Јединство у времену злом

Српски архијереји поновили су став СПЦ – Косово и Метохија су заветна српска земља и неотуђиви саставни део Србије

Свети архијерејски Сабор СПЦ на мајском заседању својим саопштењем у којем третира сва текућа питања – од геополитичких до друштвених и духовних – показао је да је и овај пут институција највећег реда и највише вредности изашла у сусрет очекивањима народа. Затечени масовним убиствима у Београду и Младеновцу, владике, ужаснуте ерупцијом зла, у складу са праксом наше цркве, позвале су да се престане с промоцијом разврата и насиља у српском друштву.

НИ У ПРАВУ НИ У МОРАЛУ Посебна пажња посвећена је невољама наше цркве и нашег народа на Косову и Метохији на којем „самопроглашена независност те покрајине нема упориште ни у праву, ни у моралу, ни у историји (а о правди Божјој и људској да и не говоримо)“.
Да није тако, опомињу архијереји, не би из познатих центара моћи био вршен притисак без преседана на Србију да призна илегалну насилну сецесију тог интегралног дела своје територије и да га се тако сама заувек добровољно одрекне.
У сусрет све већим притисцима на Србију да се одрекне своје јужне покрајине, Сабор је указао на чињеницу да би прихватање самопроглашене независности Косова и Метохије, посредно или непосредно, de facto или de iure, било у директној супротности са међународним правом, утемељеним на Повељи Уједињених нација и другим општеважећим актима и принципима.
„Тако нешто нема подршку ни Савета безбедности УН ни већине земаља света, укључујући и пет земаља Европске уније. То би неизбежно изазвало појачано исељавање српског народа и онемогућило не само миран суживот свих, без обзира на етничко порекло и веру, него и сам опстанак нашег народа на његовим вековним огњиштима. Решења зато треба тражити искључиво у поштовању принципа који једнако вреде за све у свету.“
У прилог реченом, владике су подсетиле на најновије агресивне потезе приштинских власти, усмерене против српске заједнице и Цркве, као и на то да се доносе одлуке које дубоко деле грађане на КиМ, изазивајући небивалу међуетничку напетост и регионалну нестабилност.

У ЗАШТИТУ СВЕТИЊА, НАРОДА И ИМОВИНЕ Јасно се види, стоји у саопштењу СПЦ, да је циљ косовских институција стварање етнички албанског Косова у коме тешко може бити слободног и нормалног живота за Србе.
„Српска православна црква је вековима била главни ослонац нашем народу на Косову и Метохији и главни чинилац његовог јединства, опстанка и очувања народног, духовног и културног идентитета. Без посебне заштите Цркве, опстанак нашег народа и повратак прогнаних никада не би били могући. Зато је брига о правима српског народа на Косову и Метохији неодвојива од бриге о заштити основних права и потреба Српске православне цркве, која већ двадесет и четири године живи у крајње тешким условима, изложена нападима и разним облицима кршења основних верских, имовинских, грађанских и људских права.“
Стога је Сабор СПЦ упутио апел надлежним међународним инстанцама за заштиту светиња, народа и имовине православних Срба на њиховим вековним огњиштима, као и позив косовским Албанцима за суживот у миру и међусобно поштовање, следујући при томе јеванђелском позвању Цркве да тражи мир и да га потврђује свима, без обзира на веру и нацију.

ГЛАС ПРОТИВ ПРОГОНА УПЦ Сабор је донео одлуку о додељивању канонског отпуста јерархији Охридске архиепископије од СПЦ и њеном интегрисању у Синод Македонске православне цркве у складу са свештеним канонима и уставима две помесне цркве, као и раније постигнутим договором Синода са све три црквене структуре.
У контексту рата у Украјини, Сабор је указао на духовне и геополитичке последице, посебно акцентујући страдање УПЦ од стране украјинских власти. Сабор је подигао глас у заштиту обесправљене и прогоњене једноверне браће апелујући на релевантне међународне институције да спрече ову неправду.
Као одговор на клевете да СПЦ потцењује жене, Сабор је подсетио да се управо 2023. обележава 120 година постојања Кола српских сестара, организације која у најлепшем светлу сведочи о жени хришћанки.
Порукама са овогодишњег мајског заседања Сабора, Српска црква се јасно одредила према свим горућим питањима, показујући да једино јака и недељива може одговорити притисцима и изазовима пред којима се налази.