Pečat nedelje / Ljudi, poslovi i dani

Mehov imunitet

Bizarni slučaj hapšenja s puštanjem Meha Omerovića, poslanika u Skupštini Srbiji, na aerodromu u Franfurtu zbog (navodne) krađe parfema i nekoliko karmina, dobija nov ali ne i sasvim neočekivan obrt.

Omerović je nedavno bio priveden – ili samo zadržan – zbog sumnje da je iz aerodromskog fri-šopa pokušao da ukrade spomenuti parfem i karmine, a on sam je potom javnosti pokušao da objasni kako – naravno – nije lopov nego je robu iz fri-šopa slučajno poneo sa sobom u toalet u koji je morao da odjuri hitno zbog stomačnih problema, a pušten je da nastavi svoj službeni put u Brisel kada se, na licu mesta, sve razjasnilo u njegovu korist…

Da bi bio pušten na slobodu, ustvrdio je izričito, „ja se nisam pozvao na diplomatski imunitet“.

 Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, međutim – a i ona i Omerović izabrani su na istoj izbornoj listi, „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ – tvrdi upravo suprotno, pozivajući se pri tom na poverljivi izveštaj nemačke policije. „Jedan izveštaj, koji još nije za javnost, dobila sam od nemačke policije sa aerodroma, i moram zbog javnosti da kažem da se Meho nije pravdao za učinjeno delo, nego se pozvao na diplomatski imunitet“, kazala je Maja Gojković, podvukavši da je Omerović na slobodu pušten „samo zbog toga što se pozvao na diplomatski pasoš, a ne zbog nekih drugih okolnosti“. Pa je još dodala i da, „ako situacija bude ovakva kakva je u izveštaju, nećemo potpisati produženje diplomatskog pasoša“.

Iz svega ovoga sledi zaključak da je Omerović zaista uhvaćen u krađi, a da je priču o stomačnim problemima izmislio kako bi se, kako-tako, opravdao pred javnošću. Ukoliko je ovo tačno – a pretpostavljamo da predsednica Gojković ne bi to sugerisala da tako zaista i ne piše u izveštaju nemačke policije – osim bruke, tu je i kudikamo ozbiljnije pitanje bezbednosne prirode.

Omerović je, naime, član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti i, kao takvome, dostupne su mu i informacije poverljive prirode. Pa se, u slučaju da zaista jeste uhvaćen u krađi, postavlja pitanje da li mu je ovo u Frankfurtu bio prvi put ili je u sličnim poduhvatima već bivao, a ako jeste a nije nezamislivo da jeste, da li je takva vrsta moguće kompromitacije onda bila iskorišćena zarad njegovog vrbovanja za rad u korist neke strane obaveštajne službe? Tako da ovde nije reč samo o ličnom moralnom posrnuću poslanika srpske Skupštine, već i o mogućem ugrožavanju bezbednosti naše zemlje.        

Makedonija je Severna

Posle više od četvrt veka nesporazuma i pregovora, (Bivša jugoslovenska republika) Makedonija i Grčka dospele su nadomak finalizacije dogovora o imenu našeg južnog suseda. Rešenju krize ponajviše će se obradovati NATO.

BJR Makedonija ubuduće će se zvati Republika Severna Makedonija, dogovorili su se šefovi vlada u Skoplju i Atini Zoran Zaev i Aleksis Cipras, saopšteno je u utorak, uz najavu da će sporazum već do kraja ove nedelje, na zajedničkoj granici u Prespi, potpisati dvojica premijera.

Postignuti dogovor predviđa da – baš kao što je Grčka i tražila – naziv „Republika Severna Makedonija“ bude u univerzalnoj upotrebi, dakle i unutar same (Severne) Makedonije i u inostranstvu, makedonski jezik će se i ubuduće tako zvati (bez fusnota, navodi Zaev), dok će nacionalnost biti definisana kao „makedonska/građani Republike Severne Makedonije“.

Posle potpisivanja dvojice premijera, sporazum treba da bude ratifikovan u parlamentima u Atini i Skoplju, a Makedoncima zatim, na jesen, predstoji i referendum na kome će se izjašnjavati o promenama svog ustava kojima treba da bude zapečaćen postignuti dogovor.

Upravo je to – dalji put sporazuma do njegovog konačnog ozvaničenja – sad i glavna nepoznanica, budući da su i sa jedne i sa druge strane granice snažni otpori rešenju koje su postigli Zaev i Cipras pod nadzorom Amerikanca Metjua Nimica, specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija.

Kirjakos Micotakis, lider grčke Nove demokratije, glavne opozicione stranke koja prema istraživanjima javnog mnjenja ima stabilnih 11 odsto podrške više od Ciprasove Sirize (34 naspram 23 odsto), dogovor je nazvao „lošim“ i „protivnim onome što većina Grka želi“: „Želim da budem apsolutno jasan. Cipras nema političku legitimnost da obaveže ovu zemlju potpisivanjem dogovora koji nema podršku (ni) njegove sopstvene vlade.“

Dogovoru se oštro protivi i lider makedonske opozicione VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski, tvrdeći da je reč o „kapitulaciji Zaeva“ jer „takav dogovor predstavlja prihvatanje svih grčkih stavova – stranka je nedavno organizovala i masovne demonstracije ispred Sobranja u Skoplju – a sličan je stav i predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, koji smatra da bi novo ime države čiji je predsednik, trebalo da bude u skladu sa njenim sadašnjim ustavom. Ivanov je ove srede, posle sastanka s premijerom Zaevim i šefom diplomatije Nikolom Dimitrovim koji je trajao svega dva minuta, poručio i da je njegova odluka, da ne podrži i ne potpiše sporazum s Grčkom, konačna.

Pitanje je, ipak, da li će ovi otpori uspeti išta da poremete – to ćemo, uostalom, tek videti u periodu koji je pred nama – a ono što se čini mnogo izvesnijim jeste da će, kako se najavljuje, grčka vlada dati „uslovnu saglasnost“ na pristupanje EU i NATO-u, čime će biti ubrzan ulazak Severne Makedonije u zapadnu vojnu alijansu.

I upravo to je, čini se, i ključ za razumevanje, ne samo ovog iznenadnog proboja u rešavanju spora koji traje još od 1991. godine, već i „afere prisluškivanje“ i šarene revolucije u Makedoniji nakon kojih je Zoran Zaev i došao na vlast umesto Nikole Gruevskog, koji nije iskazivao sličnu dozu popustljivosti i spremnosti da se dođe do rešenja spora s Grčkom, inače glavne prepreke za ulazak ove bivše jugoslovenske republike u NATO. A sve ovo – jer nema slučajnosti nego je deo istog plana – koincidiralo je s jačanjem američkih/NATO planova za eliminisanje „malignog“ ruskog uticaja na Balkanu, koji podrazumeva i ulazak čitavog našeg regiona u severnoatlantski vojni pakt.    

Zaharčenko: Uskoro i Harkovska Narodna Republika

Predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je da u armijama DNR i LNR ima dosta ljudi koji su iz Harkovske, Hersonske, Dnjepropetrovske, Nikolajevske i Zaporoške oblasti, kao i onih koji su rođeni u Kijevu, Lavovu, Užgorodu ili Vinici, te se uskoro „može pojaviti Harkovska Narodna Republika“.

„Uopšte neću biti iznenađen ako se na teritoriji Ukrajine u najskorije vreme pojave nove narodne republike. Prva među njima mogla bi da bude Harkovska. Lično ne vidim ništa loše u pojavi Harkovske Narodne Republike. Meni se čini da Ukrajina ulazi u period u kakvom je bio SSSR pred svoj raspad i u fazi raspada kada su se pojavile unutar njegovih granica nove državne tvorevine.“

Prilikom susreta sa studentima Donbaske nacionalne akademije za građevinarstvo i arhitekturu, Zaharčenko je naglasio da armije donbaskih republika ne ratuju protiv naroda Ukrajine i da je Donbas u konfliktu samo sa onima u Ukrajini koji su „zaraženi virusom nacizma i fašizma“.

Šta je postignuto u Singapuru?

Severnokorejski lider Kim Džong Un i predsednik SAD Donald Tramp potpisali su u Singapuru, tokom sastanka koji je trajao tek nešto manje od 40 minuta, zajednički dokument koji bi, kako se navodi, trebalo da bude uvertira za rešavanje krize na Korejskom poluostrvu i denuklearizaciju njegovog severnog dela. „Kim Džong Un i ja smo razvili specijalnu vezu“, rekao je Tramp posle sastanka dodajući da će proces denuklearizacije „početi veoma brzo“. Kim je najavio da će svet videti velike promene. Donald Tramp je nakon potpisivanja dokumenta rekao da sa Kim Džong Unom ima „specijalnu vezu“. „Bila mi je čast da budem s tobom“, rekao je predsednik SAD lideru Severne Koreje. Na pitanje da li će pozvati Kima u Belu kuću, Tramp je rekao da će to „apsolutno“ učiniti. „On je dostojan pregovarač“, rekao je Tramp reporterima istakavši da je Kim tu u ime svog naroda.

Neimenovani američki zvaničnik izjavio je za televizijsku mrežu „Si-En-En“ da se potpisanim sporazumom „potvrđuje napredak u razgovorima i obećanje da se nastavi istim tempom“.

Mediji navode da bi samit mogao da donese trajnu promenu bezbednosnom okruženju severoistočne Azije, kao u slučaju posete nekadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona Kini 1972, koja je dovela do transformacije Kine.

Agencija „Asošijeted pres“ izveštava da se u dokumentu koji su Tramp i Kim potpisali navodi da će dvojica lidera udružiti napore „na izgradnji trajnog i stabilnog mirovnog režima“ na Korejskom poluostrvu. Bela kuća još nije zvanično objavila tekst dokumenta, ali su ga novinari fotografisali na ceremoniji potpisivanja. AP navodi da se u dokumentu nalaze četiri široko definisane obaveze i da u tekstu piše da se strane „obavezuju da će uspostaviti nove odnose SAD – DNR Koreja u skladu sa željom naroda dve zemlje za mirom i prosperitetom“. U dokumentu se navodi i da će se Tramp i Kim obavezati na vraćanje posmrtnih ostataka ratnih zarobljenika i nestalih u ratnim akcijama.

Američki analitičar Danijel Depetris ocenjuje, međutim da je potpisani dokument „mršava lista generalizovanih posvećenosti bez grama mesa na svojim kostima“. „Čak će i najpesimističniji analitičari, koji su očekivali samit za slikanje bez realnog sadržaja, biti razočarani onime što se nalazi u saopštenju. Na kraju krajeva, Pjongjang u deklaraciji iz 2018. nije prihvatio ništa što već nije bilo dogovoreno 1992, 1994. i 2005“, naveo je on, ocenivši da je potpisani dokument „u stvari minimalistički pokušaj da se kodifikuju grubi principi koji bi usmeravali buduće sastanke“ i da se u njemu ne navodi na koji način i u kom roku bi trebalo da dođe do najavljene denuklearizacije i trajnog i stabilnog mira na Korejskom poluostrvu.              

OZHO: U Siriji korišćeni sarin i hlor

Misija za istragu o činjenicama Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) potvrdila je da su u napadima u sirijskoj provinciji Hami u martu 2017. godine upotrebljeni sarin i hlor. OZHO je saopštila da je sarin „sa mnogo verovatnoće“ upotrebljen južno od grada Ltamena 24. marta 2017. godine. Sledećeg dana u oblasti bolnice u Ltamenu upotrebljen je hlor. Misija nije navela koja bi strana mogla biti odgovorna za napade.