Pečat nedelje

Španiji i Portugaliji prete sankcije EU

Ministri finansija evrozone odlučili su da započnu proceduru za uvođenje sankcija protiv Španije i Portugalije zbog kršenja pravila Evropske unije o budžetu. Obe zemlje su optužene da nisu učinile „dovoljno napora“ da smanje svoje budžetske deficite koji, prema evropskim fiskalnim pravilima, ne bi smeli da budu veći od tri posto BDP-a. Ovaj kriterijum uveden je pre puštanja evra u opticaj 1999. i do sada nijedna zemlja nije bila kažnjena zbog njihovog kršenja. Sankcije mogu da podrazumevaju kaznu od najviše 0,2 odsto BDP-a i suspenziju isplata evropskih strukturnih fondova u iznosu do 0,5 posto BDP-a.

Faraž podneo ostavku zbog pretnji smrću

Doskorašnji lider Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva Najdžel Faraž podneo je ostavku na ovu funkciju zbog straha za svoj i za život članova svoje porodice, navodi Dejli ekspres. Faraž je po uspehu referenduma o izlasku Britanije iz Evropske unije dao ostavku na svoju partijsku dužnost rekavši da je „ostvario svoje političke ambicije“ i da „nikada nije hteo da bude karijerni političar“. Dejli ekspres, međutim, iznosi to da je Faraž uznemiren zbog svakodnevnih pretnji koje dobija, a čiji se broj dramatično povećao od referendumske odluke Britanaca. List tvrdi da je Faraž policiji izjavio da je prećeno i njegovoj porodici, to jest dvema kćerkama starim 11 i 16 godina. Dnevni list Miror piše da su potencijalni napadači na Faraža uhapšeni u najmanje dva navrata tokom kampanje za „bregzit“. Na društvenim mrežama pojavile su se i stotine poruka u kojima se preti Faražu poput „platio bih nekome da ubije Najdžela Faraža“, ili „udari, izbodi ili upucaj Najdžela Faraža, Borisa Džonsona ili Majkla Gouva“.

Ivana Španović: Zlato posle 26 godina

Ivana Španović skokom 6,94 metra u drugoj seriji osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Amsterdamu. Ovom sedmom uzastopnom medaljom na najvećim nadmetanjima Španovićeva se vinula na vrh Starog kontinenta. Posle 26 godina srpska „kraljica sportova“, kako je zovu, uzela je zlato na EP na otvorenom! Ona je i prva atletičarka koja je pod zastavom Republike Srbije osvojila zlatnu medalju na evropskim prvenstvima na otvorenom.
„Srećna sam što sam osvojila zlatnu medalju sa ovim prosečnim skokom. Žao mi je što nisam uspela da skočim sedam metara, ali ipak ovo je moja sedma uzastopna medalja sa velikih takmičenja i ne mogu biti zadovoljnija. Jedva čekam Rio i spremam se za takmičenje iz snova“, rekla je Španovićeva.

Prelet

Srpska politička istorija principijelne besprizornosti dobila je novi prilog. Aleksandar Senić, jedan od osnivača Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, koji je u znak protesta protiv vlasti Srpske napredne stranke još pre godinu i po dana pustio bradu, prešao je u Srpsku naprednu stranku.
Pre toga se, doduše, iščlanio iz SDS-a, pa je „Politici“ objasnio kako njegov slučaj zapravo i ne spada u nepristojnu kategoriju političkog preletanja: „Nisam prešao u SNS, već sam se učlanio kao nestranačka ličnost. Kada sam odlučio da napustim redove SDS-a, nisam razmišljao o bilo kojoj drugoj stranci. Ali stvari su se brzo odvijale i više partija mi je ponudilo prelazak u njihove redove. Odlučio sam da prihvatim poziv SNS-a i učestvujem u daljem kreiranju političkog ambijenta u Srbiji na pravi način.“
Senić je napomenuo i da je „dobio poziv koji ne treba odbiti“, i mi smo sigurni da je pri tome u vidu imao mogućnost koja mu se otvorila da još prilježnije poradi na sprovođenju svoje političke ideologije i opštoj dobrobiti građanki i građana Srbije.
Za sada ostaje nepoznato da li će se Aleksandar Senić obrijati.

Većina Amerikanaca veruje da je Klintonovu trebalo optužiti

Većina Amerikanaca veruje da je Federalni istražni biro trebalo da zatraži podizanje optužnice protiv Hilari Klinton zbog načina na koji se odnosila prema tajnoj elektronskoj pošti dok je bila državni sekretar, pokazuje najnovije istraživanje Vašington posta i Ej-Bi-Sija. Odluku šefa FBI Džejmsa Komija da ne optuži Klintonovu osuđuje 56 odsto ispitanika, dok samo 35 odsto njih podržava takav stav. Takođe, 57 posto ispitanika ovaj fijasko čini zabrinutim u odnosu na to kako bi se Klintonova ponašala ako bi postala predsednik SAD. Istraživanje ukazuje da je mišljenje o odluci FBI podeljeno po partijskim linijama. Republikanci u 90 odsto slučajeva misle da je Klintonova trebalo da bude optužena, a to veruje i 30 posto demokrata.

Umro Goran Hadžić

Bivši predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić umro je u Novom Sadu. Hadžić je pušten na privremenu slobodu zbog zdravstvenih problema u aprilu 2015. a suđenje u Hagu je aprila ove godine prekinuto na neodređeno vreme. Suđenje je počelo u oktobru 2012. nakon što su ga, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u leto 2011. Optužnica ga je teretila za zločine nad Hrvatima i drugim ne-Srbima u istočnoj Slavoniji i Kninskoj Krajini u periodu od 1991. do 1993. godine.
U oktobru 2014. odbrana je navela da Hadžić boluje od tumora na mozgu i da je bolest „u završnoj fazi“, te je suđenje prekinuto. Od tada je živeo u Novom Sadu.
Hadžić je u januaru 1991. izabran za predsednika Srpskog nacionalnog veća, a 16. avgusta te godine u Dalju za predsednika vlade srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. Za predsednika Republike Srpske Krajine izabran je 26. februara 1992. nakon što je sa tog mesta smenjen Milan Babić.

Otkaz

Nakon što je prošle nedelje Skupštini „Politike“ podnela ostavku na mesto glavne i odgovorne urednice, Ljiljana Smajlović je ove nedelje dobila otkaz u ovoj medijskoj kući koji su potpisale njene dve direktorke Mira Glišić Simić i Nina Samardžić.
Na mesto vršioca dužnosti glavnog urednika „Politike“ imenovan je urednik njene spoljnopolitičke rubrike Žarko Rakić, iako je prethodno redakcija ovih novina zahtevala od Skupštine „Politike“ da ostavku Smajlovićeve ne uvaži. Odlukom dve direktorke, iako je prema Statutu kompanije Skupština ovlašćena da imenuje i razrešava glavnog i odgovornog urednika lista, stvar je međutim presečena, tako da ostavka dosadašnje urednice do Skupštine nije ni stigla.
I otkaz je Ljiljana Smajlović dobila pod, pravno, veoma sumnjivim okolnostima, ne samo zato što je bila na odmoru kada joj je rešenje uručeno već i zato što podnošenje ostavke na funkciju u redakciji ne znači i prekidanje radnog odnosa, a, kako pišu „Novosti“, „u otkaznom rešenju, ostavka Smajlovićeve na mesto glavnog i odgovornog urednika protumačena je kao njena izjava o otkazu, iako nigde nije navela da ne želi da radi, već samo da ne želi da bude na čelu redakcije… Pravni zastupnici Smajlovićeve ukazuju da nije ispoštovan ni otkazni rok od 30 dana, da su prekršeni i interni akti, ali i Zakon o radu“.
„Sonja Liht me je 2008. godine smenila pod tačkom razno, ali je barem imala tu pristojnost da glavnog urednika ’Politike’ smenjuje na sastanku Upravnog odbora kompanije, pa makar i pod tačkom razno. Sada ne postoji ništa osim autarhije direktorki spornog legaliteta, pa se čak ni Skupština ’Politike’, koja me je imenovala, ne sastaje. To je ponižavanje funkcije glavnog urednika i ponižavanje cele redakcije. I to je pravi stav vlasnika ’Politike’“, izjavila je Ljiljana Smajlović za „Novosti“.
Čitav slučaj bi, očigledno, morao da se nađe pred sudom, a morao bi da naiđe i na osudu javnosti. S tim u vezi, kako objasniti ćutanje NUNS-a i ostalih profesionalnih boraca za slobodu medija u Srbiji na ovakav tretman (dosadašnje) glavne i odgovorne urednice „Politike“?

Širenje poslovne mreže Banke Poštanske štedionice

Beograd, 8. jul 2016. godine – Banka Poštanska štedionica otvarila je novu ekspozituru u opštini Novi Beograd, Blok 38 u ulici Narodnih heroja 63, i time nastavila proširenje poslovne mreže kako bi svim sadašnjim i budućim klijentima izašla u susret.
Usluge nove ekspoziture namenjene su pre svega klijentima koji žive u blokovima 33, 34 i 37, a na ovu filijalu biće upućeni i stanovnici Novog Beograda iz blokova 1,3 i 4.
Ekspozitura je otvorena 8. jula 2016. godine. Radno vreme ekspoziture: radnim danima od 7 i 30 do 19 i 30 minuta, subotom od 8.00 do 14 časova i 30 minuta.
U novoj ekspozituri Banke Poštanske štedionice radiće 5 šaltera na poslovima uplata i isplata dok su još dva šalterska mesta namenjena za rad sa našim sugrađanima kojima je neophodno kreditno – depozitno poslovanje ili otvaranje tekućih računa.
Danas, poslovnu mrežu najstarije Banke u Srbiji sačinjava 114 ekspozitura, od kojih se 24 nalazi u Beogradu, kao i 5 samostalnih šaltera organizovanih u 9 filijala. Kako bi na najbolji i najefikasniji način zadovoljila potrebe sadašnjih i potencijalnih klijenata, na teritoriji Republike Srbije, Banka proširuje svoje postojeće kapacitete i organizacione mogućnosti poslovne mreže.