Потера за регрутима

Криза НАТО војски

Професионализација војске се показала недовољном, па се, у недостатку потребног броја војника, западни модели набавке „топовског меса“ за ратове у туђини крећу од пропалих регрутацијa до ријалити програма

Пре двадесетак година су многе земље у Европи напустиле систем обавезне регрутације војника јер су се одлучиле да уведу професионалну војску. Последњих месеци, међутим, безмало све западне војске признале су да су суочене са значајним недостатком војника јер је већи број професионалаца скинуо војничку униформу, а свеже крви, спремне за обуку и занат солдата – нема на видику. Није то бољка само европских војски, јер исто важи и за америчку која је најпознатија по професионализацији свог особља и која је била узор многим армијама у Европи. Извикани „амерички модел“ претворио се у лош пример откако је у јавност процурило да је армија САД изгубила скоро 10 одсто својих снага у последње време. Америчко министарство одбране предвиђа да ће ускоро трупе САД бројати тек 445.000 активних војника, што значи да су се осуле за више од 40.000 (8,4 одсто) људи за само три године. Војни аналитичари упозоравају да је то велика опасност за безбедност Сједињених Америчких Држава.
На узбуну је позвала и америчка војна академија, која је недавно упозорила да би у сличном сукобу као што је данашњи руско-украјински, америчка војска имала довољно војника само за око две недеље борби; то је био увод за оркестрирану кампању којом се тражи поновно увођење регрутације или да бар половину америчких снага чине регрутне јединице. Наравно, оно што Америка смисли, остале чланице НАТО-а копирају као по команди, па су се и широм Европе појавиле идеје о поновном увођењу обавезног војног рока за регруте. Утицајни амерички војни портал „Милитари“ промовише регрутацију упркос чињеници да су је САД укинуле због дебакла у Вијетнаму.

ДЕФИЦИТ КАДРА Веома је тешко слати регруте на „мисије“ преко океана, у туђе и непотребне ратове, поврх свега код куће праћене протестима. Лакше је у ратне зоне послати професионалне војнике који су се сами одлучили за ризичан каријерни пут. Али последњих деценија су се модерни империјалистички ратови под вођством Вашингтона уз асистенцију Лондона и лакејских европских држава намножили од Азије до Африке, па је позив професионалног војника постајао све непопуларнији, зато се кадар све брже круни. То је велики проблем за Америку, али и НАТО, војни савез под паском Беле куће. Амерички ратни колеџ описује тренутну ситуацију суморним тоновима, јер се „војска САД суочава са страшном комбинацијом недостатка регрута и смањене индивидуалне пратеће резерве; тај мањак запошљавања, скоро 50 одсто у области каријерног управљања војним оружјем, дуготрајан је проблем; сваки војник пешадије и оклопних јединица којег данас не запослимо представља стратешку мобилизацијску предност коју нећемо имати 2031. године“.
Очигледно је да амерички стратези већ разрађују будуће сукобе, а тако су утврдили и да Америка неће имати ни приближно неопходан број војника за обрачун са компетентним противником. Исказало се да су „потпуно професионалне“ снаге које су биле оличење западног војног идеала заправо илузија дизајнирана да функционише само у локализованим побуњеничким сукобима, док исте „професионалне снаге“ немају много шанси у стварним сукобима суперсила. А пошто се ти сукоби чине све ближим, сада политичке елите на Западу намеравају да оружје гурну у руке свима одреда. Ревија „Форбс“ у међувремену извештава о неуралгичном стању у америчкој морнарици „суоченој са озбиљним недостатком људства, због чега се ‘скупила’ посада чак и најновијег америчког носача авиона ‘УСС Џералд Р. Форд’ (ЦВН-78) пошто бележи мањак од неколико стотина морнара“. Највећем америчком носачу авиона недостаје више од 600 морнара, пилота и техничара. Напори да се попуни састав ударног америчког носача авиона нису уродили плодом. „УСС Џералд Форд“ је у само годину дана напустило толико морнара да би могли да попуне посаду два разарача средње класе, пише „Форбс“. Јасно је да бродови чија посада није комплетна – не могу да раде оптимално. Уз то су подложни и већем броју кварова, а са палубе могу да лансирају и мање авиона.

НЕЋЕ У СЛУЖБУ ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА Набројане мане нису бољка само америчке, јер у истој ако не и већој мери муче и многе мање војске. Ових дана је у Великој Британији одјекнула шокантна вест да ће морати да расходују, највероватније и разрежу, две ратне лађе; једна од њих је недавно обновљена за стотине милиона фунти новца пореских обвезника, а није је спасла ни чињеница да је заблистала и у једном од филмова Џејмса Бонда. Ствар је једноставна – ни британска монархија нема довољно морнара. Сличне расправе су недавно вођене и у Немачкој, где је такође васкрсла идеја о увођењу регрутације, јер се осуо и састав Бундесвера. Од држава из некадашњег заједничког, југословенског миљеа, није боље прошла ни Словенија која је ушла у НАТО управо захваљујући обећању да момци више неће морати да служе војни рок. То је био главни разлог због којег се већина грађана Словеније на референдуму марта 2003. одлучила да се земља прикључи западном војном пакту. Љубљана је пре 20 година изградила професионалну војску коју од тада прате бројне афере. Док је Борут Пахор био председник државе и врховни командант (2012–2022), Словеначка војска (СВ) је неколико година заредом добијала негативну оцену што се спремности тиче, а то је била последица недостатка кадрова, премало новца, лоше опреме… Пре неколико година је избио скандал када се открило да војници морају сами, од скромне плате, себи да купе чизме и чарапе пошто су им се распале оне које су задужили. Пре две године је тадашња словеначка, десничарска влада умало успела у намери да поново уведе регрутну војску, али је нерасположење јавности ту идеју сузило на „размишљање о делимичној регрутацији“.
Питање свих питања је, очигледно не само у Словенији – како привући довољно младих за позив војника? То је стални проблем и за Словеначку војску која броји само 7.154 војника и годишње ишколује од 1020 официра; држава нема војну академију, а куриозитет је и да СВ има необичан састав – једног официра на два војника! Свака словеначка влада је, копирајући сличне подухвате из других НАТО чланица, смишљала различите рекламне кампање како би достигла жељену бројку од бар 10.000 припадника СВ. У то име је недавно промењен и закон, па сада у СВ могу да се запосле и младићи и девојке старији од 27 година, као и они који немају никакву стручну спрему, довољно је да су завршили основну школу. Заинтересованима су обећане разне повластице, попут бесплатног возачког испита и помоћ при стицању даљег образовања. Ни то није помогло. А онда је последњем словеначком министру одбране синула „генијална идеја“ на којој би му позавидео и добри војник Швејк.

ВОЈНИЧКИ РИЈАЛИТИ Министар није часио часа да идеју преточи у јаву – позив војника промовисаће кроз ријалити шоу радног назива „постани војник“. Када је идеја још пре реализације процурила у јавност, избио је скандал, још посебно јер је министар за 10 епизода војничког ријалитија који би снимала и емитовала једна комерцијална телевизија наменио невероватних два милиона евра из државне благајне. Притиснут гневом пореских платиша, али и стручне јавности (из словеначког филмског фонда су обзнанили да би за те паре снимили бар три-четири целовечерња филма достојна фестивала у Кану), министар Марјан Шарец се правдао да је гледао како млађарија хрли у куваре захваљујући разним кулинарским ријалитијима, а и то је некада било дефицитарно занимање, па се понадао да би на исти начин успео да заинтересује „З генерацију“ и за војнички хлеб.
Словеначки министар одбране је на крају капитулирао одустајањем од ријалитија само да би аферу што пре почистио под тепих. Што је још један показни пример да је попуњавање трупа, нарочито у НАТО чланицама, веома озбиљан проблем. То је донекле и разумљиво ако се зна да су словеначки војници, на пример, код куће веома лоше плаћени, зато већина сања да буде послата у уносне „међународне мисије“ НАТО-а, махом сумњивог легитимитета, где у улози плаћеника (у Авганистану, Ираку, на Косову…) служе као испомоћ или замена за америчке војнике. У ту сврху је Словенија недавно купила и два велика транспортна авиона „спартан“, који код куће не могу поштено ни да узлете а да не повреде ваздушни простор суседне земље. Али ето и ту решења – словеначки војници стационирани на Косову и Метохији су, када их је обишао за католички Божић 25. децембра, министру Шарцу испоручили жељу да их по окончању турнуса у домовину врати – „спартан“. Тако би избегли труцкање лошим балканским путевима или чекање да их својим војним авионом превезе нека од већих, „партнерских“ војски.
Словеначки војници имају статус „државних службеника“, али ни то им много не вреди јер су плате једва изнад минималаца. Забрањено им је да штрајкују, зато су се пре неколико година досетили „беле обуставе рада“ како би испословали боље плате и услове. Масовно су отварали боловања, али остали су разочарани јер се „држава понела као маћеха, а не мајка“ и одбила да одреши кесу. И зато је одлив из Словеначке војске сваке године велики; више војника напусти њене чете него што потпише уговор о запослењу. Аналитичари тврде да би бежанија била још већа уколико би у свету плануо сукоб у коме би у оквиру НАТО-а морали у бој и сви припадници СВ. Није много боље ни у другим западним војскама. Искуство америчке војске и осталих армија које су под палицом Северноатлантске алијансе открива да се све озбиљније размишља о поновном увођењу војне обавезе како би се спречило даље растакање домаћих јединица. Чињеница је, међутим, да земље које своје војнике шаљу у „интервенције“ далеко од домаћих граница тамо могу да очекују обиље проблема, док при регрутацији мање мука мучи државе којима су регрути потребни само за одбрану сопствене груде. Зато ће за ратове на страном тлу, какве увелико смишља Америка, увек недостајати војника, свеједно да ли их по улицама јуре регрутациони емисари или маме авантуре ријалитија.