Печат недеље

Шпанији и Португалији прете санкције ЕУ

Министри финансија еврозоне одлучили су да започну процедуру за увођење санкција против Шпаније и Португалије због кршења правила Европске уније о буџету. Обе земље су оптужене да нису учиниле „довољно напора“ да смање своје буџетске дефиците који, према европским фискалним правилима, не би смели да буду већи од три посто БДП-а. Овај критеријум уведен је пре пуштања евра у оптицај 1999. и до сада ниједна земља није била кажњена због њиховог кршења. Санкције могу да подразумевају казну од највише 0,2 одсто БДП-а и суспензију исплата европских структурних фондова у износу до 0,5 посто БДП-а.

Фараж поднео оставку због претњи смрћу

Доскорашњи лидер Партије за независност Уједињеног Краљевства Најџел Фараж поднео је оставку на ову функцију због страха за свој и за живот чланова своје породице, наводи Дејли експрес. Фараж је по успеху референдума о изласку Британије из Европске уније дао оставку на своју партијску дужност рекавши да је „остварио своје политичке амбиције“ и да „никада није хтео да буде каријерни политичар“. Дејли експрес, међутим, износи то да је Фараж узнемирен због свакодневних претњи које добија, а чији се број драматично повећао од референдумске одлуке Британаца. Лист тврди да је Фараж полицији изјавио да је прећено и његовој породици, то јест двема кћеркама старим 11 и 16 година. Дневни лист Мирор пише да су потенцијални нападачи на Фаража ухапшени у најмање два наврата током кампање за „брегзит“. На друштвеним мрежама појавиле су се и стотине порука у којима се прети Фаражу попут „платио бих некоме да убије Најџела Фаража“, или „удари, избоди или упуцај Најџела Фаража, Бориса Џонсона или Мајкла Гоува“.

Ивана Шпановић: Злато после 26 година

Ивана Шпановић скоком 6,94 метра у другој серији освојила је златну медаљу на Европском првенству у Амстердаму. Овом седмом узастопном медаљом на највећим надметањима Шпановићева се винула на врх Старог континента. После 26 година српска „краљица спортова“, како је зову, узела је злато на ЕП на отвореном! Она је и прва атлетичарка која је под заставом Републике Србије освојила златну медаљу на европским првенствима на отвореном.
„Срећна сам што сам освојила златну медаљу са овим просечним скоком. Жао ми је што нисам успела да скочим седам метара, али ипак ово је моја седма узастопна медаља са великих такмичења и не могу бити задовољнија. Једва чекам Рио и спремам се за такмичење из снова“, рекла је Шпановићева.

Прелет

Српска политичка историја принципијелне беспризорности добила је нови прилог. Александар Сенић, један од оснивача Социјалдемократске странке Бориса Тадића, који је у знак протеста против власти Српске напредне странке још пре годину и по дана пустио браду, прешао је у Српску напредну странку.
Пре тога се, додуше, ишчланио из СДС-а, па је „Политици“ објаснио како његов случај заправо и не спада у непристојну категорију политичког прелетања: „Нисам прешао у СНС, већ сам се учланио као нестраначка личност. Када сам одлучио да напустим редове СДС-а, нисам размишљао о било којој другој странци. Али ствари су се брзо одвијале и више партија ми је понудило прелазак у њихове редове. Одлучио сам да прихватим позив СНС-а и учествујем у даљем креирању политичког амбијента у Србији на прави начин.“
Сенић је напоменуо и да је „добио позив који не треба одбити“, и ми смо сигурни да је при томе у виду имао могућност која му се отворила да још приљежније поради на спровођењу своје политичке идеологије и општој добробити грађанки и грађана Србије.
За сада остаје непознато да ли ће се Александар Сенић обријати.

Већина Американаца верује да је Клинтонову требало оптужити

Већина Американаца верује да је Федерални истражни биро требало да затражи подизање оптужнице против Хилари Клинтон због начина на који се односила према тајној електронској пошти док је била државни секретар, показује најновије истраживање Вашингтон поста и Еј-Би-Сија. Одлуку шефа ФБИ Џејмса Комија да не оптужи Клинтонову осуђује 56 одсто испитаника, док само 35 одсто њих подржава такав став. Такође, 57 посто испитаника овај фијаско чини забринутим у односу на то како би се Клинтонова понашала ако би постала председник САД. Истраживање указује да је мишљење о одлуци ФБИ подељено по партијским линијама. Републиканци у 90 одсто случајева мисле да је Клинтонова требало да буде оптужена, а то верује и 30 посто демократа.

Умро Горан Хаџић

Бивши председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић умро је у Новом Саду. Хаџић је пуштен на привремену слободу због здравствених проблема у априлу 2015. а суђење у Хагу је априла ове године прекинуто на неодређено време. Суђење је почело у октобру 2012. након што су га, као последњег оптуженог у бекству, власти Србије ухапсиле у лето 2011. Оптужница га је теретила за злочине над Хрватима и другим не-Србима у источној Славонији и Книнској Крајини у периоду од 1991. до 1993. године.
У октобру 2014. одбрана је навела да Хаџић болује од тумора на мозгу и да је болест „у завршној фази“, те је суђење прекинуто. Од тада је живео у Новом Саду.
Хаџић је у јануару 1991. изабран за председника Српског националног већа, а 16. августа те године у Даљу за председника владе српске области Славонија, Барања и Западни Срем. За председника Републике Српске Крајине изабран је 26. фебруара 1992. након што је са тог места смењен Милан Бабић.

Отказ

Након што је прошле недеље Скупштини „Политике“ поднела оставку на место главне и одговорне уреднице, Љиљана Смајловић је ове недеље добила отказ у овој медијској кући који су потписале њене две директорке Мира Глишић Симић и Нина Самарџић.
На место вршиоца дужности главног уредника „Политике“ именован је уредник њене спољнополитичке рубрике Жарко Ракић, иако је претходно редакција ових новина захтевала од Скупштине „Политике“ да оставку Смајловићеве не уважи. Одлуком две директорке, иако је према Статуту компаније Скупштина овлашћена да именује и разрешава главног и одговорног уредника листа, ствар је међутим пресечена, тако да оставка досадашње уреднице до Скупштине није ни стигла.
И отказ је Љиљана Смајловић добила под, правно, веома сумњивим околностима, не само зато што је била на одмору када јој је решење уручено већ и зато што подношење оставке на функцију у редакцији не значи и прекидање радног односа, а, како пишу „Новости“, „у отказном решењу, оставка Смајловићеве на место главног и одговорног уредника протумачена је као њена изјава о отказу, иако нигде није навела да не жели да ради, већ само да не жели да буде на челу редакције… Правни заступници Смајловићеве указују да није испоштован ни отказни рок од 30 дана, да су прекршени и интерни акти, али и Закон о раду“.
„Соња Лихт ме је 2008. године сменила под тачком разно, али је барем имала ту пристојност да главног уредника ’Политике’ смењује на састанку Управног одбора компаније, па макар и под тачком разно. Сада не постоји ништа осим аутархије директорки спорног легалитета, па се чак ни Скупштина ’Политике’, која ме је именовала, не састаје. То је понижавање функције главног уредника и понижавање целе редакције. И то је прави став власника ’Политике’“, изјавила је Љиљана Смајловић за „Новости“.
Читав случај би, очигледно, морао да се нађе пред судом, а морао би да наиђе и на осуду јавности. С тим у вези, како објаснити ћутање НУНС-а и осталих професионалних бораца за слободу медија у Србији на овакав третман (досадашње) главне и одговорне уреднице „Политике“?

Ширење пословне мреже Банке Поштанске штедионице

Београд, 8. јул 2016. године – Банка Поштанска штедионица отварила је нову експозитуру у општини Нови Београд, Блок 38 у улици Народних хероја 63, и тиме наставила проширење пословне мреже како би свим садашњим и будућим клијентима изашла у сусрет.
Услуге нове експозитуре намењене су пре свега клијентима који живе у блоковима 33, 34 и 37, а на ову филијалу биће упућени и становници Новог Београда из блокова 1,3 и 4.
Експозитура је отворена 8. јула 2016. године. Радно време експозитуре: радним данима од 7 и 30 до 19 и 30 минута, суботом од 8.00 до 14 часова и 30 минута.
У новој експозитури Банке Поштанске штедионице радиће 5 шалтера на пословима уплата и исплата док су још два шалтерска места намењена за рад са нашим суграђанима којима је неопходно кредитно – депозитно пословање или отварање текућих рачуна.
Данас, пословну мрежу најстарије Банке у Србији сачињава 114 експозитура, од којих се 24 налази у Београду, као и 5 самосталних шалтера организованих у 9 филијала. Како би на најбољи и најефикаснији начин задовољила потребе садашњих и потенцијалних клијената, на територији Републике Србије, Банка проширује своје постојеће капацитете и организационе могућности пословне мреже.