Potera za regrutima

Kriza NATO vojski

Profesionalizacija vojske se pokazala nedovoljnom, pa se, u nedostatku potrebnog broja vojnika, zapadni modeli nabavke „topovskog mesa“ za ratove u tuđini kreću od propalih regrutacija do rijaliti programa

Pre dvadesetak godina su mnoge zemlje u Evropi napustile sistem obavezne regrutacije vojnika jer su se odlučile da uvedu profesionalnu vojsku. Poslednjih meseci, međutim, bezmalo sve zapadne vojske priznale su da su suočene sa značajnim nedostatkom vojnika jer je veći broj profesionalaca skinuo vojničku uniformu, a sveže krvi, spremne za obuku i zanat soldata – nema na vidiku. Nije to boljka samo evropskih vojski, jer isto važi i za američku koja je najpoznatija po profesionalizaciji svog osoblja i koja je bila uzor mnogim armijama u Evropi. Izvikani „američki model“ pretvorio se u loš primer otkako je u javnost procurilo da je armija SAD izgubila skoro 10 odsto svojih snaga u poslednje vreme. Američko ministarstvo odbrane predviđa da će uskoro trupe SAD brojati tek 445.000 aktivnih vojnika, što znači da su se osule za više od 40.000 (8,4 odsto) ljudi za samo tri godine. Vojni analitičari upozoravaju da je to velika opasnost za bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.
Na uzbunu je pozvala i američka vojna akademija, koja je nedavno upozorila da bi u sličnom sukobu kao što je današnji rusko-ukrajinski, američka vojska imala dovoljno vojnika samo za oko dve nedelje borbi; to je bio uvod za orkestriranu kampanju kojom se traži ponovno uvođenje regrutacije ili da bar polovinu američkih snaga čine regrutne jedinice. Naravno, ono što Amerika smisli, ostale članice NATO-a kopiraju kao po komandi, pa su se i širom Evrope pojavile ideje o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka za regrute. Uticajni američki vojni portal „Militari“ promoviše regrutaciju uprkos činjenici da su je SAD ukinule zbog debakla u Vijetnamu.

DEFICIT KADRA Veoma je teško slati regrute na „misije“ preko okeana, u tuđe i nepotrebne ratove, povrh svega kod kuće praćene protestima. Lakše je u ratne zone poslati profesionalne vojnike koji su se sami odlučili za rizičan karijerni put. Ali poslednjih decenija su se moderni imperijalistički ratovi pod vođstvom Vašingtona uz asistenciju Londona i lakejskih evropskih država namnožili od Azije do Afrike, pa je poziv profesionalnog vojnika postajao sve nepopularniji, zato se kadar sve brže kruni. To je veliki problem za Ameriku, ali i NATO, vojni savez pod paskom Bele kuće. Američki ratni koledž opisuje trenutnu situaciju sumornim tonovima, jer se „vojska SAD suočava sa strašnom kombinacijom nedostatka regruta i smanjene individualne prateće rezerve; taj manjak zapošljavanja, skoro 50 odsto u oblasti karijernog upravljanja vojnim oružjem, dugotrajan je problem; svaki vojnik pešadije i oklopnih jedinica kojeg danas ne zaposlimo predstavlja stratešku mobilizacijsku prednost koju nećemo imati 2031. godine“.
Očigledno je da američki stratezi već razrađuju buduće sukobe, a tako su utvrdili i da Amerika neće imati ni približno neophodan broj vojnika za obračun sa kompetentnim protivnikom. Iskazalo se da su „potpuno profesionalne“ snage koje su bile oličenje zapadnog vojnog ideala zapravo iluzija dizajnirana da funkcioniše samo u lokalizovanim pobunjeničkim sukobima, dok iste „profesionalne snage“ nemaju mnogo šansi u stvarnim sukobima supersila. A pošto se ti sukobi čine sve bližim, sada političke elite na Zapadu nameravaju da oružje gurnu u ruke svima odreda. Revija „Forbs“ u međuvremenu izveštava o neuralgičnom stanju u američkoj mornarici „suočenoj sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva, zbog čega se ‘skupila’ posada čak i najnovijeg američkog nosača aviona ‘USS Džerald R. Ford’ (CVN-78) pošto beleži manjak od nekoliko stotina mornara“. Najvećem američkom nosaču aviona nedostaje više od 600 mornara, pilota i tehničara. Napori da se popuni sastav udarnog američkog nosača aviona nisu urodili plodom. „USS Džerald Ford“ je u samo godinu dana napustilo toliko mornara da bi mogli da popune posadu dva razarača srednje klase, piše „Forbs“. Jasno je da brodovi čija posada nije kompletna – ne mogu da rade optimalno. Uz to su podložni i većem broju kvarova, a sa palube mogu da lansiraju i manje aviona.

NEĆE U SLUŽBU NJENOG VELIČANSTVA Nabrojane mane nisu boljka samo američke, jer u istoj ako ne i većoj meri muče i mnoge manje vojske. Ovih dana je u Velikoj Britaniji odjeknula šokantna vest da će morati da rashoduju, najverovatnije i razrežu, dve ratne lađe; jedna od njih je nedavno obnovljena za stotine miliona funti novca poreskih obveznika, a nije je spasla ni činjenica da je zablistala i u jednom od filmova Džejmsa Bonda. Stvar je jednostavna – ni britanska monarhija nema dovoljno mornara. Slične rasprave su nedavno vođene i u Nemačkoj, gde je takođe vaskrsla ideja o uvođenju regrutacije, jer se osuo i sastav Bundesvera. Od država iz nekadašnjeg zajedničkog, jugoslovenskog miljea, nije bolje prošla ni Slovenija koja je ušla u NATO upravo zahvaljujući obećanju da momci više neće morati da služe vojni rok. To je bio glavni razlog zbog kojeg se većina građana Slovenije na referendumu marta 2003. odlučila da se zemlja priključi zapadnom vojnom paktu. Ljubljana je pre 20 godina izgradila profesionalnu vojsku koju od tada prate brojne afere. Dok je Borut Pahor bio predsednik države i vrhovni komandant (2012–2022), Slovenačka vojska (SV) je nekoliko godina zaredom dobijala negativnu ocenu što se spremnosti tiče, a to je bila posledica nedostatka kadrova, premalo novca, loše opreme… Pre nekoliko godina je izbio skandal kada se otkrilo da vojnici moraju sami, od skromne plate, sebi da kupe čizme i čarape pošto su im se raspale one koje su zadužili. Pre dve godine je tadašnja slovenačka, desničarska vlada umalo uspela u nameri da ponovo uvede regrutnu vojsku, ali je neraspoloženje javnosti tu ideju suzilo na „razmišljanje o delimičnoj regrutaciji“.
Pitanje svih pitanja je, očigledno ne samo u Sloveniji – kako privući dovoljno mladih za poziv vojnika? To je stalni problem i za Slovenačku vojsku koja broji samo 7.154 vojnika i godišnje iškoluje od 1020 oficira; država nema vojnu akademiju, a kuriozitet je i da SV ima neobičan sastav – jednog oficira na dva vojnika! Svaka slovenačka vlada je, kopirajući slične poduhvate iz drugih NATO članica, smišljala različite reklamne kampanje kako bi dostigla željenu brojku od bar 10.000 pripadnika SV. U to ime je nedavno promenjen i zakon, pa sada u SV mogu da se zaposle i mladići i devojke stariji od 27 godina, kao i oni koji nemaju nikakvu stručnu spremu, dovoljno je da su završili osnovnu školu. Zainteresovanima su obećane razne povlastice, poput besplatnog vozačkog ispita i pomoć pri sticanju daljeg obrazovanja. Ni to nije pomoglo. A onda je poslednjem slovenačkom ministru odbrane sinula „genijalna ideja“ na kojoj bi mu pozavideo i dobri vojnik Švejk.

VOJNIČKI RIJALITI Ministar nije časio časa da ideju pretoči u javu – poziv vojnika promovisaće kroz rijaliti šou radnog naziva „postani vojnik“. Kada je ideja još pre realizacije procurila u javnost, izbio je skandal, još posebno jer je ministar za 10 epizoda vojničkog rijalitija koji bi snimala i emitovala jedna komercijalna televizija namenio neverovatnih dva miliona evra iz državne blagajne. Pritisnut gnevom poreskih platiša, ali i stručne javnosti (iz slovenačkog filmskog fonda su obznanili da bi za te pare snimili bar tri-četiri celovečernja filma dostojna festivala u Kanu), ministar Marjan Šarec se pravdao da je gledao kako mlađarija hrli u kuvare zahvaljujući raznim kulinarskim rijalitijima, a i to je nekada bilo deficitarno zanimanje, pa se ponadao da bi na isti način uspeo da zainteresuje „Z generaciju“ i za vojnički hleb.
Slovenački ministar odbrane je na kraju kapitulirao odustajanjem od rijalitija samo da bi aferu što pre počistio pod tepih. Što je još jedan pokazni primer da je popunjavanje trupa, naročito u NATO članicama, veoma ozbiljan problem. To je donekle i razumljivo ako se zna da su slovenački vojnici, na primer, kod kuće veoma loše plaćeni, zato većina sanja da bude poslata u unosne „međunarodne misije“ NATO-a, mahom sumnjivog legitimiteta, gde u ulozi plaćenika (u Avganistanu, Iraku, na Kosovu…) služe kao ispomoć ili zamena za američke vojnike. U tu svrhu je Slovenija nedavno kupila i dva velika transportna aviona „spartan“, koji kod kuće ne mogu pošteno ni da uzlete a da ne povrede vazdušni prostor susedne zemlje. Ali eto i tu rešenja – slovenački vojnici stacionirani na Kosovu i Metohiji su, kada ih je obišao za katolički Božić 25. decembra, ministru Šarcu isporučili želju da ih po okončanju turnusa u domovinu vrati – „spartan“. Tako bi izbegli truckanje lošim balkanskim putevima ili čekanje da ih svojim vojnim avionom preveze neka od većih, „partnerskih“ vojski.
Slovenački vojnici imaju status „državnih službenika“, ali ni to im mnogo ne vredi jer su plate jedva iznad minimalaca. Zabranjeno im je da štrajkuju, zato su se pre nekoliko godina dosetili „bele obustave rada“ kako bi isposlovali bolje plate i uslove. Masovno su otvarali bolovanja, ali ostali su razočarani jer se „država ponela kao maćeha, a ne majka“ i odbila da odreši kesu. I zato je odliv iz Slovenačke vojske svake godine veliki; više vojnika napusti njene čete nego što potpiše ugovor o zaposlenju. Analitičari tvrde da bi bežanija bila još veća ukoliko bi u svetu planuo sukob u kome bi u okviru NATO-a morali u boj i svi pripadnici SV. Nije mnogo bolje ni u drugim zapadnim vojskama. Iskustvo američke vojske i ostalih armija koje su pod palicom Severnoatlantske alijanse otkriva da se sve ozbiljnije razmišlja o ponovnom uvođenju vojne obaveze kako bi se sprečilo dalje rastakanje domaćih jedinica. Činjenica je, međutim, da zemlje koje svoje vojnike šalju u „intervencije“ daleko od domaćih granica tamo mogu da očekuju obilje problema, dok pri regrutaciji manje muka muči države kojima su regruti potrebni samo za odbranu sopstvene grude. Zato će za ratove na stranom tlu, kakve uveliko smišlja Amerika, uvek nedostajati vojnika, svejedno da li ih po ulicama jure regrutacioni emisari ili mame avanture rijalitija.