama protiv sebe.
Ukazano je na to da je ono što se događalo u SRJ 1999. godine postalo standard za naredne ratove, a mnogi su bili mišljenja da je brutalnim napadom na našu zemlju otpočelo širenje NATO-a na Istok, što je dovelo i do sukoba u Ukrajini. Agresija je izvedena pod lažnim razlozima. Šta god je učinjeno, dugoročno je planirano. SRJ i Srbiji odata je počast i poštovanje, a osuđena je zloupotreba UN. Praksa pokazuje da se nalazimo u svetu u kojem međunarodno pravo i sporazumi ne garantuju ništa. Čujemo mnogobrojne apele za mir i ravnopravnost, deklarativno niko nije za ratove, ali oni u Srbiji, kasnije i u obojenim revolucijama, nisu mogli da se spreče. NATO je, kao svojevrsna militaristička mašina, postao proizvođač ratova. Međunarodno pravo pretvoreno je u niz slučajeva koji važe od prilike do prilike, a pogubnost takvog pristupa viđena je kod nas.
Bivša Jugoslavija razbijena je po šavovima koje su činile republičke granice. Zapad je vodio računa da pre svega Slovenija, Hrvatska i BiH ostanu u okviru svojih granica, dok za Srbiju nije važio isti princip. Srpske međe mogu da se menjaju kako se kome ćefne. Time je pokazana gruba neprincipijelnost. Na skupu je osuđena pokornost EU prema NATO-u. Mnogi su osudili i ulogu medija u ratu. Značajan deo novinara, u slučaju rata 1999. godine, delovali su kao plaćenici i u funkciji imperijalizma i agresije.
Heroji i heroine Srbije su ispisali značajne stranice svetske istorije. Još jednom na delu je pokazano da narod koji se bori za slobodu ne može biti poražen. Događaji u južnoj srpskoj pokrajini pre 25 godina imali su teroristički karakter. Građani zemalja Zapada prevareni su informacijama da su Srbi činili zločine, poput Račka i Merkala. Širom sveta vode se borbe za pravednije međunarodne odnose zasnovane na poštovanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ravnopravnoj saradnji, a ne na diktatu i poslušnosti.
To što se događalo 1999. godine nije bio „mali kosovski rat“, niti „humanitarna intervencija“ već rat s geopolitičkim ciljevima: otimanje autonomne pokrajine Kosovo i Metohija od Srbije; dugotrajno raspoređivanje američkih trupa na Balkanu u okviru strategije ekspanzije na Istok; uspostavljanje presedana za intervencije kršenjem međunarodnog prava, uloge SB UN i osnivačkog akta NATO-a od 1949; opravdavanje postojanja i širenja NATO-a.

STATUS KOSMETA Agresija NATO-a je istovremeno predstavljala rušenje pravnog poretka mira i bezbednosti u Evropi i svetu, uspostavljenih na rezultatima Drugog svetskog rata. Balkan je danas nestabilniji, Evropa bez samostalnosti identiteta i vizije.
Uništeni su ili oštećeni infrastruktura, energetika, industrijski objekti, škole, bolnice, obdaništa, spomenici kulture i mnogi drugi civilni ciljevi. Direktna šteta je 100 milijardi američkih dolara. Naglašeno je da su NATO i zemlje članice, učesnice u agresiji, u obavezi da Srbiji nadoknade pričinjenu ratnu štetu.
NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, grafitne i kasetne bombe i druga zapaljiva i otrovna sredstva. Zagađena je životna sredina, proizvodnja hrane. NATO je priznao da je napadom na SR Jugoslaviju prekršio međunarodno pravo i da je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom. Učesnici konferencije uputili su apel da se obnovi rad posebnih tela Narodne skupštine i Vlade Srbije za utvrđivanje posledica agresije na zdravlje građana i životnu sredinu i da se ratni zločini protiv civila i za nepoštovanje ratnih konvencija procesuiraju i sankcionišu.
U finalnom dokumentu skupa u Beogradu izražena je puna podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije sa međunarodno priznatim granicama u kojima je nastavila svoje članstvo u OUN, OEBS-u i drugim univerzalnim međunarodnim organizacijama. Istovremeno je naglašena zabrinutost zbog masovnog kršenja osnovnih ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, nastavljanjem njihovog sistematskog proterivanja, kao i sprečavanjem slobodnog i bezbednog povratka više od 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca u njihove domove i na imanja.
Na konferenciji je izraženo uverenje da se status pokrajine Kosovo i Metohija može rešavati isključivo u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999, a koja ima trajni, pravno opšteobavezujući karakter. Osuđena su sva kršenja tog dokumenta i politika ucena, pritisaka i svih jednostranih koraka koji su usmereni na okončanje etničkog čišćenja preostalog srpskog stanovništva i uvlačenje Srbije u priznavanje neotuđivog dela njene državne teritorije za susednu državu.

ZABRINUTOST SVETA Unipolarni poredak zasnovan je na strategiji hegemonizma i globalne dominacije sa NATO-om kao oružanim instrumentom. Politika ekspanzije NATO-a, koja počinje sa padom Berlinskog zida 1989. godine, a ubrzava se agresijom na SR Jugoslaviju 1999. predstavlja izvor opasnosti po mir u Evropi i svetu. U vreme agresije NATO je imao 19, a danas ima 32 članice. Posle izgradnje američke vojne baze Bondstil na Kosovu i Metohiji uspostavljene su desetine novih NATO baza. Na Starom kontinentu danas postoji daleko više stranih vojnih baza i stokova nuklearnog oružja nego u vreme bipolarnosti i Hladnog rata.
U beogradskoj izjavi izražena je najdublja zabrinutost zbog ubrzanja eskalacije u globalnim odnosima, dolivanja ulja na vatru sukoba, nastavljanja provokacija i opasnosti od globalnog sukoba. Svet je na ivici svetskog rata. Čovečanstvo će obuzdati razularenu agresivnost otuđenih centara moći, ili otići u ponor. Potrebno je da neodložno otpočne dijalog na strateškom nivou, pod okriljem UN, sa ciljem da se zaustave eskalacija, gomilanje konvencionalnog i nuklearnog oružja i kršenje međunarodnih sporazuma. Zahteva se ukidanje stranih vojnih baza, potpuno povlačenje američkog taktičkog nuklearnog oružja i postrojenja tzv. protivraketne odbrane iz Evrope, koji pogoršavaju bezbednost.
Podržan je proces multipolarizacije globalnih odnosa i njihova demokratizacija na osnovama suverene ravnopravnosti svih država i naroda. Ključnu ulogu u mirovnim, bezbednosnim i razvojnim inicijativama igraju BRIKS, EAEU, Globalna inicijativa „Pojas i Put“, Šangajska organizacija za saradnju, PNZ. Neophodno je ukidanje svih monopola, privilegija ili „izuzetnosti“. Ne prihvataju se novi „zidove“ ni podele. Politika konfrontacije, intervencionizma i mešanja u unutrašnje stvari, koju podstiču vojnoindustrijski kompleks i krupni finansijski kapital, moraju ustupiti mesto dijalogu, partnerstvu, poštovanju osnovnih normi međunarodnog prava i multipolarnog svetskog poretka.

PRAVO PORAŽENO, PRAVDA POGAŽENA Zapaženo izlaganje imao je i ministar odbrane Miloš Vučević koji je rekao: „Danas, kada govorimo o onome što nam se desilo pre 25 godina, ali i kada analiziramo ono što nam se dešavalo nakon toga pa i ono što nam se danas dešava, vidimo da je sve više ljudi u svetu koji slobodno misle, govore, razmišljaju razborito i objektivno i o onome što se nama desilo pre 25 godina. A na 24. mart 1999. godine, možemo slobodno reći, nadvila se ogromna tuga, pre svega zbog stradanja jedne suverene i slobodne države, ali i zbog smrti međunarodnog javnog prava. „Jasno je svima da je na taj dan pravo poraženo, a pravda pogažena. Dokaz tome, između ostalog, je i veliki broj stručnjaka koji su došli na današnju konferenciju iz celog sveta. U našoj zemlji uvek će provejavati osećaj tuge i rezignacije kada govorimo o NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosnu Srbiju i Crnu Goru.“

„ZLATNA MILIJARDA“ Najveću prepreku poretku ravnopravnih naroda predstavljaju relikti Hladnog rata. Zato NATO treba raspustiti, a doktrinu hegemonizma, ekspanzionizma i neokolonijalizma poslati u istoriju. Osuđeno je masovno ubijanje nedužnog palestinskog naroda, posebno masovno ubijanje dece, i upućen poziv na neodložan prekid vatre u Pojasu Gaze i drugim delovima u kojima živi palestinski narod, kako bi se konačno zaustavilo stradanje ljudi bez presedana u novijoj istoriji, a ugroženom stanovništvu nesmetano isporučili hrana, lekovi, voda i druge životne potrepštine.
Smatra se da je ukrajinska kriza posledica strategije širenja NATO-a na Istok, pri čemu su iznevereni svi dogovori da neće biti ekspanzije. Kriza se može rešiti mirnim putem uz priznavanje i otklanjanje uzroka i garantovanja jednake bezbednosti za sve države. Zajednička budućnost čovečanstva isključuje egoizam i uske prilaze kakva je teza o bezbednosti „zlatne milijarde“.
Vladimir Kršljanin je naveo da je Zapad okrenuo leđa osnovnim principima međunarodnog prava. Rat protiv SRJ bila je samo priprema za rat NATO-a protiv Rusije. Ratovi NATO-a u svemu su isti, po motivima, metodima i sredstvima. Rusija nigde nije prekršila međunarodno pravo. Ista zakulisa, koja je finansirala Hitlera, pokrenula je dva evropska rata: protiv Srba i Rusa. Može se smatrati da se radi o istom hibridnom ratu. Srbija je ostala vojno neporažena, a Rusija će da pobedi, podvukao je Kršljanin.
„Vođenje odbrambenog rata u uslovima izrazito nepovoljnog odnosa snaga, bez saveznika i pomoći sa strane, predstavljao je izrazito veliki strategijski problem. Brojke o disproporciji naših snaga i snaga agresora, dobro su poznate javnosti. Gotovo je nezabeleženo u istoriji ratovanja da se jedna zemlja od agresije branila kada je odnos snaga u nekim elementima bio čak 1.600 u korist napadača, a da pri tome nije doživela poraz na bojnom polju. Naša vojska, policija, i drugi elementi sistema nisu doživeli strategijsko iznenađenje, svi su dočekali rat na predviđenim mestima i junački se borili. Treća armija, a pre svega Prištinski korpus, kao i RV i PVO širom zemlje podneli su najveći teret“, kazao je general-pukovnik Branko Krga.
Na pitanje kako su snage Treće armije i Prištinskog korpusa pretekle iz strategijske klopke, NATO i Pentagon su zvanično ponudili dva odgovora, napomenuo je general-pukovnik Vladimir Lazarević. „Srpsku vojsku na Kosovu sačuvala je taktika 4M, to jest maskiranje, manevar mobilnost i moral. Druga njihova teza je da je srpska vojska na Kosmetu bila u prednosti za nekoliko časova u primeni taktike OOOA, to jest osmatranje, orijentacija, organizacija i aktivnost. U izvršavanju zadataka, u centru pažnje svih sastava Korpusa, u taktici upotrebe, bila pažnja usmerena na civilno stanovništvo, a princip humanosti, kao vrhovni, ispred principa vojničke efikasnosti i maksimalna upotreba“, naglasio je Lazarević.
Analitičar Vladimir Kapuralin naveo je da je sastavni cilj agresije bio kažnjavanje SR Jugoslavije kao jedinog preostalog bastiona nakon tektonskih društveno-političkih promena devedesetih, koji je stajao na putu prodoru krupnog kapitala na Istok, kojim je tzv. Međunarodna zajednica, a u stvari grupa najbogatijih zemalja sveta, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama, osvojila novi lebensraum, na kojem je instalirala svoju dominaciju u skladu sa pravilima novog svetskog unipolarnog poretka. To kažnjavanje izvršeno je vrlo temeljno i sveobuhvatno. Počinjen je zločin prema ljudima, stvarima i životnoj sredini, a prisutno je još i danas. Agresija je bila klasičan primer rata za prostor. Taj rat je bio nastavak tektonskih društveno-političkih promena devedesetih godina prošlog veka.
Gorko iskustvo i pouka za proteklih četvrt veka ogleda se u činjenici da je zaštita srpskog stanovništva funkcionisala na pravi način samo onda kada je na prostoru Kosova i Metohije funkcionisala srpska država.

Povodom četvrt veka agresije NATO-a na Jugoslaviju Izložba fotografija „ZAŠTO?“ U Ruskom domu u Beogradu je 25. marta otvorena izložba fotografija ruske državne informativne agencije TASS i medijske kompanije „Novosti“

Izložbu arhivskih materijala ruskih i srpskih foto-reportera iz perioda NATO bombardovanja SRJ pozdravnim obraćanjem otvorio je direktor Ruskog doma Jevgenij Baranov, inače nekadašnji vojni dopisnik ruske televizije, živi svedok ratnih događa 1999. godine i pogroma koji su početkom 21. veka počinjeni na teritoriji Kosova i Metohije.
Izložba je otvorena u okviru ciklusa manifestacija koje je Ruski dom organizovao povodom obeležavanja 25. godišnjice NATO agresije na SRJ, a neposredno pred početak naučne tribine „NATO agresija protiv Jugoslavije: istorijsko sećanje i dugoročne posledice“.
Visokim ruskim i srpskim zvanicama, među kojima su bili i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i rukovodilac „Rossotrudničestva“ Jevgenij A. Primakov, kao i predstavnicima naučne zajednice, članovima boračkih i društvenih organizacija i medijima obratio se generalni direktor TASS-a Andrej Kondrašov: „Dvadeset četvrtog marta se promenio ceo svet. Događaji od pre četvrt veka su osnažili pravo jačeg u odnosu na međunarodno pravo. Neću preterati ako kažem da su ratovi u Avganistanu, Libiji, Iraku, trenutno u Palestini i u Ukrajini počeli tačno 24. marta 1999. godine.“
U ime medijske kompanije „Novosti“, prisutnima se obratio glavni i odgovorni urednik ovog glasila Milorad Vučelić. On je rekao da izložba svedoči o divljačkoj oružanoj agresiji na Srbiju, kao i o solidarnosti ruskog naroda, protestima i mirotvornim naporima najviših ruskih državnika s Jevgenijem M. Primakovom na čelu, a koji je još 30. marta 1999. doputovao u Srbiju. „Politika koja je dovela do agresije je i dalje živa i aktivna i spremna da počini najveće užase. O tome svedoči sve ono što se dešava na frontu protiv Rusije“, zaključio je Vučelić.
Izložba „Zašto“ u Ruskom domu biće otvorena 78 koliko je trajala agresija na našu zemlju.

BEOGRADSKA DEKLARACIJA Tražimo ukidanje stranih vojnih baza…

Učesnici međunarodnog skupa „Od agresije do novog pravednog poretka“ usvojili su i potpisali Beogradsku deklaraciju – dokument kojim su izrazili svoje zajedničke stavove ne samo povodom oružane agresije na Srbiju već i povodom geopolitičkih lomova i prilika u savremenom zaraćenom i uznemirenom svetu. U Deklaraciji se između ostalog kaže:
Izražavamo najdublju zabrinutost zbog ubrzanja eskalacije neprijateljstava i sukoba u globalnim odnosima, dolivanja ulja na vatru sukoba, nastavljanja provokacija i opasnosti od globalnog sukoba. Svet je na ivici ponora. Čovečanstvo će – ili obuzdati razularenu agresiju otuđenih centara moći, ili pasti u taj ponor. 
Zato smo jedinstveni u zahtevu za neodložno otpočinjanje dijaloga na strateškom nivou, pod okriljem UN, sa ciljem da se zaustave eskalacija, gomilanje konvencionalnog i nuklearnog oružja i kršenje međunarodnih sporazuma.
Tražimo ukidanje stranih vojnih baza, potpuno povlačenje američkog taktičkog nuklearnog oružja i postrojenja tzv. antiraketne odbrane iz Evrope, koji pogoršavaju bezbednost.
Pozivamo da se prekine ratno-huškačka retorika, da se svi odgovorni državnici okrenu dijalogu i nalaženju mirnih, pravednih i održivih rešenja za sve tekuće sukobe i krize. 
Upućujemo apel svim miroljubivim snagama u svetu da udruže snage u borbi za poštovanje međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država, jačanje autoriteta i uloge Ujedinjenih nacija i drugih univerzalnih međunarodnih organizacija, za poštovanje principa ravnopravnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, za saradnju i koordinaciju u borbi protiv terorizma i separatizma kao globalnih opasnosti. 
Podržavamo proces multipolarizacije globalnih odnosa i njihovu demokratizaciju na osnovama suverene ravnopravnosti svih država i naroda.
Podržavamo mirovne, bezbednosne i razvojne inicijative koje polaze od principa nedeljivosti mira, bezbednosti i razvoja i koje uvažavaju uzroke problema. Ključnu ulogu u tom procesu igraju BRIKS, EAEU, Globalna inicijativa „Pojas i put“, Šangajska organizacija za saradnju, PNZ. Podržavamo ukidanje svih monopola, privilegija ili „izuzetnosti“. Ne prihvatamo nove „zidove“ ni podele. Pokušaj podele sveta na „demokratije“ i „autokratije“ je podmetanje centara moći da bi se produžilo trajanje unipolarnog poretka.