Печат недеље

Помозимо Ивани Јанковић

Нашој колегиници Ивани Јанковић, новинарки недељника НИН, потребна је помоћ. После вишедеценијске борбе са дијабетесом, дошло је до тешких компликација (дијабетичка нефропатија, отказивање рада бубрега) због чега је од прошле године на дијализи. Дијализа се, међутим, показала неефикасном, и једини излаз, једина шанса да преживи, јесте трансплантација бубрега.
Лекари су предложили операцију у Турској.
РФЗО не покрива овакве интервенције, а операција и трошкови лечења износе 30.000 евра. Једина могућност да наша колегиница што пре оде на трансплантацију је да прикупимо потребан новац.
Удружење новинара Србије позива све који могу да новац уплате на рачун УНС-а код Војвођанске банке 355-1008613-10 са назнаком Помоћ за новинарку Ивану Јанковић.

Рођендан Београдског водовода

Савремени градски водовод пуштен је у погон на Петровдан, 12. јула 1892. године, свечаним чином освећења крај Теразијске чесме. Од тада па до данас Београдски водовод је пратио снажну изградњу и раст града. За протеклих дванаест деценија, дневна производња воде порасла је са 2.800 кубика на 550.000 кубика, односно, на преко 200 милиона кубних метара воде у пет производних погона (Макиш, Беле воде, Баново брдо, Бежанија и Винча). Осим погона за прераду воде у систем Београдског водовода спада и 146 бунара, 52 црпне станице и чак 3.587 километара дистрибутивне мреже, преко које се квалитетном водом снабдева више од милион и по Београђана, као и комплетан привредни и комунални систем.
Интересантан је податак да организовано снабдевање водом у Београду има континуитет од скоро два миленијума јер су први водовод изградили Римљани почетком првог века нове ере.
Најважнији развојни пројекат и приоритет у 2014. години је завршетак изградње и пуштање у рад производног погона „Макиш 2“, инвестиције вредне 40 милиона евра.
Напоменимо и да је ЈКП „Београдски водовод и канализација“ добитник Награде „Београдски победник“ Привредне коморе Београда за остварене резултате у привређивању у 2013. години.

По нотама „Олује“

Као и сваки југоносталгични испад, тако је и репортажа из Дубровника, објављена у „Политици“ од уторка 15. јула, просто морала да буде завршена некаквим противсрпским неукусом. У буквално последњем пасусу чланка насловљеног „Повратак Београђана на Страдун“, новинарка Катарина Ђорђевић је описала како се у Дубровнику случајно срела са другарицом из Београда:
„Млади чувари дубровачких зидина са занимањем посматрају сусрет две Београђанке. Нису се ни родили када се Страдуном орила песма ‚Игра рокенрол цела Југославија‘. Ко није хтео да слуша песму, слушао је ‚Олују‘.“
Не памти се да је неки утицајнији медиј у Србији, а поготово дневни лист са најдужом традицијом, на овако нељудски начин понизио страдање крајишких Срба, који су, према Катарини Ђорђевић, страдали због тога што нису хтели да слушају песму. Иначе, што се тиче самог Страдуна, њему сигурно није никаква новост то што у Србији има оних који се Јасеновца не сете никада, а „Олује“ само да би додали соли на српске ране.

Санкције (без санкција)

Наметање нових санкција Русији било је ове среде најважнија тема са обе стране евроатлантског партнерства. На радост Русије и осталог слободног света у Европи, партнери из Вашингтона и Брисела се очигледно удаљавају…
Читава недеља за нама била је посвећена убрзаним покушајима САД и ЕУ да дођу до, политички коректним језиком речено, заједничке позиције око пооштравања санкција Русији због кризе у Украјини, то јест, Американци су покушали да натерају ЕУропљане да ураде оно што жели Вашингтон. У Вашингтону су инструкције биле предате амбасадорима земаља ЕУ на састанку у Белој кући неколико дана пре ЕУ самита ове среде; САД су, ишчекујући среду, саопштиле да су спремне и на унилатерално пооштравање санкција; у среду је, да надгледа ЕУ савет, у Бриселу боравила и Викторија „ј…ш ЕУ“ Нуланд, помоћница америчког државног секретара; усред ЕУ савета Вашингтон је, као последњи вид притиска на ЕУ партнере, објавио и сопствени списак пооштрених санкција. На њему су се, осим појединаца, нашле и важне компаније из Русије као што су Росњефт, Внешекономбанка, Газпромбанка, енергетска компанија Новатек и низ других.
А недуго после америчке, објављена је и ЕУ одлука о пооштравању санкција Русији. У њој нема ниједног имена, а изузимајући реторику која никога не кошта ништа, једина конкретна мера међу усвојеним закључцима јесте захтев Европског савета Европској инвестиционој банци (ЕИБ) да „суспендује потписе на нове финансијске операције у Руској Федерацији“, што звучи много озбиљније него што заиста јесте, будући да ЕИБ око 90 одсто свог капитала пласира унутар ЕУ, док се преосталих 10 одсто дели на сав остатак света, што ће рећи да на Русију и иначе одлази тек незнатан део пословања ЕИБ…
Европски савет, додуше, јесте начинио искорак у односу на досадашње, персоналне санкције тиме што је овонедељном одлуком отворио могућност за увођење санкција ентитетима из Русије који угрожавају Украјину, међутим, ниједан се неће наћи на листи санкционисаних (макар) до краја јула, када би Савет поново требало да заседне и одлучи о тој листи.

Сусрети о којима се ћутало

Промоција I тома Зборника декласификованих докумената из фонда Хрушчова (РГАНИ) и оних из фондова Архива Југославије о сусретима челника Југославије и Совјетског Савеза од 1946. до 1964. године оставила је бројне званице упитане над тим да ли ова документа представљају предложак за ново сагледавање прошлих догађаја. Ова публикација осветљава развитак совјетско-југословенских односа, почев од последњег сусрета Ј. В. Стаљина и Ј. Б. Тита, 27. маја 1946. године, до последњег сусрета Н. С. Хрушчова и Ј. Б. Тита, 6. јуна 1964. године.
Објављени су стенограми сусрета и разговора између совјетских и југословенских делегација на највишем нивоу, које су предводили Н. С. Хрушчов и Ј. Б. Тито, забелешке о међусобним разговорима председника двеју земаља, као и оне са државним и политичким делатницима…
Реч је о заједничком пројекту Архива Југославије, Федералне архивске агенције Руске Федерације, Руског државног архива новије историје и Института славистике Руске академије наука.
Зборник су приредили Љ. Димић, М. Милошевић и Н. Пантелић са српске стране и Л. Величанскаја, Т. Џалилов, М. Кишкина-Ивањенко и А. Стикалин са руске стране. Предговор на српском језику написао је проф. др Љубодраг Димић, а на руском др Леонид Гибијански.
Издавач Зборника је Архив Југославије.

Донација кредитима

У Бриселу је ове среде, под покровитељством Европске комисије, Француске и Словеније, одржана донаторска конференција за отклањање последица поплава у Србији и Босни и Херцеговини, под слоганом „Обнављамо заједно“. Како наводе медији, за Србију је прикупљено 995 милиона евра, а за БиХ 809 милиона.
Ове цифре делују великодушно, утолико више што, према саопштењу Европске комисије, „штете и економски губици (од поплава) износе око две милијарде евра у БиХ и 1,5 милијарди евра у Србији“.
Неочекивано, међутим, министарка која је у српској влади задужена за еврооптимизам, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, изразила је збуњујући опрез, па и извесну скепсу у погледу суме новца која ће заиста стићи до Србије. Према Б92, „Цифра од 1,8 милијарди евра помоћи за Србију и Босну и Херцеговину, која је данас поменута на донаторској конференцији, импозантна је, али је треба узети са резервом‘, каже министарка Јоксимовић. Јоксимовићева је објаснила да само мањи део поменуте суме представља свеж новац. ‚Морамо да раздвојимо директне донације од кредита и да видимо услове под којима ћемо те кредите добити‘, рекла је она.“