Pečat nedelje

Pomozimo Ivani Janković

Našoj koleginici Ivani Janković, novinarki nedeljnika NIN, potrebna je pomoć. Posle višedecenijske borbe sa dijabetesom, došlo je do teških komplikacija (dijabetička nefropatija, otkazivanje rada bubrega) zbog čega je od prošle godine na dijalizi. Dijaliza se, međutim, pokazala neefikasnom, i jedini izlaz, jedina šansa da preživi, jeste transplantacija bubrega.
Lekari su predložili operaciju u Turskoj.
RFZO ne pokriva ovakve intervencije, a operacija i troškovi lečenja iznose 30.000 evra. Jedina mogućnost da naša koleginica što pre ode na transplantaciju je da prikupimo potreban novac.
Udruženje novinara Srbije poziva sve koji mogu da novac uplate na račun UNS-a kod Vojvođanske banke 355-1008613-10 sa naznakom Pomoć za novinarku Ivanu Janković.

Rođendan Beogradskog vodovoda

Savremeni gradski vodovod pušten je u pogon na Petrovdan, 12. jula 1892. godine, svečanim činom osvećenja kraj Terazijske česme. Od tada pa do danas Beogradski vodovod je pratio snažnu izgradnju i rast grada. Za proteklih dvanaest decenija, dnevna proizvodnja vode porasla je sa 2.800 kubika na 550.000 kubika, odnosno, na preko 200 miliona kubnih metara vode u pet proizvodnih pogona (Makiš, Bele vode, Banovo brdo, Bežanija i Vinča). Osim pogona za preradu vode u sistem Beogradskog vodovoda spada i 146 bunara, 52 crpne stanice i čak 3.587 kilometara distributivne mreže, preko koje se kvalitetnom vodom snabdeva više od milion i po Beograđana, kao i kompletan privredni i komunalni sistem.
Interesantan je podatak da organizovano snabdevanje vodom u Beogradu ima kontinuitet od skoro dva milenijuma jer su prvi vodovod izgradili Rimljani početkom prvog veka nove ere.
Najvažniji razvojni projekat i prioritet u 2014. godini je završetak izgradnje i puštanje u rad proizvodnog pogona „Makiš 2“, investicije vredne 40 miliona evra.
Napomenimo i da je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ dobitnik Nagrade „Beogradski pobednik“ Privredne komore Beograda za ostvarene rezultate u privređivanju u 2013. godini.

Po notama „Oluje“

Kao i svaki jugonostalgični ispad, tako je i reportaža iz Dubrovnika, objavljena u „Politici“ od utorka 15. jula, prosto morala da bude završena nekakvim protivsrpskim neukusom. U bukvalno poslednjem pasusu članka naslovljenog „Povratak Beograđana na Stradun“, novinarka Katarina Đorđević je opisala kako se u Dubrovniku slučajno srela sa drugaricom iz Beograda:
„Mladi čuvari dubrovačkih zidina sa zanimanjem posmatraju susret dve Beograđanke. Nisu se ni rodili kada se Stradunom orila pesma ‚Igra rokenrol cela Jugoslavija‘. Ko nije hteo da sluša pesmu, slušao je ‚Oluju‘.“
Ne pamti se da je neki uticajniji medij u Srbiji, a pogotovo dnevni list sa najdužom tradicijom, na ovako neljudski način ponizio stradanje krajiških Srba, koji su, prema Katarini Đorđević, stradali zbog toga što nisu hteli da slušaju pesmu. Inače, što se tiče samog Straduna, njemu sigurno nije nikakva novost to što u Srbiji ima onih koji se Jasenovca ne sete nikada, a „Oluje“ samo da bi dodali soli na srpske rane.

Sankcije (bez sankcija)

Nametanje novih sankcija Rusiji bilo je ove srede najvažnija tema sa obe strane evroatlantskog partnerstva. Na radost Rusije i ostalog slobodnog sveta u Evropi, partneri iz Vašingtona i Brisela se očigledno udaljavaju…
Čitava nedelja za nama bila je posvećena ubrzanim pokušajima SAD i EU da dođu do, politički korektnim jezikom rečeno, zajedničke pozicije oko pooštravanja sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini, to jest, Amerikanci su pokušali da nateraju EUropljane da urade ono što želi Vašington. U Vašingtonu su instrukcije bile predate ambasadorima zemalja EU na sastanku u Beloj kući nekoliko dana pre EU samita ove srede; SAD su, iščekujući sredu, saopštile da su spremne i na unilateralno pooštravanje sankcija; u sredu je, da nadgleda EU savet, u Briselu boravila i Viktorija „j…š EU“ Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara; usred EU saveta Vašington je, kao poslednji vid pritiska na EU partnere, objavio i sopstveni spisak pooštrenih sankcija. Na njemu su se, osim pojedinaca, našle i važne kompanije iz Rusije kao što su Rosnjeft, Vnešekonombanka, Gazprombanka, energetska kompanija Novatek i niz drugih.
A nedugo posle američke, objavljena je i EU odluka o pooštravanju sankcija Rusiji. U njoj nema nijednog imena, a izuzimajući retoriku koja nikoga ne košta ništa, jedina konkretna mera među usvojenim zaključcima jeste zahtev Evropskog saveta Evropskoj investicionoj banci (EIB) da „suspenduje potpise na nove finansijske operacije u Ruskoj Federaciji“, što zvuči mnogo ozbiljnije nego što zaista jeste, budući da EIB oko 90 odsto svog kapitala plasira unutar EU, dok se preostalih 10 odsto deli na sav ostatak sveta, što će reći da na Rusiju i inače odlazi tek neznatan deo poslovanja EIB…
Evropski savet, doduše, jeste načinio iskorak u odnosu na dosadašnje, personalne sankcije time što je ovonedeljnom odlukom otvorio mogućnost za uvođenje sankcija entitetima iz Rusije koji ugrožavaju Ukrajinu, međutim, nijedan se neće naći na listi sankcionisanih (makar) do kraja jula, kada bi Savet ponovo trebalo da zasedne i odluči o toj listi.

Susreti o kojima se ćutalo

Promocija I toma Zbornika deklasifikovanih dokumenata iz fonda Hruščova (RGANI) i onih iz fondova Arhiva Jugoslavije o susretima čelnika Jugoslavije i Sovjetskog Saveza od 1946. do 1964. godine ostavila je brojne zvanice upitane nad tim da li ova dokumenta predstavljaju predložak za novo sagledavanje prošlih događaja. Ova publikacija osvetljava razvitak sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, počev od poslednjeg susreta J. V. Staljina i J. B. Tita, 27. maja 1946. godine, do poslednjeg susreta N. S. Hruščova i J. B. Tita, 6. juna 1964. godine.
Objavljeni su stenogrami susreta i razgovora između sovjetskih i jugoslovenskih delegacija na najvišem nivou, koje su predvodili N. S. Hruščov i J. B. Tito, zabeleške o međusobnim razgovorima predsednika dveju zemalja, kao i one sa državnim i političkim delatnicima…
Reč je o zajedničkom projektu Arhiva Jugoslavije, Federalne arhivske agencije Ruske Federacije, Ruskog državnog arhiva novije istorije i Instituta slavistike Ruske akademije nauka.
Zbornik su priredili LJ. Dimić, M. Milošević i N. Pantelić sa srpske strane i L. Veličanskaja, T. Džalilov, M. Kiškina-Ivanjenko i A. Stikalin sa ruske strane. Predgovor na srpskom jeziku napisao je prof. dr Ljubodrag Dimić, a na ruskom dr Leonid Gibijanski.
Izdavač Zbornika je Arhiv Jugoslavije.

Donacija kreditima

U Briselu je ove srede, pod pokroviteljstvom Evropske komisije, Francuske i Slovenije, održana donatorska konferencija za otklanjanje posledica poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, pod sloganom „Obnavljamo zajedno“. Kako navode mediji, za Srbiju je prikupljeno 995 miliona evra, a za BiH 809 miliona.
Ove cifre deluju velikodušno, utoliko više što, prema saopštenju Evropske komisije, „štete i ekonomski gubici (od poplava) iznose oko dve milijarde evra u BiH i 1,5 milijardi evra u Srbiji“.
Neočekivano, međutim, ministarka koja je u srpskoj vladi zadužena za evrooptimizam, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, izrazila je zbunjujući oprez, pa i izvesnu skepsu u pogledu sume novca koja će zaista stići do Srbije. Prema B92, „Cifra od 1,8 milijardi evra pomoći za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, koja je danas pomenuta na donatorskoj konferenciji, impozantna je, ali je treba uzeti sa rezervom‘, kaže ministarka Joksimović. Joksimovićeva je objasnila da samo manji deo pomenute sume predstavlja svež novac. ‚Moramo da razdvojimo direktne donacije od kredita i da vidimo uslove pod kojima ćemo te kredite dobiti‘, rekla je ona.“