TROFEJ ARGENTINI, POHVALE KATARU

Završeno 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu

„Mundijal je bio fantastičan“, izjavio je predsednik Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) Đani Infantino, pa pojasnio da se ta ocena odnosi na organizaciju, korektno ponašanje navijača, stvorenu atmosferu zajedništva i prikazani kvalitet fudbala

Trijumfom reprezentacije Argentine, koja je u velikom finalu, posle divovske borbe, pobedila Francusku boljim izvođenjem penala – 4:2 (bilo je 3:3 nakon produžetaka), spuštena je zavesa na 22. Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru, po opštim ocenama najuspešnije u gotovo stogodišnjoj istoriji ovog popularnog takmičenja.
„Mundijal je bio fantastičan“, izjavio je predsednik Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) Đani Infantino, pa pojasnio da se ta ocena odnosi na organizaciju, korektno ponašanje navijača, stvorenu atmosferu zajedništva i prikazani kvalitet fudbala. Učestvovale su 32 reprezentacije među kojima je bila i Srbija. Prvi put su se ekipe sa svih kontinenata plasirale u osminu finala i prvi put su žene sudile fudbalerima. Fudbalske čarolije na velelepnim katarskim stadionima gledalo je 3,27 miliona gledalaca (prosek po utakmici oko 52.000), a u TV prenosima skoro pet milijardi ljudi, više nego ikada pre. Na 64 meča postignuta su 172 gola, što je, takođe, rekord svetskih prvenstava.
O svemu viđenom tokom mesec dana loptanja (od 20. novembra do 18. decembra), na ovom bleštavom sajmu planetarnog fudbala, pričaće se, naravno, još dugo. S mnogo strasti tražiće se odgovor na ključno pitanje, koje, ovoga puta, ne okupira jedino Argentince – jesmo li i koliko mogli više? Najpoznatija sportska krilatica – nije važno pobediti, važno je učestvovati – koju je, navodno, „skrojio“ osnivač modernih olimpijskih igara Pjer Kuberten, odavno više nije uteha sportskim navijačima, pre svega fudbalskim, koji zasluženo nose titulu najostrašćenijih.

MESIJEV POBEDNIČKI PLES Finale je bilo pravi „fudbalski horor“: Argentinci su vodili sa 2:0, pa sa 3:2 u produžecima, a do trofeja su stigli tek boljim izvođenjem penala. Kad se sabere sve viđeno u finalnom meču, odlučilo je to što su „gaučosi“ u svojim redovima imali 35-godišnjeg Lionela Mesija, jednog od najboljih svetskih fudbalera svih vremena, za najboljeg proglašenog i u Kataru, jer su njegove majstorije dovele Argentinu do dugo čekanog trona. Mesiju je ovo bio peti Mundijal zaredom, ali i njegov oproštaj od najveće smotre svetskog fudbala na kojoj je odigrao 26 utakmica, više od bilo kod drugog igrača. S druge strane blistao je 23-godišnja francuska „legenda u dolasku“ Kilijan Mbape. Strelac čak četiri gola u finalu (tri iz penala) bio je i najbolji golgeter šampionata – mrežu protivnika pogodio je osam puta.
Argentinci sada imaju tri titule šampiona i na listi svetskih prvaka nalaze se iza Brazila sa pet i Nemačke i Italije sa po četiri. Poraženi Francuzi su trijumfovali na dva Mundijala, a u Kataru su branili titulu osvojenu 2018. u Rusiji.
Na najlepšem katarskom stadionu „Lusail“, među skoro 90.000 gledalaca, dominirali su Argentinci. Francuskim reprezentativcima zdušnu podršku pružao je i predsednik Emanuel Makron, koji je bio u društvu katarskog šeika Hamada el Tanija i čelnika FIFA i UEFA. Svakako treba pozdraviti pravu karnevalsku atmosferu, pevanje i navijanje bez uvreda ili incidenata.

POHVALE KATARU „Ovde sve besprekorno funkcioniše“, pisali su akreditovani novinari i ushićeno izgovarali mnogobrojni gosti iz sveta tokom čitavog trajanja ovogodišnjeg Mundijala, ne krijući oduševljenje onim što je maleni, ali gasom i naftom bogati Katar izgradio i učinio da veliko takmičenje u potpunosti uspe. Katarani su za pripremu šampionata potrošili oko 220 milijardi dolara, što je, prema nekim procenama, suma veća od one uložene u sve dosadašnje Mundijale zajedno. Na pustinjskom pesku niklo je osam stadiona, „arhitektonskih bisera“, a izgrađeni su i putevi, metro, aerodrom, mnogobrojni hoteli, dvorane i drugi objekti. Velika pažnja bila je posvećena i sektoru usluga i bezbednosti, pa je logično što je i tu sve proteklo u najboljem redu. Baš onako kako su želeli posetioci sa svih meridijana kojih je bilo skoro milion i po. Katar će, kako se očekuje, od domaćinstva SP zaraditi oko 20 milijardi dolara, ali domaćinima mnogo više znači činjenica da su svetu predstavili sve što imaju – svoje lepote, potencijale i mogućnosti. Mnogi stranci su tek sad saznali da ova arapska zemlja, sa oko 350.000 Kataraca i dva miliona stranaca koji tu žive i rade, ima prosečnu zaradu od 11.000 dolara i da je pravi simbol vrtoglavog privrednog rasta i životnog luksuza.
Mnogo više od domaćina zaradiće FIFA. Svetska kuća fudbala računa da će u ovom ciklusu, od reklama, prodaje TV prava i ulaznica, inkasirati oko 7,5 milijardi dolara. Njen prvi čovek Infantino već je obećao velika ulaganja za dalju afirmaciju fudbala kroz pomoć nacionalnim savezima i druge akcije. U FIFA su uvereni da će, za četiri godine, kada će se SP održati u SAD, Meksiku i Kanadi, publike biti još više, a time i para.

PROPALI POKUŠAJI POLITIZACIJE Kao i na svim ranijim Mundijalima, i u Kataru je bilo pokušaja da se velika fudbalska scena iskoristi za promociju političkih uverenja i stavova, ali to ovoga puta nije prošlo. Zasluge za to idu, prvenstveno, ažurnim domaćinima i FIFA, koji su našli načina da odbrane sportsku suštinu velikog događaja. Još pre nego što se lopta zakotrljala po travnatim terenima u Dohi, krenula je kampanja, uglavnom na Zapadu, protiv Katara zbog, navodnih, masovnih pogibija stranih radnika, angažovanih na objektima građenim za svetsko prvenstvo, i manjka prava tih ljudi. Oštricu joj je otupeo predsednik FIFA rekavši da bi Evropljani, zbog onog što su radili ostatku sveta, trebalo da se izvinjavaju 3.000 godina.
Potom je LGBT populacija, uz podršku reprezentacija nekoliko zapadnoevropskih zemalja, počela da skreće pažnju na ugroženost njihovih prava, osuđujući Katar zbog zvaničnog stava da je „homoseksualnost oštećenje uma“. Katarani su ostali uzdržani, ali i čvrsti u odluci da se, zbog mesec dana fudbalskog „vašara“, neće odreći vlastitog stila života i prihvatiti tuđe sudove o odnosu među polovima, ljudskim pravima i slobodama, lepom i ružnom, korisnom i štetnom, dobru i zlu. Kad ih je u tome podržala i FIFA, buntovnici sa Zapada su morali da ustuknu. I da odbace trake s duginim bojama i porukom „OneLove“ („Jedna ljubav“) koje su kapiteni njihovih reprezentacija nameravali da nose na utakmicama a u cilju promocije „nove ljubavi“.
Finale otpora politizaciji bila je i časna odluka FIFA da ne dozvoli ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da, uoči finala Francuska – Argentina, pošalje svoju „poruku mira“. Inače, na početku Mundijala, papa Francisko, veliki ljubitelj fudbala, pozdravio je sve učesnike i kazao da se moli da šampionat doprinese harmoniji među nacijama i miru u svetu.

SRBIJA BEZ SREĆE, ALI I – SNAGE Među reprezentacijama koje su ostvarile plasman slabiji od očekivanog je i selekcija Srbije. U daleki Katar ispraćena je s velikim nadama, a u Kataru bodrena od mnogobrojnih navijača, spremnih da je „poguraju“ i do samog vrha. Iako ovdašnjim tifozima realnost u gledanju na globalni fudbalski poredak nije jača strana, i stručnjaci su smatrali da izabranici selektora Dragana Stojkovića imaju kvalitet za prolaz iz grupe, u kojoj su joj rivali bili Brazil, Kamerun i Švajcarska. To se, nažalost, nije dogodilo, a „gorku pilulu“ su nam, posle poraza od Brazila i „remija“ s Kamerunom, kao i četiri godine ranije na SP u Rusiji, spremili Švajcarci. Uz malo više sreće, sa pet postignutih golova, možda smo mogli i „proći“, ali nismo.
Selektor Stojković je kao ključni razlog ukupnog neuspeha naveo povrede našeg napadačkog trija – Mitrović, Vlahović, Kostić – zaduženog za davanje golova. U igri „orlova“ primećene su, međutim, i druge slabosti. Jedna je posebno „bola oči“: nedovoljna fizička spremnost naših momaka za jači ritam tokom cele utakmice. Dobro je, međutim, što polako splašnjava gnev navijača i što sve manje verbalnog drvlja i kamenja pada na Piksija. Prosto zato što imamo tim kakav dugo nismo imali, sastavljen od igrača s lepim imidžom u Evropi, i što je selektor uspeo da među tim momcima stvori dobru atmosferu i učvrsti njihovu želju da s ponosom nose dres Srbije. Važan adut ove generacije je činjenica da je to mlad sastav koji će u punoj snazi biti i za četiri godine, kad „pada“ novi Mundijal. Mitrović, Kostić, Vlahović, Pavlović, braća Milinković Savić i većina ostalih šansu za „popravni“ imaće u kvalifikacijama za Evropski šampionat, koje počinju u martu iduće godine.

MINUT ĆUTANJA ZA SINIŠU MIHAJLOVIĆA Vest o smrti poznatog srpskog fudbalera i trenera Siniše Mihajlovića s velikom tugom je primljena i na Mundijalu u Kataru. Nekad najveće zvezde svetskog fudbala su pred svoju revijalnu utakmicu u Dohi minutom ćutanja odale poštu našem nekadašnjem asu. Mihajlović je sa Crvenom zvezdom osvojio titulu evropskog i svetskog prvaka, a reprezentativac je bio 63 puta. Posle Srbije, karijeru je nastavio u Italiji, gde je nastupao za nekoliko tamošnjih prvoligaša, a godinama je bio i uspešan trener. Vodio je i naš državni tim.

„VELIKI“ i „MALI“ Rezultatski posmatrano, uteha nama u Srbiji mogu da budu konačni plasmani nekih takozvanih svetskih velikana. Nemačka i Urugvaj, četvorostruki i dvostruki svetski prvak, „sapleli“ su se, kao i Srbija, na „polaznoj stanici“, a istu sudbinu je doživela i moćna Belgija. Daleko od cilja ostali su i Englezi, Španci, Portugalci i „fudbalski vanzemaljci“ Brazilci. Najveći „zemljotres“ na Mundijalu izazvao je Maroko, dojučerašnji autsajder, plasiravši se u polufinale, gde su ih savladali opet odlični Hrvati. Od „malih“, sjajne role su imali i Japan (pobedio Nemačku i Španiju), Tunis (savladao Francuze) pa Saudijska Arabija, čija je pobeda nad Argentinom nazvana „senzacijom šampionata“. Sva ta iznenađenja potisnula su staru frazu da „svi igraju fudbal“ i zamenila je novom kovanicom – „svi igraju dobar fudbal“. Najpopularniji sport je, čini se, u Kataru dosegao navijački i takmičarski ideal: nema nepobedivih, nema totalnih autsajdera. Upravo ono što će ga činiti još atraktivnijim i zanimljivijim.
Zato se čini razumnim plan FIFA da naredni šampionat organizuje na drugačiji način – uključivanjem još više reprezentacija u završne borbe. Naravno, kvalifikacija će i dalje biti, ali će se, najverovatnije, osigurati da u SAD, Meksiku i Kanadi gledamo više nacionalnih selekcija nego u Kataru.

OPROŠTAJ OD „ZVEZDA“ Na SP 2026. godine, najverovatnije, na travnatim terenima neće biti viđene neke aktuelne fudbalske zvezde iz Katara, koje će, u međuvremenu, „pregaziti vreme“. Luka Modrić i Kristijano Ronaldo će kad počne naredni Mundijal imati 41 godinu, francuski golman Igo Loris 40, Lionel Mesi i Luis Suarez 39, Robert Levandovski 38… Zato je realno reći da je ovaj šampionat bio njihova „labudova pesma“. Ne treba, međutim, brinuti da li će dobiti dostojne naslednike. U Kataru su već „blesnuli“ neki novi klinci, predvođeni tamnoputim Francuzom Kilijanom Mbapeom, Hrvatom Gvardiolom, Špancem Gavijem, Argentincem Fernandezom, Nemcem Masijalom, Marokancem Hakimijem, našim Vlahovićem…
Obeležje „Katara“ bila je i prava „seča“ selektora. Zbog slabijih rezultata selekcija koje su vodili, ostavke su podneli Tite (Brazil), Luj van Gal (Holandija) i Luis Enrike (Španija), a smenjeni su „kouči“ Gane, Meksika, Južne Koreje, Belgije, Portugalije. Neke njihove kolege će, po povratku sa šampionata, morati da prođu kroz „toplog zeca“, posle čega će se znati kakva im je dalja sudbina: klupa ili „korpa“. U fudbalskom profesionalizmu odavno nema milosti, sve je podređeno rezultatu: plaćaju se samo uspešni, što podjednako važi za igrače i njihove učitelje.