Почетна / Глас времена / Писци (и) преступници

Писци (и) преступници

Опчињеност негативцима није одвајкада својствена књижевности, већ се јавила у модерно доба. Пре тога привлачних литерарних зликоваца готово да и нема, поготово не у главним улогама

Фасцинација злочинцима, како списатељска тако и читалачка, није новина у књижевности, а није ново ни бављење тим феноменом. Има већ више од пола века од како га је теоријски подробно истражио Никола Милошевић у својој, сада већ класичној, студији Негативни јунак. „Чини се да из ових литерарних ликова зрачи нека привлачна моћ, пред којом су немоћне све етичке норме“, констатовао је он том приликом, проверавајући своје хипотезе на протагонистима појединих Шекспирових и Сартрових драма, односно романа Фјодора Достојевског и Вилијама Фокнера. Иако је и сам био свестан ограничености одабране грађе, њен избор подстиче на запажање које се јасно кристалише чим ток разматрања преусмеримо у књижевноисторијском правцу. Тада уочавамо да опчињеност негативцима није одвајкада својствена књижевности, већ да се јавила у модерно доба. Пре тога привлачних литерарних зликоваца готово да и нема, поготово не у главним улогама. Нема их у антици, која је Милошевићу била блиска, нема их у раном а ни у позном средњовековљу. Преокрет који ће уследити лепо се може илустровати поређењем застрашујуће али жалосне и епизодне појаве Луцифера у Дантеовом Паклу са доминантном и богато карактерисаном фигуром Сатане у Милтоновом Изгубљеном рају.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *