ТРОФЕЈ АРГЕНТИНИ, ПОХВАЛЕ КАТАРУ

Завршено 22. Светско првенство у фудбалу

„Мундијал је био фантастичан“, изјавио је председник Међународне фудбалске федерације (ФИФА) Ђани Инфантино, па појаснио да се та оцена односи на организацију, коректно понашање навијача, створену атмосферу заједништва и приказани квалитет фудбала

Tријумфом репрезентације Аргентине, која је у великом финалу, после дивовске борбе, победила Француску бољим извођењем пенала – 4:2 (било је 3:3 након продужетака), спуштена је завеса на 22. Светско фудбалско првенство у Катару, по општим оценама најуспешније у готово стогодишњој историји овог популарног такмичења.
„Мундијал је био фантастичан“, изјавио је председник Међународне фудбалске федерације (ФИФА) Ђани Инфантино, па појаснио да се та оцена односи на организацију, коректно понашање навијача, створену атмосферу заједништва и приказани квалитет фудбала. Учествовале су 32 репрезентације међу којима је била и Србија. Први пут су се екипе са свих континената пласирале у осмину финала и први пут су жене судиле фудбалерима. Фудбалске чаролије на велелепним катарским стадионима гледало је 3,27 милиона гледалаца (просек по утакмици око 52.000), а у ТВ преносима скоро пет милијарди људи, више него икада пре. На 64 меча постигнута су 172 гола, што је, такође, рекорд светских првенстава.
О свему виђеном током месец дана лоптања (од 20. новембра до 18. децембра), на овом блештавом сајму планетарног фудбала, причаће се, наравно, још дуго. С много страсти тражиће се одговор на кључно питање, које, овога пута, не окупира једино Аргентинце – јесмо ли и колико могли више? Најпознатија спортска крилатица – није важно победити, важно је учествовати – коју је, наводно, „скројио“ оснивач модерних олимпијских игара Пјер Кубертен, одавно више није утеха спортским навијачима, пре свега фудбалским, који заслужено носе титулу најострашћенијих.

МЕСИЈЕВ ПОБЕДНИЧКИ ПЛЕС Финале је било прави „фудбалски хорор“: Аргентинци су водили са 2:0, па са 3:2 у продужецима, а до трофеја су стигли тек бољим извођењем пенала. Кад се сабере све виђено у финалном мечу, одлучило је то што су „гаучоси“ у својим редовима имали 35-годишњег Лионела Месија, једног од најбољих светских фудбалера свих времена, за најбољег проглашеног и у Катару, јер су његове мајсторије довеле Аргентину до дуго чеканог трона. Месију је ово био пети Мундијал заредом, али и његов опроштај од највеће смотре светског фудбала на којој је одиграо 26 утакмица, више од било код другог играча. С друге стране блистао је 23-годишња француска „легенда у доласку“ Килијан Мбапе. Стрелац чак четири гола у финалу (три из пенала) био је и најбољи голгетер шампионата – мрежу противника погодио је осам пута.
Аргентинци сада имају три титуле шампиона и на листи светских првака налазе се иза Бразила са пет и Немачке и Италије са по четири. Поражени Французи су тријумфовали на два Мундијала, а у Катару су бранили титулу освојену 2018. у Русији.
На најлепшем катарском стадиону „Лусаил“, међу скоро 90.000 гледалаца, доминирали су Аргентинци. Француским репрезентативцима здушну подршку пружао је и председник Емануел Макрон, који је био у друштву катарског шеика Хамада ел Танија и челника ФИФА и УЕФА. Свакако треба поздравити праву карневалску атмосферу, певање и навијање без увреда или инцидената.

ПОХВАЛЕ КАТАРУ „Овде све беспрекорно функционише“, писали су акредитовани новинари и усхићено изговарали многобројни гости из света током читавог трајања овогодишњег Мундијала, не кријући одушевљење оним што је малени, али гасом и нафтом богати Катар изградио и учинио да велико такмичење у потпуности успе. Катарани су за припрему шампионата потрошили око 220 милијарди долара, што је, према неким проценама, сума већа од оне уложене у све досадашње Мундијале заједно. На пустињском песку никло је осам стадиона, „архитектонских бисера“, а изграђени су и путеви, метро, аеродром, многобројни хотели, дворане и други објекти. Велика пажња била је посвећена и сектору услуга и безбедности, па је логично што је и ту све протекло у најбољем реду. Баш онако како су желели посетиоци са свих меридијана којих је било скоро милион и по. Катар ће, како се очекује, од домаћинства СП зарадити око 20 милијарди долара, али домаћинима много више значи чињеница да су свету представили све што имају – своје лепоте, потенцијале и могућности. Многи странци су тек сад сазнали да ова арапска земља, са око 350.000 Катараца и два милиона странаца који ту живе и раде, има просечну зараду од 11.000 долара и да је прави симбол вртоглавог привредног раста и животног луксуза.
Много више од домаћина зарадиће ФИФА. Светска кућа фудбала рачуна да ће у овом циклусу, од реклама, продаје ТВ права и улазница, инкасирати око 7,5 милијарди долара. Њен први човек Инфантино већ је обећао велика улагања за даљу афирмацију фудбала кроз помоћ националним савезима и друге акције. У ФИФА су уверени да ће, за четири године, када ће се СП одржати у САД, Мексику и Канади, публике бити још више, а тиме и пара.

ПРОПАЛИ ПОКУШАЈИ ПОЛИТИЗАЦИЈЕ Као и на свим ранијим Мундијалима, и у Катару је било покушаја да се велика фудбалска сцена искористи за промоцију политичких уверења и ставова, али то овога пута није прошло. Заслуге за то иду, првенствено, ажурним домаћинима и ФИФА, који су нашли начина да одбране спортску суштину великог догађаја. Још пре него што се лопта закотрљала по травнатим теренима у Дохи, кренула је кампања, углавном на Западу, против Катара због, наводних, масовних погибија страних радника, ангажованих на објектима грађеним за светско првенство, и мањка права тих људи. Оштрицу јој је отупео председник ФИФА рекавши да би Европљани, због оног што су радили остатку света, требало да се извињавају 3.000 година.
Потом је ЛГБТ популација, уз подршку репрезентација неколико западноевропских земаља, почела да скреће пажњу на угроженост њихових права, осуђујући Катар због званичног става да је „хомосексуалност оштећење ума“. Катарани су остали уздржани, али и чврсти у одлуци да се, због месец дана фудбалског „вашара“, неће одрећи властитог стила живота и прихватити туђе судове о односу међу половима, људским правима и слободама, лепом и ружном, корисном и штетном, добру и злу. Кад их је у томе подржала и ФИФА, бунтовници са Запада су морали да устукну. И да одбаце траке с дугиним бојама и поруком „ОneLove“ („Једна љубав“) које су капитени њихових репрезентација намеравали да носе на утакмицама а у циљу промоције „нове љубави“.
Финале отпора политизацији била је и часна одлука ФИФА да не дозволи украјинском председнику Володимиру Зеленском да, уочи финала Француска – Аргентина, пошаље своју „поруку мира“. Иначе, на почетку Мундијала, папа Франциско, велики љубитељ фудбала, поздравио је све учеснике и казао да се моли да шампионат допринесе хармонији међу нацијама и миру у свету.

СРБИЈА БЕЗ СРЕЋЕ, АЛИ И – СНАГЕ Међу репрезентацијама које су оствариле пласман слабији од очекиваног је и селекција Србије. У далеки Катар испраћена је с великим надама, а у Катару бодрена од многобројних навијача, спремних да је „погурају“ и до самог врха. Иако овдашњим тифозима реалност у гледању на глобални фудбалски поредак није јача страна, и стручњаци су сматрали да изабраници селектора Драгана Стојковића имају квалитет за пролаз из групе, у којој су јој ривали били Бразил, Камерун и Швајцарска. То се, нажалост, није догодило, а „горку пилулу“ су нам, после пораза од Бразила и „ремија“ с Камеруном, као и четири године раније на СП у Русији, спремили Швајцарци. Уз мало више среће, са пет постигнутих голова, можда смо могли и „проћи“, али нисмо.
Селектор Стојковић је као кључни разлог укупног неуспеха навео повреде нашег нападачког трија – Митровић, Влаховић, Костић – задуженог за давање голова. У игри „орлова“ примећене су, међутим, и друге слабости. Једна је посебно „бола очи“: недовољна физичка спремност наших момака за јачи ритам током целе утакмице. Добро је, међутим, што полако сплашњава гнев навијача и што све мање вербалног дрвља и камења пада на Пиксија. Просто зато што имамо тим какав дуго нисмо имали, састављен од играча с лепим имиџом у Европи, и што је селектор успео да међу тим момцима створи добру атмосферу и учврсти њихову жељу да с поносом носе дрес Србије. Важан адут ове генерације је чињеница да је то млад састав који ће у пуној снази бити и за четири године, кад „пада“ нови Мундијал. Митровић, Костић, Влаховић, Павловић, браћа Милинковић Савић и већина осталих шансу за „поправни“ имаће у квалификацијама за Европски шампионат, које почињу у марту идуће године.

МИНУТ ЋУТАЊА ЗА СИНИШУ МИХАЈЛОВИЋА Вест о смрти познатог српског фудбалера и тренера Синише Михајловића с великом тугом је примљена и на Мундијалу у Катару. Некад највеће звезде светског фудбала су пред своју ревијалну утакмицу у Дохи минутом ћутања одале пошту нашем некадашњем асу. Михајловић је са Црвеном звездом освојио титулу европског и светског првака, а репрезентативац је био 63 пута. После Србије, каријеру је наставио у Италији, где је наступао за неколико тамошњих прволигаша, а годинама је био и успешан тренер. Водио је и наш државни тим.

„ВЕЛИКИ“ и „МАЛИ“ Резултатски посматрано, утеха нама у Србији могу да буду коначни пласмани неких такозваних светских великана. Немачка и Уругвај, четвороструки и двоструки светски првак, „саплели“ су се, као и Србија, на „полазној станици“, а исту судбину је доживела и моћна Белгија. Далеко од циља остали су и Енглези, Шпанци, Португалци и „фудбалски ванземаљци“ Бразилци. Највећи „земљотрес“ на Мундијалу изазвао је Мароко, дојучерашњи аутсајдер, пласиравши се у полуфинале, где су их савладали опет одлични Хрвати. Од „малих“, сјајне роле су имали и Јапан (победио Немачку и Шпанију), Тунис (савладао Французе) па Саудијска Арабија, чија је победа над Аргентином названа „сензацијом шампионата“. Сва та изненађења потиснула су стару фразу да „сви играју фудбал“ и заменила је новом кованицом – „сви играју добар фудбал“. Најпопуларнији спорт је, чини се, у Катару досегао навијачки и такмичарски идеал: нема непобедивих, нема тоталних аутсајдера. Управо оно што ће га чинити још атрактивнијим и занимљивијим.
Зато се чини разумним план ФИФА да наредни шампионат организује на другачији начин – укључивањем још више репрезентација у завршне борбе. Наравно, квалификација ће и даље бити, али ће се, највероватније, осигурати да у САД, Мексику и Канади гледамо више националних селекција него у Катару.

ОПРОШТАЈ ОД „ЗВЕЗДА“ На СП 2026. године, највероватније, на травнатим теренима неће бити виђене неке актуелне фудбалске звезде из Катара, које ће, у међувремену, „прегазити време“. Лука Модрић и Кристијано Роналдо ће кад почне наредни Мундијал имати 41 годину, француски голман Иго Лорис 40, Лионел Меси и Луис Суарез 39, Роберт Левандовски 38… Зато је реално рећи да је овај шампионат био њихова „лабудова песма“. Не треба, међутим, бринути да ли ће добити достојне наследнике. У Катару су већ „блеснули“ неки нови клинци, предвођени тамнопутим Французом Килијаном Мбапеом, Хрватом Гвардиолом, Шпанцем Гавијем, Аргентинцем Фернандезом, Немцем Масијалом, Мароканцем Хакимијем, нашим Влаховићем…
Обележје „Катара“ била је и права „сеча“ селектора. Због слабијих резултата селекција које су водили, оставке су поднели Тите (Бразил), Луј ван Гал (Холандија) и Луис Енрике (Шпанија), а смењени су „коучи“ Гане, Мексика, Јужне Кореје, Белгије, Португалије. Неке њихове колеге ће, по повратку са шампионата, морати да прођу кроз „топлог зеца“, после чега ће се знати каква им је даља судбина: клупа или „корпа“. У фудбалском професионализму одавно нема милости, све је подређено резултату: плаћају се само успешни, што подједнако важи за играче и њихове учитеље.