Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Хашки преседан за шефове српских служби

Станишић и СиматовићХашко тужилаштво је изрекло жалбу на ослобађајућу пресуду Јовици Станишићу и Франку Симатовићу тражећи да се они прогласе кривима по свим тачкама оптужнице.
Жалбено веће је, наиме, поништило првостепену пресуду по којој су бивши руководиоци српске Службе државне безбедности ослобођени оптужби за ратне злочине и најавило да ће суђење бити поновљено по свим тачкама оптужнице. У новом поступку оптужени ће бити подвргнути далеко строжијим критеријима кад је реч о њиховој „злочиначкој намери и начину на који се процењује да ли су њихова дела имала за циљ помоћ другима у почињењу ратног злочина“.
Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић рекао је да ће Влада Србије дати све потребне гаранције да Јовица Станишић и Франко Симатовић буду на слободи док им не почне ново суђење.
Да подсетимо, пре две године првостепеном пресудом Претресног већа Станишић и Симатовић су ослобођени кривице по свим тачкама оптужнице.

НАТО без референдума

Montenegro NATOСамо неколико дана након што је Андрија Мандић, лидер опозиционе црногорске Нове српске демократије, упозорио да евентуално доношење одлуке о уласку Црне Горе у НАТО без референдума „Црну Гору може довести на ивицу сукоба“, председник Црне Горе Мило Ђукановић најавио је да НАТО неће бити стављен на референдум.
„Одлука о прикључењу Црне Горе НАТО-у биће донета у Скупштини, а не на референдуму“, поручио је Ђукановић, уз објашњење да Устав Црне Горе не прописује обавезу расписивања референдума о овом питању, те да парламент „апсолутно има мандат“ да донесе ову одлуку јер је питање приступања међународним организацијама у надлежности Скупштине која репрезентује вољу грађана. „Скоро две трећине посланика подржава улазак у Северноатлантски савез. Верујем да ће у новом сазиву Скупштине та подршка бити још израженија“, рекао је Ђукановић, подсећајући да су само Словенија и Мађарска организовале референдуме на којима се на овакав начин одлучивало о уласку у западни војни пакт. „Не постоји правна обавеза за организовање референдума за улазак у Алијансу“, закључио је црногорски председник.
Истраживања јавног мњења, иначе, показују да су црногорски бирачи дубоко подељени по овом питању, што би исход референдума учинило сасвим неизвесним.

ИСИС међу избеглицама

Избеглице ИСИСНорвешка полиција саопштила је да је на мобилним телефонима избеглица које су ушле у ову земљу пронашла фотографије одсечених глава и снимке јавних погубљења. Такође, у пртљагу избеглица пронађене су заставе и други симболи терористичке Исламске државе. „Има више разлога због којих би могло бити таквих фотографија. Један је да су они сведоци који желе људима да покажу шта су видели. Други је да носе симболе повезане са терористичким групама кроз чију су територију пролазили. Иако ово делује алармантно, можда постоје и друга објашњења, од оног да подржавају терористичке организације“, рекао је Ерик Хаугланд, шеф норвешке канцеларије за азил. Мора се признати да се ради о веома маштовитом објашњењу, те да би Хаугланд, да је међу избегличким стварима пронађен неки калашњиков, то објаснио потребом да се заштите од дивљих животиња током дугог избегличког пута.

Русија из дечјег угла

Русија дечји угаоНепозната, далека, велика, а дубоко укорењена у колективну свест, другачија, али разумљива, земља о којој се сања и у коју се верује. Управо такву Русију су описала деца из школа широм Србије, Републике Српске и Црне Горе у радовима пристиглим на конкурс „Србија и Русија: шта нас спаја и обједињује?“
Од укупно 1.040 радова, жири је изабрао 18 литерарних и литерарних радова са илустрацијама, а свечана церемонија уручивања награда одржана је у Народној библиотеци у Београду. Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је том приликом да су дечји радови пристигли на конкурс показали у којој мери људи у Србији воле Русију.
Конкурс су под покровитељством компаније руске железнице – „РЖД интернешенел“ организовали православни дечји часопис „Светосавско звонце“, Међународни фонд јединства православних народа (из Москве, Одељење за Србију) и међународна агенција „Youth Time“. Жири је био сагласан у оцени да су пристигли радови, упркос увреженом мишљењу да данашња деца не читају и, због скромног фонда речи, имају проблем са изражавањем, показали високу креативност, познавање језика и књижевни дар.

Боркова левица

После вишемесечног ишчекивања – не нарочито напетог, додуше – донедавни шеф посланичког клуба Демократске странке у Скупштини Србије Борислав Стефановић напустио је ову партију. „Данас сам поднео оставку на место потпредседника ДС и нисам више члан ДС. Све најбоље им желим“, објавио је Стефановић прошлог четвртка на свом Твитер налогу, објашњавајући потом да је из странке изашао због идеолошких и програмских разлика, али и да посланички мандат неће вратити партији на чијој је листи изабран у Скупштину Србије. „Покушавао сам да променим ДС и жао ми је што у томе нисмо успели“, рекао је, најављујући формирање покрета, а касније и странке која ће се звати Левица Србије. „Бићемо бескомпромисна опозиција Вучићу и никада са њим нећемо правити договоре… Ово ће заправо бити стварање нове опозиције Србије.“
„Од чина Борислава Стефановића корист имају само Александар Вучић и владајућа странка“, узвратио је ДС свом бившем потпредседнику. „Нећемо улазити у то због чега је господин Стефановић прегазио много пута јавно дату реч да неће излазити из странке пред изборе, нити ћемо улазити у то са ким је тај излазак договорио, и откуд му тако огромна медијска пажња о којој представници ДС и других опозиционих странака могу само да сањају. Све је јасно.“

Вилдерс поново политичар године у Холандији

ВилдерсЛидер холандске екстремно десне Слободарске партије Герт Вилдерс изабран је за политичара године у Холандији трећи пут, што је успех који нико пре њега није остварио. Вилдерс, противник имиграције и исламизацији своје земље, ову титулу је освајао и 2010. и 2013. „Одлично је када те јавност изабере за политичара године. То је огромна част и охрабрење да се још жешће борим за интересе Холандије и холандског народа и у 2016“, рекао је Вилдерс. Лидер Слободарске партије освојио је више од 37.000 гласова у избору на државној телевизији. Вилдерсова партија је тренутно водећа странка у Холандији, популарнија од две коалиционе странке на власти. Следећи изазов за Вилдерса је да постане премијер на изборима 2017. године.

Постигнут договор о саслушању Асанжа

Julian Assange speaks to the media after gaining extended bailЕквадор и Шведска напокон су постигли договор који ће омогућити оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу да га шведски истражитељи саслушају у амбасади Еквадора у Лондону, која му пружа уточиште већ више од три године. Споразум је потписан у Киту, престоници Еквадора, после шест месеци преговора. „Ово је без сумње инструмент који ојачава билатералне односе и који ће омогућити, на пример, испуњавање правних питања као што је саслушавање Асанжа“, саопштило је еквадорско министарство спољних послова. „У суштини се ради о споразуму о правној помоћи у кривичним поступцима који ће, када буде финализиран крајем недеље, отворити врата шведским тужиоцима да испитају Асанжа“, рекла је званичница шведског министарства правде Сесилија Ридселијус. Велика Британија је већ пристала да пружи правну помоћ за саслушање, до којег би могло да дође у наредним недељама.
Асанж је практично заточен у амбасади Еквадора од како је ту затражио уточиште јуна 2012, не би ли избегао изручење Шведској. Еквадор му је дао политички азил због страха да би овај Аустралијанац на крају могао бити изручен Сједињеним Државама. Шведска Асанжа тражи због наводног сексуалног злостављања две жене 2010, што је он оштро негирао. Асанж страхује да уколико оде у Шведску може бити предат САД како би се суочио са оптужбама везаним за објављивање тајних америчких докумената преко сајта Викиликс. Шведска је одбила да гарантује да га неће изручити Вашингтону. Челси Менинг, који је Викиликсу предао тајна војна документа, осуђен је 2013. на 35 година робије због шпијунаже.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *