Печат недеље / Људи, послови и дани

Мехов имунитет

Бизарни случај хапшења с пуштањем Меха Омеровића, посланика у Скупштини Србији, на аеродрому у Франфурту због (наводне) крађе парфема и неколико кармина, добија нов али не и сасвим неочекиван обрт.

Омеровић је недавно био приведен – или само задржан – због сумње да је из аеродромског фри-шопа покушао да украде споменути парфем и кармине, а он сам је потом јавности покушао да објасни како – наравно – није лопов него је робу из фри-шопа случајно понео са собом у тоалет у који је морао да одјури хитно због стомачних проблема, а пуштен је да настави свој службени пут у Брисел када се, на лицу места, све разјаснило у његову корист…

Да би био пуштен на слободу, устврдио је изричито, „ја се нисам позвао на дипломатски имунитет“.

 Председница Скупштине Србије Маја Гојковић, међутим – а и она и Омеровић изабрани су на истој изборној листи, „Александар Вучић – Србија побеђује“ – тврди управо супротно, позивајући се при том на поверљиви извештај немачке полиције. „Један извештај, који још није за јавност, добила сам од немачке полиције са аеродрома, и морам због јавности да кажем да се Мехо није правдао за учињено дело, него се позвао на дипломатски имунитет“, казала је Маја Гојковић, подвукавши да је Омеровић на слободу пуштен „само због тога што се позвао на дипломатски пасош, а не због неких других околности“. Па је још додала и да, „ако ситуација буде оваква каква је у извештају, нећемо потписати продужење дипломатског пасоша“.

Из свега овога следи закључак да је Омеровић заиста ухваћен у крађи, а да је причу о стомачним проблемима измислио како би се, како-тако, оправдао пред јавношћу. Уколико је ово тачно – а претпостављамо да председница Гојковић не би то сугерисала да тако заиста и не пише у извештају немачке полиције – осим бруке, ту је и кудикамо озбиљније питање безбедносне природе.

Омеровић је, наиме, члан скупштинског Одбора за контролу служби безбедности и, као таквоме, доступне су му и информације поверљиве природе. Па се, у случају да заиста јесте ухваћен у крађи, поставља питање да ли му је ово у Франкфурту био први пут или је у сличним подухватима већ бивао, а ако јесте а није незамисливо да јесте, да ли је таква врста могуће компромитације онда била искоришћена зарад његовог врбовања за рад у корист неке стране обавештајне службе? Тако да овде није реч само о личном моралном посрнућу посланика српске Скупштине, већ и о могућем угрожавању безбедности наше земље.        

Македонија је Северна

После више од четврт века неспоразума и преговора, (Бивша југословенска република) Македонија и Грчка доспеле су надомак финализације договора о имену нашег јужног суседа. Решењу кризе понајвише ће се обрадовати НАТО.

БЈР Македонија убудуће ће се звати Република Северна Македонија, договорили су се шефови влада у Скопљу и Атини Зоран Заев и Алексис Ципрас, саопштено је у уторак, уз најаву да ће споразум већ до краја ове недеље, на заједничкој граници у Преспи, потписати двојица премијера.

Постигнути договор предвиђа да – баш као што је Грчка и тражила – назив „Република Северна Македонија“ буде у универзалној употреби, дакле и унутар саме (Северне) Македоније и у иностранству, македонски језик ће се и убудуће тако звати (без фуснота, наводи Заев), док ће националност бити дефинисана као „македонска/грађани Републике Северне Македоније“.

После потписивања двојице премијера, споразум треба да буде ратификован у парламентима у Атини и Скопљу, а Македонцима затим, на јесен, предстоји и референдум на коме ће се изјашњавати о променама свог устава којима треба да буде запечаћен постигнути договор.

Управо је то – даљи пут споразума до његовог коначног озваничења – сад и главна непознаница, будући да су и са једне и са друге стране границе снажни отпори решењу које су постигли Заев и Ципрас под надзором Американца Метјуа Нимица, специјалног изасланика Уједињених нација.

Кирјакос Мицотакис, лидер грчке Нове демократије, главне опозиционе странке која према истраживањима јавног мњења има стабилних 11 одсто подршке више од Ципрасове Сиризе (34 наспрам 23 одсто), договор је назвао „лошим“ и „противним ономе што већина Грка жели“: „Желим да будем апсолутно јасан. Ципрас нема политичку легитимност да обавеже ову земљу потписивањем договора који нема подршку (ни) његове сопствене владе.“

Договору се оштро противи и лидер македонске опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски, тврдећи да је реч о „капитулацији Заева“ јер „такав договор представља прихватање свих грчких ставова – странка је недавно организовала и масовне демонстрације испред Собрања у Скопљу – а сличан је став и председника Македоније Ђорђа Иванова, који сматра да би ново име државе чији је председник, требало да буде у складу са њеним садашњим уставом. Иванов је ове среде, после састанка с премијером Заевим и шефом дипломатије Николом Димитровим који је трајао свега два минута, поручио и да је његова одлука, да не подржи и не потпише споразум с Грчком, коначна.

Питање је, ипак, да ли ће ови отпори успети ишта да поремете – то ћемо, уосталом, тек видети у периоду који је пред нама – а оно што се чини много извеснијим јесте да ће, како се најављује, грчка влада дати „условну сагласност“ на приступање ЕУ и НАТО-у, чиме ће бити убрзан улазак Северне Македоније у западну војну алијансу.

И управо то је, чини се, и кључ за разумевање, не само овог изненадног пробоја у решавању спора који траје још од 1991. године, већ и „афере прислушкивање“ и шарене револуције у Македонији након којих је Зоран Заев и дошао на власт уместо Николе Груевског, који није исказивао сличну дозу попустљивости и спремности да се дође до решења спора с Грчком, иначе главне препреке за улазак ове бивше југословенске републике у НАТО. А све ово – јер нема случајности него је део истог плана – коинцидирало је с јачањем америчких/НАТО планова за елиминисање „малигног“ руског утицаја на Балкану, који подразумева и улазак читавог нашег региона у северноатлантски војни пакт.    

Захарченко: Ускоро и Харковска Народна Република

Председник Доњецке Народне Републике Александар Захарченко изјавио је да у армијама ДНР и ЛНР има доста људи који су из Харковске, Херсонске, Дњепропетровске, Николајевске и Запорошке области, као и оних који су рођени у Кијеву, Лавову, Ужгороду или Виници, те се ускоро „може појавити Харковска Народна Република“.

„Уопште нећу бити изненађен ако се на територији Украјине у најскорије време појаве нове народне републике. Прва међу њима могла би да буде Харковска. Лично не видим ништа лоше у појави Харковске Народне Републике. Мени се чини да Украјина улази у период у каквом је био СССР пред свој распад и у фази распада када су се појавиле унутар његових граница нове државне творевине.“

Приликом сусрета са студентима Донбаске националне академије за грађевинарство и архитектуру, Захарченко је нагласио да армије донбаских република не ратују против народа Украјине и да је Донбас у конфликту само са онима у Украјини који су „заражени вирусом нацизма и фашизма“.

Шта је постигнуто у Сингапуру?

Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун и председник САД Доналд Трамп потписали су у Сингапуру, током састанка који је трајао тек нешто мање од 40 минута, заједнички документ који би, како се наводи, требало да буде увертира за решавање кризе на Корејском полуострву и денуклеаризацију његовог северног дела. „Ким Џонг Ун и ја смо развили специјалну везу“, рекао је Трамп после састанка додајући да ће процес денуклеаризације „почети веома брзо“. Ким је најавио да ће свет видети велике промене. Доналд Трамп је након потписивања документа рекао да са Ким Џонг Уном има „специјалну везу“. „Била ми је част да будем с тобом“, рекао је председник САД лидеру Северне Кореје. На питање да ли ће позвати Кима у Белу кућу, Трамп је рекао да ће то „апсолутно“ учинити. „Он је достојан преговарач“, рекао је Трамп репортерима истакавши да је Ким ту у име свог народа.

Неименовани амерички званичник изјавио је за телевизијску мрежу „Си-Ен-Ен“ да се потписаним споразумом „потврђује напредак у разговорима и обећање да се настави истим темпом“.

Медији наводе да би самит могао да донесе трајну промену безбедносном окружењу североисточне Азије, као у случају посете некадашњег председника САД Ричарда Никсона Кини 1972, која је довела до трансформације Кине.

Агенција „Асошиjетед прес“ извештава да се у документу који су Трамп и Ким потписали наводи да ће двојица лидера удружити напоре „на изградњи трајног и стабилног мировног режима“ на Корејском полуострву. Бела кућа још није званично објавила текст документа, али су га новинари фотографисали на церемонији потписивања. АП наводи да се у документу налазе четири широко дефинисане обавезе и да у тексту пише да се стране „обавезују да ће успоставити нове односе САД – ДНР Кореја у складу са жељом народа две земље за миром и просперитетом“. У документу се наводи и да ће се Трамп и Ким обавезати на враћање посмртних остатака ратних заробљеника и несталих у ратним акцијама.

Амерички аналитичар Данијел Депетрис оцењује, међутим да је потписани документ „мршава листа генерализованих посвећености без грама меса на својим костима“. „Чак ће и најпесимистичнији аналитичари, који су очекивали самит за сликање без реалног садржаја, бити разочарани ониме што се налази у саопштењу. На крају крајева, Пјонгјанг у декларацији из 2018. није прихватио ништа што већ није било договорено 1992, 1994. и 2005“, навео је он, оценивши да је потписани документ „у ствари минималистички покушај да се кодификују груби принципи који би усмеравали будуће састанке“ и да се у њему не наводи на који начин и у ком року би требало да дође до најављене денуклеаризације и трајног и стабилног мира на Корејском полуострву.              

ОЗХО: У Сирији коришћени сарин и хлор

Мисија за истрагу о чињеницама Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) потврдила је да су у нападима у сиријској провинцији Хами у марту 2017. године употребљени сарин и хлор. ОЗХО је саопштила да је сарин „са много вероватноће“ употребљен јужно од града Лтамена 24. марта 2017. године. Следећег дана у области болнице у Лтамену употребљен је хлор. Мисија није навела која би страна могла бити одговорна за нападе.