Pečat nedelje

Haški presedan za šefove srpskih službi

Haško tužilaštvo je izreklo žalbu na oslobađajuću presudu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću tražeći da se oni proglase krivima po svim tačkama optužnice.
Žalbeno veće je, naime, poništilo prvostepenu presudu po kojoj su bivši rukovodioci srpske Službe državne bezbednosti oslobođeni optužbi za ratne zločine i najavilo da će suđenje biti ponovljeno po svim tačkama optužnice. U novom postupku optuženi će biti podvrgnuti daleko strožijim kriterijima kad je reč o njihovoj „zločinačkoj nameri i načinu na koji se procenjuje da li su njihova dela imala za cilj pomoć drugima u počinjenju ratnog zločina“.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da će Vlada Srbije dati sve potrebne garancije da Jovica Stanišić i Franko Simatović budu na slobodi dok im ne počne novo suđenje.
Da podsetimo, pre dve godine prvostepenom presudom Pretresnog veća Stanišić i Simatović su oslobođeni krivice po svim tačkama optužnice.

NATO bez referenduma

Samo nekoliko dana nakon što je Andrija Mandić, lider opozicione crnogorske Nove srpske demokratije, upozorio da eventualno donošenje odluke o ulasku Crne Gore u NATO bez referenduma „Crnu Goru može dovesti na ivicu sukoba“, predsednik Crne Gore Milo Đukanović najavio je da NATO neće biti stavljen na referendum.
„Odluka o priključenju Crne Gore NATO-u biće doneta u Skupštini, a ne na referendumu“, poručio je Đukanović, uz objašnjenje da Ustav Crne Gore ne propisuje obavezu raspisivanja referenduma o ovom pitanju, te da parlament „apsolutno ima mandat“ da donese ovu odluku jer je pitanje pristupanja međunarodnim organizacijama u nadležnosti Skupštine koja reprezentuje volju građana. „Skoro dve trećine poslanika podržava ulazak u Severnoatlantski savez. Verujem da će u novom sazivu Skupštine ta podrška biti još izraženija“, rekao je Đukanović, podsećajući da su samo Slovenija i Mađarska organizovale referendume na kojima se na ovakav način odlučivalo o ulasku u zapadni vojni pakt. „Ne postoji pravna obaveza za organizovanje referenduma za ulazak u Alijansu“, zaključio je crnogorski predsednik.
Istraživanja javnog mnjenja, inače, pokazuju da su crnogorski birači duboko podeljeni po ovom pitanju, što bi ishod referenduma učinilo sasvim neizvesnim.

ISIS među izbeglicama

Norveška policija saopštila je da je na mobilnim telefonima izbeglica koje su ušle u ovu zemlju pronašla fotografije odsečenih glava i snimke javnih pogubljenja. Takođe, u prtljagu izbeglica pronađene su zastave i drugi simboli terorističke Islamske države. „Ima više razloga zbog kojih bi moglo biti takvih fotografija. Jedan je da su oni svedoci koji žele ljudima da pokažu šta su videli. Drugi je da nose simbole povezane sa terorističkim grupama kroz čiju su teritoriju prolazili. Iako ovo deluje alarmantno, možda postoje i druga objašnjenja, od onog da podržavaju terorističke organizacije“, rekao je Erik Haugland, šef norveške kancelarije za azil. Mora se priznati da se radi o veoma maštovitom objašnjenju, te da bi Haugland, da je među izbegličkim stvarima pronađen neki kalašnjikov, to objasnio potrebom da se zaštite od divljih životinja tokom dugog izbegličkog puta.

Rusija iz dečjeg ugla

Nepoznata, daleka, velika, a duboko ukorenjena u kolektivnu svest, drugačija, ali razumljiva, zemlja o kojoj se sanja i u koju se veruje. Upravo takvu Rusiju su opisala deca iz škola širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore u radovima pristiglim na konkurs „Srbija i Rusija: šta nas spaja i objedinjuje?“
Od ukupno 1.040 radova, žiri je izabrao 18 literarnih i literarnih radova sa ilustracijama, a svečana ceremonija uručivanja nagrada održana je u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je tom prilikom da su dečji radovi pristigli na konkurs pokazali u kojoj meri ljudi u Srbiji vole Rusiju.
Konkurs su pod pokroviteljstvom kompanije ruske železnice – „RŽD internešenel“ organizovali pravoslavni dečji časopis „Svetosavsko zvonce“, Međunarodni fond jedinstva pravoslavnih naroda (iz Moskve, Odeljenje za Srbiju) i međunarodna agencija „Youth Time“. Žiri je bio saglasan u oceni da su pristigli radovi, uprkos uvreženom mišljenju da današnja deca ne čitaju i, zbog skromnog fonda reči, imaju problem sa izražavanjem, pokazali visoku kreativnost, poznavanje jezika i književni dar.

Borkova levica

Posle višemesečnog iščekivanja – ne naročito napetog, doduše – donedavni šef poslaničkog kluba Demokratske stranke u Skupštini Srbije Borislav Stefanović napustio je ovu partiju. „Danas sam podneo ostavku na mesto potpredsednika DS i nisam više član DS. Sve najbolje im želim“, objavio je Stefanović prošlog četvrtka na svom Tviter nalogu, objašnjavajući potom da je iz stranke izašao zbog ideoloških i programskih razlika, ali i da poslanički mandat neće vratiti partiji na čijoj je listi izabran u Skupštinu Srbije. „Pokušavao sam da promenim DS i žao mi je što u tome nismo uspeli“, rekao je, najavljujući formiranje pokreta, a kasnije i stranke koja će se zvati Levica Srbije. „Bićemo beskompromisna opozicija Vučiću i nikada sa njim nećemo praviti dogovore… Ovo će zapravo biti stvaranje nove opozicije Srbije.“
„Od čina Borislava Stefanovića korist imaju samo Aleksandar Vučić i vladajuća stranka“, uzvratio je DS svom bivšem potpredsedniku. „Nećemo ulaziti u to zbog čega je gospodin Stefanović pregazio mnogo puta javno datu reč da neće izlaziti iz stranke pred izbore, niti ćemo ulaziti u to sa kim je taj izlazak dogovorio, i otkud mu tako ogromna medijska pažnja o kojoj predstavnici DS i drugih opozicionih stranaka mogu samo da sanjaju. Sve je jasno.“

Vilders ponovo političar godine u Holandiji

Lider holandske ekstremno desne Slobodarske partije Gert Vilders izabran je za političara godine u Holandiji treći put, što je uspeh koji niko pre njega nije ostvario. Vilders, protivnik imigracije i islamizaciji svoje zemlje, ovu titulu je osvajao i 2010. i 2013. „Odlično je kada te javnost izabere za političara godine. To je ogromna čast i ohrabrenje da se još žešće borim za interese Holandije i holandskog naroda i u 2016“, rekao je Vilders. Lider Slobodarske partije osvojio je više od 37.000 glasova u izboru na državnoj televiziji. Vildersova partija je trenutno vodeća stranka u Holandiji, popularnija od dve koalicione stranke na vlasti. Sledeći izazov za Vildersa je da postane premijer na izborima 2017. godine.

Postignut dogovor o saslušanju Asanža

Ekvador i Švedska napokon su postigli dogovor koji će omogućiti osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu da ga švedski istražitelji saslušaju u ambasadi Ekvadora u Londonu, koja mu pruža utočište već više od tri godine. Sporazum je potpisan u Kitu, prestonici Ekvadora, posle šest meseci pregovora. „Ovo je bez sumnje instrument koji ojačava bilateralne odnose i koji će omogućiti, na primer, ispunjavanje pravnih pitanja kao što je saslušavanje Asanža“, saopštilo je ekvadorsko ministarstvo spoljnih poslova. „U suštini se radi o sporazumu o pravnoj pomoći u krivičnim postupcima koji će, kada bude finaliziran krajem nedelje, otvoriti vrata švedskim tužiocima da ispitaju Asanža“, rekla je zvaničnica švedskog ministarstva pravde Sesilija Ridselijus. Velika Britanija je već pristala da pruži pravnu pomoć za saslušanje, do kojeg bi moglo da dođe u narednim nedeljama.
Asanž je praktično zatočen u ambasadi Ekvadora od kako je tu zatražio utočište juna 2012, ne bi li izbegao izručenje Švedskoj. Ekvador mu je dao politički azil zbog straha da bi ovaj Australijanac na kraju mogao biti izručen Sjedinjenim Državama. Švedska Asanža traži zbog navodnog seksualnog zlostavljanja dve žene 2010, što je on oštro negirao. Asanž strahuje da ukoliko ode u Švedsku može biti predat SAD kako bi se suočio sa optužbama vezanim za objavljivanje tajnih američkih dokumenata preko sajta Vikiliks. Švedska je odbila da garantuje da ga neće izručiti Vašingtonu. Čelsi Mening, koji je Vikiliksu predao tajna vojna dokumenta, osuđen je 2013. na 35 godina robije zbog špijunaže.