PRAVEDAN JE SAMO MULTIPOLARNI SVET

Želimo sami da određujemo puteve razvoja, Putinova inicijativa Velikog evroazijskog partnerstva otvorena je i za EU, na principima ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja, istakao je Dmitrij Medvedev

Poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, u sklopu obeležavanja 75 godina od oslobođenja Beograda, prvorazredni je politički događaj, ne samo za našu zemlju. Prethodno, Medvedev je u svojstvu predsednika Rusije boravio u Srbiji u oktobru 2009, kada je govorio i u Narodnoj skupštini. Bio je to prvi put da je nekom stranom državniku ukazana takva čast. A još godinu dana ranije tada novoizabrani šef ruske države Medvedev obratio se i Bundestagu – na istu temu koju je, zatim, detaljnije razradio u Beogradu. Radilo se o, u tom trenutku, na neki način revolucionarnom konceptu „jednake i nedeljive bezbednosti za sve“, odnosno predlogu nove evropske arhitekture bezbednosti.

DESET GODINA JE PROŠLO KAO TREN Medvedev, kao i Vladimir Putin još od 2007. upozoravali su tadašnje „zapadne partnere“ da ne može dugo opstati svetski poredak zasnovan na principima gole sile, umesto međunarodnog prava, kao i ucena i otimanja – umesto saradnje, diplomatije i međusobnog uvažavanja. Nisu ih previše slušali. Epilog je poznat: razrušene države Bliskog istoka, milioni izbeglica, velike krize u Siriji i Ukrajini, rat sankcijama između SAD, Kine, EU i Rusije, svet novih blokovskih podela. EU i NATO, vodeće institucije Zapada, takođe su zapale u duboku krizu – Velika Britanija izlazi iz EU, dok Turska sve više postaje rival i protivnik svojih „saveznika“ u zapadnoj vojnoj alijansi.
Posle deset godina Rusiju i Kinu – Putina, Medvedeva i Si Đinpinga – slušaju mnogo pažljivije. Ne samo na Zapadu, koga se to najviše tiče, već širom sveta. Postalo je jasno da predlozi i kritike Moskve i Pekinga nisu samo prazne reči i vapaji nemoćnih figura u globalnom poretku, nego čvrsti i usaglašeni stavovi odgovornih lidera čije odluke danas umnogome kreiraju svet. Da su ih ranije slušali – da su poruke Putina iz Minhena 2007, i Medvedeva iz Berlina 2008. i Beograda 2009. bile na pravi način protumačene – mnoge svetske krize bile bi izbegnute. Pitanje je, međutim, da li je zapadni svet sada spremniji da čuje i razume poruke iz Moskve?
I ovog puta Medvedev se obratio srpskim poslanicima na istom mestu kao pre deset godina. Pažnja medija, pogotovo zapadnih, čini se, opet nije bila usmerena na ključne poruke u njegovom izlaganju. Iako se obraćao Narodnoj skupštini Srbije, njegove reči bile su upućene celom svetu, a ideje – ne manje utemeljene i promišljene nego tada – usmerene ka bližoj i daljoj budućnosti. Naravno da je Medvedev u srpskoj skupštini skrenuo pažnju na sve veću i raznovrsniju saradnju dve države u ključnim oblastima, kao što su infrastruktura, energetika i poljoprivreda, da je pomenuo da Rusija vraća „peterburški list“ Miroslavljevog jevanđelja. I poodmakle radove na strateškom gasovodu „Turski tok“, koji će povezati Rusiju, Srbiju i Evropu, kao i totalnu obnovu ne manje važne pruge Beograd–Bar, čime se Srbija i Crna Gora, osim novim auto-putem, zbližavaju na još jedan način.
Važnost Medvedevljevog izlaganja ipak ogleda se u nekim sasvim drugim porukama, posebno važnim jer su izgovorene u Srbiji, koju Rusija, očigledno, vidi kao neizostavan deo buduće velike evroazijske slagalice. Uloga Srbije kao jednog od mostova koji povezuje Istok i Zapad bila je sasvim očigledno prepoznata u rečima ruskog premijera. Njegova poruka da zemljama ne treba nametati veštački izbor između Istoka i Zapada, već im prepustiti da postupaju u skladu sa svojim interesima – to su reči koje od zapadnih lidera decenijama nismo čuli. Možda je jedino američki predsednik Donald Tramp, izjavivši nedavno da je patriotizam odlika mudrih lidera i država, na tragu ovih tendencija koje će obeležiti čitav 21. vek. Nije beznačajno što Beograd izrasta u jedan od globalnih centara gde se izlivaju temelji novog poretka.
Koje su glavne poruke Medvedeva? Najpre, rekao je da Moskva visoko ceni težnje Srbije i njenog rukovodstva da se očuva istina o Drugom svetskom ratu i da se suprotstavi „svesnom izvrtanju istorije“. To je veoma važno danas, kada u nizu evropskih država ruše spomenike vojnicima koji su ih oslobodili od fašizma, rekao je Medvedev: „Dželate, krive za uništenje ogromnog broja ljudi, proglašavaju za nacionalne heroje. A otvorena propaganda nacističkih ideja i agresivne akcije neonacista postali su svakodnevica.“ „Cilj ovih manipulacija je prekrajanje sveta, podmetanje normi međunarodnog prava pod izmišljenim izgovorima za nametanje nelegitimnih, jednostranih odluka. Opravdati bilo koje akcije, uključujući i najdestruktivnije. To stvara tenzije, sukobe, dovodi do nestabilnosti u celom svetu“, poručio je ruski premijer i podsetio da je Srbija to osetila 1999. godine. Za nas je posebno važna izjava Medvedeva da je Rusija spremna da Srbiji pruži „svu neophodnu pomoć u očuvanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti“, na osnovu Rezolucije 1244 SB UN.

IZGRADNJA RAVNOPRAVNOSTI Zatim je prešao na suštinu. „Jačanje pozicija suverenih država i odbrana nacionalnih interesa ne protivreči modelu globalizacije, otvorenog društva“, ali je čuvanje sećanja naroda o svojim korenima u osnovi državnosti, podvukao je premijer, podsetivši da je Beograd, kroz Pokret nesvrstanih, igrao ključnu ulogu u procesu stvaranja međunarodnog prava u doba kada su nacije osvajale pravo na suverenitet. „Pravedan je danas samo multipolarni svet. On je moguć na osnovu poštovanja nacionalnih interesa, nemešanja u unutrašnje stvari. Ravnopravni odnosi, uzajamno korisni odnosi pomažu u rešavanju zajedničkih zadataka, u odgovoru na zajedničke izazove koji prete svima nama i dostizanju stabilnog, istinskog i dugoročnog razvoja naših država“, podvukao je Medvedev.
„Upravo zato sa našim partnerima gradimo Evroazijsku ekonomsku uniju. Naša integracija zasnovana je na ravnopravnosti i, želim posebno da podvučem, pragmatizmu i uvažavanju interesa drugih. Evroazijska unija nije zatvoreni klub, ona aktivno razvija međunarodne veze, ima odnose s mnogobrojnim državama“, naglasio je Medvedev, podsetivši na ugovor Srbije sa EAEU i pristup naše zemlje tržištu od preko 180 miliona ljudi. Ukazao je da planovi Srbije o pristupanju EU neće dovesti do obustavljanja bilateralne saradnje s Moskvom, „bez obzira na to što se zemljama zajedničkog susedstva Rusije i EU – bilo na prostoru ZND ili na Balkanu – često nameće izbor bez alternative: ili ići na Zapad, ili na Istok“.
„A zapravo ne treba ići na Zapad ili na Istok, već samo graditi saradnju na apsolutno pragmatičan način – u interesu svojih zemalja, u interesu svojih naroda, ne padati na ideološke prazne priče, nekakve ideološke klišee, već razvijati pragmatičnu saradnju. Zato smo mi protiv takvog destruktivnog pristupa“, objasnio je šef ruske vlade. Zbog odluke EU da odustane od saradnje s Moskvom, dodao je, sada je teže rešavati mnoge probleme u Evropi, koja je, kao i Rusija, zbog toga izgubila milijarde evra. Naglasio je da se „u naš zajednički evropski dom“ kao bumerang vraćaju smene režima i nametanje demokratije po Bliskom istoku i Africi – u vidu migrantskog kolapsa i terorističkih pretnji, što stvara haos na ogromnim teritorijama, vodi uništenju država i totalnom širenju terorizma u svetu.
„Mnogi u Evropi već otvoreno priznaju da, zbog demonstracije prividnog jedinstva o ruskom pitanju, EU trpi ozbiljnu diplomatsku štetu i ekonomske gubitke“, poručio je Medvedev i zahvalio Srbiji što brani principijelnu poziciju i ne priključuje se sankcijama protiv Rusije, bez obzira na svoj evropski put i najteže pritiske. „Rusija je zainteresovana za normalne, partnerske odnose sa EU. Mi želimo stabilnog, ekonomski uspešnog, predvidljivog i odgovornog suseda“, poručio je ruski premijer i podsetio da je trgovinska razmena Rusije s EU pre uvođenja sankcija iznosila 407 milijardi evra godišnje, a da je sada prepolovljena. „Treba izračunati ko je šta izgubio“, ukazao je Medvedev.
„Želimo da sami određujemo puteve razvoja svojih ekonomija, trgovinskih veza s Evropom, uključujući i najvažnija pitanja kao što je zadovoljenje energetskih potreba. Podsećam da je predsednik Rusije Vladimir Putin istupio sa inicijativom Velikog evroazijskog partnerstva – to je zaista opsežna, široka ideja – i sadejstva tog partnerstva, tog formata, s drugim integracionim strukturama: Zajednicom nezavisnih država, Šangajskom organizacijom za saradnju, Asocijacijom nacija jugoistočne Azije (ASEAN). Ne vidim razlog zašto se EU ne bi priključila ovom poslu. Tim pre što se fragmenti ovog posla svejedno odvijaju. Još jednom želim da podvučem: mi, Ruska Federacija, otvoreni smo za ravnopravan dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju s EU. Ali samo na ovim principima, i uz razumevanje da je upravo na taj način moguće izgraditi uzajamno korisnu saradnju i uvažavanje“, objasnio je Medvedev i dodao da odnosi Srbije i Rusije mogu da posluže kao primer.